Jedna od najvećih zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, šezdesetdevetogodišnja umetnica Olivera Katarina, publiku je osvojila raskošnom lepotom, ali i pevačkim i glumačkim talentom. Iza sebe ima dva braka, sa piscem Vukom Vučom i bivšim potpredsednikom gradske vlade Beograda Miladinom Šakićem koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći samo sedam meseci nakon što su dobili sina Maneta. Budući da je tokom karijere u više navrata bila zabranjivana i sprečavana da izađe pred publiku, Olivera je poslednjih godina presrećna zbog mogućnosti da ponovo na sceni pokaže svoj nepresušni talenat. U intervju za Story, nekadašnja zavodnica govori o koncertu koji će 24. decembra održati u Sava centru, odrastanju u ratom porušenom Beogradu, prvim ljubavima, velikom razočaranju koje joj je priredio otac Budimir Petrović, ali i razlozima zbog kojih je odlučila da sama provede život.
Story: Kako se pripremate za koncert u Sava centru?
- Pošto ću prvi put nastupiti u savršenim uslovima, počev od ozvučenja do brojnih muzičara i scenografije, ozbiljno sam shvatila koncert i redovno idem na probe, a veliku podršku imam u gradu Beogradu koji je delimično učestvovao u finansiranju nastupa. Za razliku od prethodnog koncerta u Sava centru, sada ću pevati pesme koje su obeležile moju karijeru i biće to zanimljiv miks za uživanje. Prvi put ću nakon mnogo godina nastupiti i sa tamburašima, što me veoma raduje.
Story: Planirate li koncerte i u drugim gradovima?
- Dobila sam mnogo poziva, tako da ću nastupati u Novom Sadu, Crnoj Gori, a planiram i nastupe u inostranstvu. Rešena sam da pevam gde god me ljudi traže.
Story: Odakle crpete energiju za brojne poslovne obaveze?
- Energija se taložila svih ovih godina tokom kojih me nije bilo pa sam je jednostavno akumulirala kao da sam rudnik. (smeh)
Story: Odrasli ste u Beogradu u periodu posle Drugog svetskog rata. Kakve vas uspomene vežu za detinjstvo?
- Ne mogu da zaboravim da smo se kao deca igrali na ruševinama mosta Kralja Aleksandra, odnosno današnjeg Brankovog mosta. Bilo je mnogo zaostalih bombi po tadašnjem Beogradu, od kojih su mnogi moji drugari ostajali bez šaka, pa sam u tom smislu imala opasno detinjstvo. Bile su to godine velikog siromaštva, ali ljudska toplina i drugarstvo nisu nedostajali.
Story: Jesu li roditelji bili strogi prema vama?
- Otac mi je bio preterano strog i morala sam da dolazim kući čim padne mrak jer sam u suprotnom bila strogo kažnjavana i to tako što sam čučala u ćošku dok ga ne zamolim za oproštaj. Pošto sam u mladosti bila nepokorna i tvrdoglava, stalno sam s ocem dolazila u konflikt.
Story: Kako su majka i otac reagovali kada ste s nepunih devetnaest godina rešili da odete u Pariz da naučite jezik?
- Majka se žestoko protivila mom odlasku jer su to bila teška vremena i trebalo je sakupiti pare za hotel dok se tamo ne snađem, ali ja sam bila odlučna u svojoj želji da odem. Majka Katarina sve vreme je mislila da ću se predomisliti pa me je čak pratila u vozu do Venecije. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je shvatila da stvarno odlazim pa je pri izlasku iz voza, sva uplakana i zbunjena, sišla na suprotnu stranu i u tom trenutku mogla da strada.
Story: Da li ste imali neprijatnosti u stranoj zemlji?
- Bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i držanja, što je bilo veoma opasno, ljudi su stalno nasrtali na mene, ali nikada nisam imala većih neprijatnosti. Tada mi se ozbiljno udvarao jedan riđ i vrlo zgodan monarh, čije ime ne mogu da obelodanim jer je i danas kralj jedne države. Ipak, nije uspeo da me osvoji jer sam bila zaljubljena u svoju tadašnju prvu veliku ljubav Milana-Galeta Muškatirovića, čuvenog vaterpolo golmana, koji je u to vreme bio na odsluženju vojnog roka u Zagrebu.
Story: Da li ste tada bili svesni svoje lepote i jeste li je koristili?
- Nikada nisam koristila svoju lepotu jer sam vaspitavana da od muškaraca nikada ne primam poklone vrednije od olovke. Bila sam samouverena i gorda do te mere da nisam nosila nakit misleći da mojoj lepoti ne trebaju ukrasi, što su mi mnogi zamerali.
Story: Kako se završila vaša prva velika ljubav?
- Nakon godinu dana boravka u Parizu, vratila sam se u Beograd, a Gale nije mogao da podnese to što sam nakon napuštanja Pravnog fakulteta upisala glumu. Bio je mnogo ljubomoran i nije mogao da podnese ljubavne scene koje su neke uloge podrazumevale, zbog čega se i završila naša dvogodišnja ljubav.
Story: Kako ste upoznali svog prvog supruga, pisca Vuka Vuča?
- Za moju ulogu u predstavi Koštana 1960. godine, objavio je negativnu kritiku i ja sam poželela da ga upoznam i da mu udarim šamar. Prišla sam mu i upitala ga: Da li ste vi taj nadobudni kritičar Vuk Vučo, na šta je on odgovorio: Da, ali to je bio jedini način da vas upoznam pošto sam znao da ćete tako reagovati. Seli smo da popijemo piće u bifeu Narodnog pozorišta i osvojio me je kroz razgovor. Nekoliko sati kasnije, zaprosio me je pred svima, a to isto veče otišli smo kod matičara i venčali se.
Story: Kako ste podneli kada vas se otac odrekao jer ste se bez njegovog blagoslova udali za Vuka?
- Mislim da je to bila velika greška mog oca jer sam u taj brak ušla neoskrnavljena, pošto se do tog trenutka, osim poljupca kod matičara, između nas ništa nije dogodilo. Nisam provela ni noć kod Vuka u kući kada sam zakucala ocu na vrata moleći ga za oproštaj, a on me je samo oterao rekavši da sam obrukala porodicu. Nakon toga, čitavu deceniju nisam prešla prag kuće svog oca, on je dolazio kod mene kada sam se drugi put udala, posećivao je unuka, a ja sam ga uvek lepo dočekivala. Prvi put sam ušla u njegovu kuću kada je doživeo infarkt, tada sam ga i odvela u bolnicu. Nasuprot ocu, s majkom sam sve vreme bila u odličnim odnosima, ali ona naprosto nije mogla da utiče na očevu odluku, budući da smo bili vrlo patrijarhalna porodica i njegova reč se poštovala.
Story: Zašto se raspao vaš prvi brak?
- Te večeri kada me je otac oterao iz kuće, ispred Narodnog pozorišta naišla sam na Vuka koji me je celu noć tražio. Otpočeli smo zajednički život, ali jednostavno tu nije bilo prave ljubavi i nismo mogli da funkcionišemo zajedno. Poštovala sam ga kao čovek i osobu koja mi je pomogla u životu, ali nisam mogla da živim s njim jer ga nisam volela. Rastali smo se posle dve godine.
Story: Na koji način vas je osvojio vaš drugi suprug Miladin Šakić, tadašnji potpredsednik gradske vlade Beograda?
- On je bio zgodan čovek, dopadao se mnogim ženama, a mene je punih deset godina osvajao mangupskim trikovima, ali to mu je napokon pošlo za rukom kada mi je rekao kako želi da sa mnom ima sina.
Story: Koliko vas je promenila uloga majke kada ste 1971. godine dobili sina Maneta?
- Mnogo, jer sam sebi od tog trenutka postala skoro nebitna i onoliko koliko mogu oduvek sam u službi svog sina.
Story: S obzirom na to da ste mladi ostali udovica, kako ste se borili dok ste odgajali svog sina?
- Kada je Mane imao samo sedam meseci, Miladin je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Mladenovca vraćajući se sa službenog puta. Ceo svet mi se srušio, ostala sam prepuštena sama sebi. Bilo je veoma teško, ali morala sam da nastavim da se borim, ako ne zbog sebe, onda zbog Maneta. Nastavila sam da snimam filmove kako bih imala novca za podizanje sina. Samo ja znam kako mi je bilo, ali bila sam dostojanstvena i tokom najveće bede.
Story: Da li ste posesivna majka?
- Moj Mane je svetski čovek, studirao je u Madridu, gde je i završio likovnu akademiju, a trenutno priprema svoju prvu veliku izložbu u Beogradu, koja će se održati 1. februara u Ozonu. Nisam posesivna majka, mislim da će moja buduća snajka to i uvideti jer ću se skloniti i učiniti sve da oni budu srećni.
Story: Imate li otvoren odnos sa sinom, pričate li s njim o njegovim devojkama?
- Mi smo umetnici, odlično se razumemo, veoma nam je zanimljivo, zajedno pričamo o svemu i međusobno se savetujemo.
Story: Želite li da se ostvarite u ulozi bake?
- Bila bih mnogo srećna da doživim da postanem baka. I srce i dušu bih mu dala, ne bih bila od onih baka koje ne žele da učestvuju u čuvanju unuka, već bih mu se posvetila u potpunosti.
Story: Nagovarate li sina da se oženi i što pre postane tata?
- Zabranjeno mi je da o tome pričam i da to pominjem (smeh) .
Story: Da li ste doživeli velike ljubavi nakon smrti vašeg muža?
- Ne. Volela sam izuzetne ljude pa mi Bred Pit, kada ga uporedim s njima, izgleda kao devojčica. Oni su bili zgodni, muževni, visoki, pravi divovi, a ja sam se pored njih osećala kao prava devojčica i žena.
Story: Jeste li imali udvarače?
- Naravno, ali niko nije zavredeo moju pažnju. Da mi je srce za nekim zadrhtalo, sada ne bih bila sama. Lično sam se odlučila na samoću, nisam želela da s nekim budem polovično u vezi.
Story: Koliko sada vodite računa o ishrani?
- Nažalost, ne vodim dovoljno, zbog čega sam se i ugojila. Tugu lečim veliki količinama hrane, ali nedavno sam rešila da smršam pa ću se potruditi da u tome budem istrajna.
Danilo Mašojević
