Story: Dobili ste nagradu Dositej Obradović, osećate li se kao prosvetitelj?
Story: Ne bi se reklo da je to baš dečja tema...
Story: Svojim naratorskim darom, znanje ste činili atraktivnim mnogim generacijama. Jeste li na to ponosni?
Story: Eto dokle ste stigli, a kao dete maštali ste da postanete vladika?
Story: A hteli ste da budete i oficir?
Story: Kod vas u hodniku stoji fotografija na kojoj ste u banatskoj narodnoj nošnji, ona je iz tog vremena?
Raša Popov: Volim da slušam Cecu i Milicu Todorović!
Story: Vi ste, kažete, brzo odustali od sna da postanete vladika, a kako se desilo da se vaša deca, ćerka koja je ikonopisac i sin, sveštenik u Moskvi, više okrenu duhovnom?
Story: Zar se uopšte nije bavio lingvistikom?
Story: A kako je završio u Rusiji?
Story: Od njih imate i unuku koja je, reklo bi se, povukla na vas?
Story: Marija ima i brata, ali njega su interesovanja odvukla na drugu stranu?
Story: Iako su vam zahvalna i tuđa i vaša deca, pre nekoliko godina dogodio se ozbiljan incident kada vas je grupa desetogodišnjih delinkvenata napala i opljačkala, jeste li se oporavili?
Story: Da li je taj strah prošao?
Story: Knjiški ljudi poput vas u životu moraju da imaju nekoga ko preuzima svakodnevne obaveze, da li je to kod vas bila supruga?
Story: Bila vam je i inspiracija, stručni saradnik...
Story: I?
Raša se priseća: To je uvek bilo veče puno blaženstva i čudnih prizora i zadovoljstava (FOTO)
Story: Kako se snalazite otkako živite sami?
Story: Pa reklo bi se da niste preterano opterećeni time gde šta stoji... Kako izlazite na kraj s tim trivijalnostima svakodnevice?
Razgovarao: Igor Karanov
( Story )
