Posle 12 održanih festivala i 13. pripremate gotovo sami, odnosno sa vrlo malim timom i neznatnom podrškom državnih i gradskih institucija. Šta vas još vuče napred i ne dozvoljava vam da odustanete?
Na koji način se Festival igre percipira u inostranstvu, a kako kod nas?
Zašto poznate strane kompanije odlučuju da dođu baš na Beogradski festival igre, naročito kada se ima u vidu da su ulaznice kod nas znatno jeftinije nego u svetu?
Iako se čini kao da kod nas nema dovoljno publike za savremenu igru, Velika sala Sava centra tokom trajanja festivala uvek je puna, a za predstave na manjim scenama traži se karta više. Kako ovo tumačite? Ima li festival neku svoju publiku?
Jasno je da je BFI tokom 12 godina postojanja uticao na srpsku kulturnu scenu, formiranje publike, ali i na naše igrače i koreografe. Njegov društveni značaj je nesumnjiv, a šta ovaj festival znači vama lično?
Razgovarala: Vera Nikolić
( Story.rs )
