Devetnaestogodišnja glumica Mirka Vasiljević naprečac je osvojila simpatije gledalaca ulogama Sofije u filmu Mi nismo anđeli 2 i Janje u seriji Ljubav, navika, panika. Iako se veoma mlada našla u žiži interesovanja javnosti, ona je teret popularnosti stoički ponela i ostala da stoji čvrsto na zemlji, ne dozvoljavajući da je slava ponese. Ogromnu podršku dobija od dugogodišnjih prijateljica i članova porodice, a najveću inspiraciju pronalazi u ljubavi. Iako je nedavno prekinula dvoipogodišnju romansu sa svojim školskim drugarom, Mirka tvrdi da u ljubavi godine nisu nimalo važne, a kada bi se zaljubila u mlađeg ili starijeg partnera, bez oklevanja bi mu poklonila svoje srce. Jednu od najomiljenijih mladih glumica publika će ponovo moći da gleda na malim ekranima u seriji Ljubiše Samardžića Jesen stiže dunjo moja, koja će 17. oktobra početi da se prikazuje na RTS-u, a talentovanu mladu damu uskoro očekuje i premijera filma Pare ili život.
Story: Igrate jednu od glavnih uloga u seriji Jesen stiže dunjo moja koja će početi da se emituje sledeće nedelje na RTS-u. Kakva je bila saradnja sa Ljubišom Samardžićem?
- Od njega sam mnogo toga naučila i on je prvenstveno glumac koji u potpunosti razume ljude s kojima radi. Pošto se moj lik Dunje razlikuje od svega što sam dosad radila, Ljubiša mi je objasnio na koji način da kontrolišem glas i kako da odigram njenu smirenost. Ekipa je bila fenomenalna, zajedno smo proveli tri meseca u Vojvodini i mada su to bili ljudi s kojima nikada ranije nisam radila, odlično smo se provodili i družili.
Story: Kako je došlo do toga da u poslednjem momentu, umesto Slobode Mićalović, zaigrate u filmu Pare ili život?
- Ponudu za film dobila sam u junu od braće Karadžić, kada sam završavala Gimnaziju Ruđer Bošković i pripremala se za fakultet. Mima me je pozvao i opisao lik koji bi trebalo da igram, tražila sam da pročitam scenario i on mi je stigao u rekordnom roku. Odlučila sam da prihvatim ponudu, ali šokirala sam se kada sam shvatila da bih sledećeg dana avionom trebalo da otputujem u Crnu Goru na dve nedelje. Međutim, usaglasila sam obaveze i rešila da odem jer njima dvojici mnogo dugujem. Milan mi je prvi dao šansu u pozorištu, a Mima me je angažovao u seriji Premijer kada sam bila još mlađa.
Story: Koliko je teško igrati za decu, budući da imate dosta angažmana u pozorištima za najmlađe?
- Najteže je igrati za decu jer su njihove emocije uvek najiskrenije i oni ne umeju da sakriju kada im se nešto dopadne i obrnuto. Upravo zato je inspirativno raditi za njih. U Pozorištu Boško Buha igram u predstavama Aladinova čarobna lampa i Ljubav, navika, panika, a u novembru me očekuje premijera predstave Čuvari prirode u Akademiji 28.
Story: Uspevate li da uskladite fakultetske i poslovne obaveze?
- Zbog snimanja u Crnoj Gori, ove godine nisam izašla na prijemni za upis na Fakultet dramskih umetnosti, ali imala sam sreću što sam još u aprilu upisala Fakultet za medije i komunikaciju. Zbog čestih izostanaka, prinuđena sam da neke stvari nadoknađujem dopunskim radovima, ali to mi ne pada teško jer sam štreber i stvarno volim da učim. Profesori se prema meni odnose isto kao i prema drugima, koliko povlađuju njima, toliko i meni i obrnuto, a stvarno i ne vidim razloga da bude drugačije.
Story: Popularnost ste stekli ulogom u filmu Mi nismo anđeli 2. U kakvom sećanju vam je ostao taj projekat?
- Bila sam poslednja devojčica koja je bila na kastingu jer su prvo birali potencijalne kandidate iz srednjih škola, da bi na kraju stigli do onih iz sedmog razreda. Nakon toga, sa ostalim odabranim devojčicama provela sam dva meseca u radionici kod Mike Aleksića koji nas je pripremao za snimanje. Konkurencija je bila jaka i nikada neću zaboraviti jutro kada su mi javili da sam dobila ulogu Sofije. Tada su počela snimanja i sve je išlo nekako glatko. Iako sam radila sa ostvarenim glumcima, sve je teklo bez problema. Postala sam svesna šta mi se dešava tek na prvoj premijeri u Domu sindikata kada sam se poklonila publici i čula njihov aplauz.
Story: Mislite li da ste ipak bili premladi u vreme kada ste se našli u žiži javne eksponiranosti?
- Bilo mi je teško da sa trinaest godina naglo odrastem, ravnopravno stanem pored svojih kolega i prihvatim sve što nosi ovaj posao. Nisam mogla da shvatim zašto me pojedinci ne vole iako me ne poznaju, kao ni činjenicu da se nekome ne mora dopasti ono što radim. Kada sam posle brojnih razgovora sa kolegama to shvatila, počela sam da uživam u onome što volim. Naučila sam da se izolujem od radoznalih pogleda kada sam u društvu jer ne želim da ljude s kojim sam bliska dovodim u nezgodnu situaciju, ali isto tako uvek se rado posvetim onima koji mi traže autogram ili žele da se slikaju sa mnom.
Story: Mnogi za vas kažu da ste arogantni.
- Moji najbliži znaju da se nisam ni najmanje promenila u odnosu na period kakva sam bila pre nego što sam postala poznata. Uvek se trudim da ljudima s kojim se upoznajem osporim predrasude o tome ko sam i kakva sam. Svesna sam da na mišljenje šire mase ne mogu mnogo da utičem, ali borim se sa vetrenjačama i pokušavam da nekim ljudima koje upoznam pokažem da nisam uobražena.
Story: Koliko se razlikuje vaša svakodnevica u odnosu na vaše vršnjake?
- Jedina je razlika što sa devetnaest godina ne idem samo na fakultet, već imam i drugu obavezu koja je podjednako važna i ništa od toga ne mogu da preskočim. Od svojih prijateljica ne razlikujem se ni najmanje jer svaka od njih tačno zna šta hoće i stremi ka ostvarenju tog cilja isto kao i ja, samo u nekoj drugoj oblasti.
Story: Da li vam se dešavalo da vaše poverenje izigraju ljudi od kojih to niste očekivali?
- Imam sreću što to nikada nisam doživela od bliskih ljudi, naravno da sam osetila i da umem da prepoznam kada je neko sa mnom iz koristi, ali takve ljude lako umem da udaljim od sebe. Dešavalo mi se da, kada sam snimila Anđele, neke devojčice okreću glavu i pričaju da sam ovakva i onakva, ali verujem da bi se to dešavalo i da nisam zaplovila u glumu.
Story: Kakvi ste privatno, kada se reflektori pogase?
- Veoma sam komunikativna i druželjubiva. Dosta energije trošim na ljude i trudim se da je usmerim na prave osobe. Kada izađem, uvek pokušavam da dignem atmosferu, mada sam takva i na snimanjima, a verovatno je to zato što imam tek devetnaest godina. Jedina je razlika kada sam negde u javnosti i tada vodim računa šta ću da kažem.
Story: Mediji baš pažljivo prate sve promene u vašem životu. U poslednje vreme dosta se diskutovalo o vašoj gojaznosti...
- Zvanično sam prošle godine postala devojka kada sam napunila osamnaest godina, do tada sam bila devojčica ili devojčurak. Normalno je da se telo menja dok prelazi iz jedne u drugu fazu. Sa mnom je morala da se dogodi neka promena kako bih mogla da se razvijem u ženu, mislim da je to sasvim normalno i da se događa svima. Odavno sam naučila da primam kritike, ali ne mislim da sam se drastično ugojila, a i odmalena se bavim sportom, tako da poneki kilogram viška ne može da mi predstavlja problem. Verujem da nisam savršena i da to nikada neću biti, ali mogu da težim ka tome.
Story: U kakvom ste odnosu sa mlađim bratom Nikolom?
- Iako je deset godina mlađi od mene, nas dvoje smo prvenstveno drugari i veoma dobro se slažemo. On je sada u početnoj fazi puberteta i ne prija mu što za sve mora da pita roditelje, a ja ne moram, isto kao što je meni smetalo kada se on rodio što više nisam bila u centru pažnje. Pre nego što je došao na svet, jako sam želela da imam baš brata, sestra nije dolazila u obzir i presrećna sam što ga imam. O svemu pričamo i često čak izlazi sa mnom i mojim prijateljima u grad.
Story: Koliko vam emotivna ispunjenost pomaže da lakše prevaziđete neke krizne momente u kojima se nađete?
- Ukoliko je čovek emotivno ispunjen, može sve i tada nije važno koliko spava ili koliko su obaveze koje ima naporne. Kad sam zaljubljena, mnogo lakše funkcionišem nego kada nisam. Ništa nije lepše od toga kada pored sebe imam osobu koja me razume jer ljubav je ta koja pokreće sve u životu i bez nje ništa drugo nema smisla.
Story: Da li kao mlađa osoba moderne nove generacije, verujete u instituciju braka i vidite li sebe u daljoj budućnosti kao suprugu i majku?
- Mada je stopa razvoda poražavajuće velika, posmatrajući svoje roditelje želim i sama da kroz nekoliko godina stupim u brak i imam decu. Bez emocija i prave osobe pored sebe, nijedan drugi uspeh nema smisla pa se nadam da će me sudbina navesti na nekog ko će mi u potpunosti odgovarati.
Story: Jeste li zaljubljive prirode?
- Nisam totalni racionalista, veliki sam emotivac i od onih koji su u stanju da sve žrtvuju za ljubav. Na tom polju ne štedim se ni trenutka, ali to tražim i od druge strane. Nisam od onih koji se zaljubljuju u svakog simpatičnog mladića kojeg vide, ali kada se zaljubim, tada se definitivno predajem i u stanju sam da dam sve što mi partner traži.
Story: Da li vam se dešavalo da plačete zbog ljubavi?
- Do sada nisam imala neke velike ljubavne katastrofe, ali s obzirom na to da sam emotivac i suze su moguće. Svaki rastanak, kakav god da je, veoma je neprijatan i bolan.
Story: Jeste li trenutno emotivno ispunjeni?
- Osoba sam koja uvek razmišlja o nekome. Nekada te moje misli mogu da se realizuju, a nekad ne. Nikada se nisam zaljubljivala u ljude koji su mi nedostižni i uvek se trudim da stupim u kontakt s onim ko mi se sviđa. Uvek sam zaljubljena, nekad obostrano, a nekada čekam da situacija u to preraste.
Story: Nedavno se spekulisalo da ste u ljubavnoj vezi sa kolegom Viktorom Savićem?
- Pre godinu dana počelo je da se piše o mom ljubavnom životu, što je s neke strane i normalno, a i dobro je što me povezuju sa muškarcima. Dosta njih poznajem, s nekima se i družim, a pojedince čak nikada nisam ni srela. U početku su me svi natpisi pogađali, a onda sam shvatila da je svakog čuda dva dana dosta, tako da sam odustala od bilo kakvog demantovanja.
Story: Da li je tačno da ste u vezi sa pevačem Nikolom Rokvićem?
- Nikola i ja se veoma dugo znamo, često odlazimo na slična mesta, a ja volim da budem u društvu šaljivih i prijatnih ljudi. Nakon žurke povodom četvrtog rođendana magazina Story, zajedno s još nekim ljudima otišli smo u klub Stefan Braun i, naravno, neki su odmah iskonstruisali svoje viđenje priče.
Story: Dugo ste bili u vezi sa svojim školskim drugarom. Odgovaraju li vam više vršnjaci ili zreliji mladići?
- Nemam bogato ljubavno iskustvo, ali shvatila sam da ljubav ne pita za vreme i godine. U budućnosti ne znam šta će mi se dogoditi, ali definitivno mislim da godine nisu važne, mada nikada ne bi preterivala jer sam tako vaspitana. Ne osuđujem ljude koji se zabavljaju sa mlađima ili starijima od sebe jer kada ste zaljubljeni, ništa drugo ne vidite i ne čujete, žargonski rečeno - slepi ste od ljubavi.
Moni Marković
