Neopisiva energija kojom neprestano zrači, pevačici hrvatske dens grupe Colonija, Indiri Vladić – Mujkić, pomaže da osvoji sve oko sebe i istovremeno lakše prevaziđe barijere koje joj se nađu na putu. U životu ove tridesetpetogodišnje umetnice sve se dešavalo postepeno. Nakon što je završila srednju muzičku školu, jedno vreme radila je i kao bankarski službenik, ali prevelika ljubav prema muzici, još jednom ju je okrenula ka pesmi. Veliku podršku za građenje uspešne karijere, Indira ima u svom suprugu, biznismenu Narcisu Mujkiću, kome se obećala na vernost još pre osam godina. Njihovoj potpunoj sreći, po rečima pevačice, nedostaje još samo da dobiju zajedničkog naslednika, a deo njihove srećne svakodnevice jeste i Mujkićev sin iz prethodnog braka, devetogodišnji Narcis. Kada se sagleda dosadašnji Indirin život, stiče se utisak da je njena sudbina nekako predodređena još po rođenju kada joj je otac Franjo, u želji da bude uspešna poput slavne Indijke Indire Gandi, odabrao ime. Ispostavilo se da joj ime Indira, koje u prevodu sa hinduskog jezika znači živa vatra, u potpunosti odgovara jer je ona na bini i pred publikom upravo to. Erupcija pozitivne energije preplaviće osmog oktobra i beogradski Sava centar gde će Colonija održati koncert.
Story: Zbog čega ste čekali trinaest godina da nastupite pred beogradskim fanovima?
- Mi smo veliki profesionalci i sve dok nismo pronašli dovoljno ozbiljnog organizatora koji je bio voljan da se uhvati u koštac sa svim problemima koji prate organizaciju koncerta, nismo želeli da se upuštamo u tu avanturu. Agencija Blue Sound pokazala se kao ozbiljan kandidat pa smo im prepustili organizaciju i ubeđena sam da nismo pogrešili. Biće to pravi spektakl i verujem da će se svi dobro provesti.
Story: Za razliku od vašeg, mnogi dens bendovi okončali su svoje karijere. U čemu je tajna uspeha Colonije?
- Na stejdžu uvek sebi kažem: Ovi ljudi su došli zbog tebe i ti im moraš dati sve, čak i ako je to poslednji atom tvoje snage. Publika to prepozna i ume da nagradi. I u privatnom životu sam vesela osoba i ne mogu da se družim sa negativnim ljudima. Zbog toga imam toliko prijatelja da mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke, ali s njima uvek volim dobro da se provedem i nasmejem. Publika ume da prepozna pozitivce, a mi to jesmo, i sigurna sam da je to tajna našeg uspeha.
Story: Smeta li vam što među vašim fanovima ima dosta i homoseksualaca?
- Veliki broj mojih prijatelja jesu homoseksualci, ali oni su mi nekako najdraži jer s njima mogu o svemu da pričam. Poštujem svačiji izbor i nikada mi nisu bili jasni oni koji osuđuju drugačiji izbor.
Story: Neretko se komentarisalo o tome da je vaša energija na sceni rezultat konzumiranja narkotika. Ima li istine u tome?
- Kada me ljudi posmatraju na sceni, često kažu: Bože, ova žena je zver. Otkako sam u Coliniji, nikada pre koncerta nisam popila nijedno alkoholno piće, a kamoli nešto drugo jer mom glasu to ne bi prijalo. Takve glasine nemaju veze s istinom i volela bih da vidim tog koji tvrdi da konzumiram narkotike. Verujte, ne bi se dobro proveo.
Story: Kako je došlo do osnivanja benda Colonia?
- Boris Đurđević i Tomislav Jelić radili su u Vinkovačkom radiju na kom su snimali džinglove za reklame. Pošto su bili veoma talentovani, želeli su da naprave nešto više. Čuli su za mene i pozvali me da budem deo njihovog novog benda. Tako je sve počelo, a uz mnogo rada i truda stigli smo do tačke na kojoj se sada nalazimo.
Story: Nakon završene muzičke škole, pevali ste u neafirmisanim bendovima, a potom digli ruke od muzike. Gde ste pronašli snagu da se vratite na scenu?
- Drago mi je što sam završila muzičku školu jer mi je mnogo pomogla u karijeri. Šest godina sam svirala harmoniku, a to iskustvo je neprocenjivo. U osmom razredu osnovne škole osnovala sam svoj prvi, ženski bend pod imenom Zauvjek mladi, a kada sam upisala gimnaziju, nastupala sam sa drugim sastavima. Svirali smo po hotelima i na maturskim večerima. Pekla sam zanat sa starijim mačorima, oni su mi ulili posebnu emociju koju i danas gajim prema muzici. Međutim, uprkos mnogim nastupima, nisam mogla da živim samo od pesme pa sam počela da radim u jednoj banci u kojoj sam ostala do početka saradnje sa Colonijom. Čak i kada sam pomišljala da odustanem od muzike, održavala me je ljubav prema pesmi.
Story: Šta je razlog vaših čestih promena imidža?
- Na taj način udovoljavam sebi, a sa kosom mogu da uradim bilo šta jer ona uvek iznova raste. Problematika kod plave boje jeste u tome što moram stalno da blajham kosu i to je oštećuje, a dobra strana plavuša jeste u tome što ih niko ne uzima zaozbiljno pa svoju zaboravnost često pravdam činjenicom da sam plava.
Story: Zbog čega ste se pre godinu dana podvrgli rigoroznoj dijeti?
- Spadam među one ljude koji ostvare sve što zamisle. Međutim, dugo sam, kao i većina žena, gubila bitku sa kilogramima. Jednog dana sam odlučila da sebi i drugima pokažem kako mogu s tim da se izborim i zaista sam uspela da smršam. Držala sam UN dijetu, izgubila trinaest kilograma i dobila malo bolešljiv izgled. Svi su se brinuli za mene i plašili da je sa kilogramima nestala i moja energičnost. Na svu sreću, do toga nije došlo, a danas redovno vežbam i trudim se da se zdravo hranim iako sam veliki gurman.
Story: Jeste li sada zadovoljni sobom?
- Čak i kada sam imala sedamdeset pet kilograma, bila sam srećna i dobro se osećala u svom telu. Međutim, imala sam poteškoće sa kolenima pa mi je doktorka rekla da, ukoliko želim da nastavim sa đipanjem na štiklama od petnaest centimetara, moram da smršam. Bio je to osnovni razlog, a lepota i zadovoljstvo rezultat su unutrašnje ispunjenosti.
Story: Otac Franjo dao vam je ime po slavnoj indijskoj političarki Indiri Gandi u želji da budete poput nje. Jesu li se ispunila njegova očekivanja?
- Moja majka želela je da se zovem Azra, ali tata je uspeo da istera svoju ideju. Želeo je da budem energična i uspešna kao Indira Gandi, a ja verujem da sam ispunila njegova očekivanja. Zanimljivo je da sam se rodila u Županji, u našoj porodičnoj kući, jer majka nije uspela da stigne do porodilišta. I danas često prepričava kako joj je babica rekla da ću biti ludo dete jer sam, za razliku od drugih beba koje pri rođenju plaču, samo otvorila oči i gledala. Ispostavilo se da nije pogrešila jer sam izuzetno energična i hiperaktivna kao osoba.
Story: Koliko vam bračni život pomaže da prevaziđete probleme sa kojima se susrećete?
- U braku sam osam godina, a moj suprug Narcis i ja veoma smo srećni što smo prevazišli onu sedmu, kritičnu godinu, bez trzavica pa sada ponovo možemo u miru da plovimo. Imam sreću što moj muž nije klasičan kancelarijski tip, on je biznismen i sam organizuje svoje vreme. Veliki je radoholik, što me veoma raduje jer teško da bi neko drugačiji mogao da funkcioniše pored mene. On je moja desna ruka, neko ko me uvek zagrli kada silazim sa scene i kaže mi da sam bila sjajna. Najveća mi je podrška, oslonac i ne znam šta bih bez njega.
Story: Smeta li mu to što je pored vas često na meti medija?
- Kad smo počeli da se zabavljamo, znao je ko sam, šta radim i u potpunosti je bio svestan u šta se upušta. Narcis ne voli da se slika i kada se pojavimo zajedno na nekom javnom događaju, pobegne od mene na drugu stranu kako bi izbegao objektive. Uvek se šali na moj račun kada pročita neku neistinu o meni u novinama, ali i uteši ukoliko vidi da me je to pogodilo.
Story: Da li je ljubomoran?
- Nikada ne bih mogla da budem sa osobom koja ima ispade ljubomore i posesivnosti. On to zna i svestan je činjenice da tako nešto nisam zaslužila. Do sada mi nije rekao nijednu ružnu reč i da je drugačije, ne bismo mogli da budemo zajedno.
Story: Ima li u vašem braku uopšte trzavica i prepirki?
- Nisam svađalica, ali uvek volim da stavim do znanja kada mi se nešto ne dopada. Veoma sam tvrdoglava i umem danima da ćutim, a onda se kasnije kajem i sama sebe ispitujem zašto sam to radila.
Story: Smatrate li da je vreme da se ostvarite i u ulozi roditelja?
- Sve što sam u životu zacrtala, uspela sam i da ostvarim, kako poslovno tako i privatno. Roditeljstvo bi bilo tačka na i pa se nadam da će me Bog čuti i uslišiti moju želju da se uskoro ostvarim i kao majka. To je ono što bi mog supruga i mene učinilo srećnim. Imamo mi malog Narcisa, sina mog supruga iz prethodnog braka koji ima devet godina, tako da nam on popunjava tu prazninu, ali nadamo se i zajedničkoj prinovi. Verujem da ću biti luda i otkačena majka.
Story: U kakvom ste odnosu sa vašim pastorkom?
- On živi s nama, predivan je dečko i naprosto ga obožavam. Obožava školu, sjajan je matematičar i uči jezike. Veoma je skroman, jednom rečju - neodoljiv. Voli moje pesme, dolazi na koncerte, ali zna i da se pohvali drugarima da smo porodica. Super funkcionišemo i uspeli smo sve da uskladimo i stvorimo prijatan dom. Dobro se slažem i s njegovom majkom. Svako od nas ima svoj život, ali svi smo svesni da je za Narcisovo odrastanje važna naša dobra komunikacija.
Piše: Moni Marković
