Kapiten odbojkaške reprezentacije Srbije Nikola Grbić u nacionalnom dresu nastupa već petnaest godina, a među brojnim odličjima koje je osvajao na svetskim i kontinentalnim takmičenjima, najznačajnije su zlatne medalje sa Olimpijskih igara u Sidneju i Evropskog prvenstva 2001. godine. Svoje sportske podvige od 1992. dokazuje i u Italiji gde igra za klub Bre Banca Lannutti iz grada Kunea, a porodična stabilnost daje mu vetar u leđa da bude sve uspešniji. Nekoliko meseci nakon razvoda petogodišnjeg braka sa srednjoškolskom ljubavlju Milicom, Nikola je upoznao Stanislavu, ženu svog života, a srećni par je posle tri godine veze, 15. jula 2006. u Vojvodini, krunisao svoju vezu brakom. Budući da je zbog obaveza često razdvojen od voljene žene i njihovog dvoipogodišnjeg sina Matije, tridesetpetogodišnji odbojkaš odlučio je da se nakon Evropskog prvenstva u Turskoj koje će se održati u septembru, oprosti od dresa reprezentacije.
Story: Prošle nedelje završen je finalni turnir Svetske lige u Beogradu, a reprezentacija Srbije izgubila je od Brazila. Jeste li zadovoljni srebrnom medaljom?
- Posle svega, ima i pozitivnih i negativnih utisaka. Osim rezultata, sve je bilo savršeno - od atmosfere koja je vladala u Beogradskoj areni, do igre koju smo pružili. Imali smo veoma kvalitetne protivnike i žao mi je što ni posle brojnih mučnih pobeda nismo uspeli da trijumfujemo. Reprezentacija Brazila ima odličan tim i dosta su rizikovali u igri, što im se na kraju isplatilo. Iako sam se nadao da se odsustvo nekoliko igrača iz našeg tima zbog povrede neće osetiti, ispostavilo se da sam pogrešio.
Story: Poslednjih godina u reprezentaciju je došlo nekoliko novih igrača. Da li su se dobro uklopili u tim?
- Nekolicina je već tri sezone sa nama pa se dobro poznajemo, što je olakšavajuća okolnost jer nije došlo do drastične smene generacija. Zna se da smo Andrija Gerić, Ivan Miljković i ja stariji i imamo mnogo više iskustva, tako da mlađi odbojkaši bez problema slušaju naše savete.
Story: Osećate li veću odgovornost otkako ste postali kapiten reprezentacije?
- Ne, jer sam po prirodi osoba koja se uvek trudi da pomogne ljudima, kako savetima tako i svojim prisustvom. Ne radim ništa što inače ne bih, zbog čega mi uloga kapitena ne predstavlja teret, a i kažu mi da dobro obavljam tu funkciju.
Story: Nakon Olimpijade prošle godine najavili ste da ćete se povući iz reprezentacije, ali ste ipak rešili da ostanete do septembra. Zbog čega ste doneli takvu odluku?
- Uprkos tome što sam najavljivao svoj odlazak, saznanje da se Svetska liga igra u Beogradu bilo je dovoljno da se zadržim još ovog leta. Pošto se za dve nedelje igraju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, a potom u avgustu počinje Evropsko prvenstvo u Turskoj, razlika da li ću krenuti sa pripremama u svom klubu u Italiji ili ostati ovde zaista je zanemarljiva.
Story: Planirate li uskoro okončate profesionalnu karijeru?
- Potpisao sam trogodišnji ugovor sa klubom Bre Banca Lannutti, a da li ću posle njegovog isteka završiti karijeru, zavisi od stanja mog tela, ali i ponuda koje dobijem od drugih klubova.
Story: Čime ćete se baviti kada se povučete iz odbojke?
- Ima dosta stvari koje se nameću, a moja želja je da ostanem u sportu. Kad dođe vreme, verujem da ću dobiti neku ponudu koja će mi odgovarati.
Story: Paralelno sa igračkom karijerom, diplomirali ste na odseku za sportski menadžment na BK univerzitetu. Zašto ste odlučili da upišete fakultet nakon što ste ušli u četvrtu deceniju života?
- Napustio sam DIF neposredno nakon što sam ga i upisao jer nisam mogao da uskladim profesionalne obaveze i fakultet. Kada se Zakon o obrazovanju promenio, odlučio sam da upišem i završim BK univerzitet, a profesori su mi maksimalno izlazili u susret i prilagođavali se mom poslu. Nije mi bilo mnogo naporno da učim pošto sam se školovao za oblast kojom se i bavim.
Story: Vaš stariji brat Vanja koji se povukao iz odbojke, često vas bodri sa tribina. Nedostaje li vam na terenu?
- U nekim segmentima mnogo mi fali, a najlepši momenti u mojoj karijeri bili su oni kada smo zajedno osvajali olimpijsko i evropsko zlato. Drago mi je što dolazi na utakmice reprezentacije kada mu to obaveze dozvoljavaju jer njegovo prisustvo deluje ohrabrujuće za ceo tim.
Story: Hoćete li imati vremena za porodični odmor u narednom periodu?
- Iskoristio sam odmor još u junu kada sam sa porodicom petnaestak dana boravio na Azurnoj obali. Nismo se kupali jer je bilo hladno, ali lepo smo se proveli.
Story: Pre dve i po godine postali ste otac. Koliko vas je roditeljstvo promenilo?
- Mnogo! Matija je postao centar mog sveta i zbog njega sam promenio svoje životne prioritete. Sebe smatram savesnim roditeljem, a odgovornost prema detetu koje je potpuno zavisno od mene, pozitivno je izmenilo moje razmišljanje.
Story: Jeste li strog otac?
- Nisam strog, ali ni popustljiv, a Matija na sve načine pokušava da dođe do svog cilja i to odlično radi. Divno se postavlja prema drugoj deci, a naši poznanici i prijatelji stalno nam govore da je presladak. Bez obzira na to što često odsustvujem od kuće, kod mene ne može da dobije baš sve što poželi. Moja supruga fantastično odrađuje veći deo posla oko njegovog vaspitanja, ali oboje smo uvek dosledni u roditeljskim odlukama jer samo tako on može da shvati šta sme, a šta ne sme da radi. Ne mogu da budem objektivan prema svom detetu, ali mislim da je on dobar dečak kakvom nije teško biti roditelj. Nije lako odgajati dete, ali nas dvoje smo zadovoljni kako nam ide.
Story: Koliko vam nedostaje s obzirom na to da ste često razdvojeni zbog vašeg posla?
- Sa Stašom i njenom drugaricom bio je na moru pre desetak dana i mnogo smo se uželeli jedan drugog. Kada sam bio u Pekingu četrdeset dana, on je ljubio monitor pošto smo komunicirali putem skajpa. U tim momentima pomišljao sam da mi je on mnogo važniji od posla. Iako je za svakog odbojkaša Olimpijada najvažnija, otkako sam postao otac, sve je dobilo drugu dimenziju i u poređenju sa sinom ništa nije bitno.
Story: Planirate li supruga i vi još dece?
- Želeli bismo da dobijemo i ćerku, ali ubeđen sam da će i naše drugo dete biti sin. Kada je Matija trebalo da se rodi, nismo bili opterećeni polom, najvažnije nam je bilo da beba bude živa i zdrava.
Story: Koliko vam znači podrška supruge?
- Ona je pravi partner u svakom smislu te reči, ume da prepozna za mene važne stvari kojih se sam nikada ne bih setio. Velika mi je podrška pa ponekad nisam ni svestan koliko razmišlja o mojim potrebama. Često se dešava da mi kaže da se odmorim, iako želim da joj pomognem u nekom poslu jer znam koliko joj je pomoć potrebna. Ona je stvarno divna supruga i majka.
Story: Čime se bavi vaša supruga?
- Završila je postdiplomske studije na Univerzitetu Bokoni u Milanu, a trenutno ne radi jer nam je Matija najvažniji, ali kada bismo oboje radili, ne bi imao nijednog roditelja stalno uz sebe. Pošto je radila pre rođenja sina, siguran sam da će u budućnosti početi da da se bavi svojom profesijom jer je veoma sposobna i vredna.
Story: Kako ste 13. jula proslavili treću godišnjicu braka?
- Pamtim sve datume koji su za nas dvoje važni, a pošto se i ona svega dobro seća, ne mogu baš tako lako da je iznenadim. Kada bi se desilo i da zaboravim neki bitan jubilej, ne bi se ljutila jer je potpuno opuštena kao osoba. Uvek se trudimo da važne dane obeležimo na intiman način i bez velike pompe.
Moni Marković
