Iako često možemo da čujemo kako nikada ne treba mešati posao i prijateljstvo, ovim geslom sigurno se ne rukovodi modni kretor Saša Vidić (43), koji je sa svojim saradnicima izgradio drugarstva koja traju već dvadeset godina. Uspešni dizajner jedan je od naših najcenjenijih modnih znalaca, a svojim radom dokazao se u velikim regionalnim modnim kućama, ali i u radu s nekim od najvećih muzičkih i sportskih zvezda u ovom delu Evrope. Ali nove generacije koje prate javna zbivanje najbolje su ga upoznale kroz modne kritike koje bez ustezanja uputi na račun ličnosti iz javnog života. Često je i u centru estradnih svađa, koje se najčešće započnu na društvenim mrežama. U razgovoru za Story ne krije kako je dobijao ozbiljne pretnje zbog svojih stavova, priznaje da njegovi prijatelji negoduju zbog potrebe da svoje mišljenje deli sa širokim auditorijumom, ali i da se trenutno trudi da promeni svoj boemski stil života.
Story: Trenutno važite za najsurovijeg komentatora estrade, da li vam taj status smeta ili vam imponuje?
- Ne smeta mi i mislim da je to sasvim normalno stanje stvari. Dugo sam u šoubizinsu, tačnije dvadeset godina, mnoge sam estradne junake dočekao, a mnoge od njh i ispratio sa takozvanog zvezdanog neba. Upoznat sam sa razvojim putevima većine onih koje komentarišem, od vremena kada su počinjali svoje karijere do današnjih dana. Svi moji opisi i zamerke i te kako imaju pokriće u činjenicama.
Story: Da li ste doživeli neke ozbiljnije pretnje zbog oštrih stavova?
- Postoje oni koji su oštriji, ali više u šali, pa sve te prepiske na kraju dobiju duhovitu crtu. Ali ima naravno i onih koji pređu granicu ukusnog i bezbednog, i vrlo su ozbiljni u svojim pretnjama, kao što je i nedavno bio slučaj. Naime, bio sam u situaciji kada sam dobio ni malo naivne poruke, pa sam zaštitu potražio kod nadležnih organa.
Story: Razmišljate li u tim trenucima da se povučete?
- Ne, nema razloga. Kada bi svi usutknuli pred pretnjama gde bi otišao ovaj svet.
Story: Da li ste u problemu kada treba da govorite o svojim prijateljima i saradnicima?
- Nikada u životu ne bih bio grub prema meni dragim ljudima, radije ih ne bih komentarisao, nego da budem realan i kritičan u javnim zamerkama. Sve što mi se ne sviđa i što mislim da treba da promene na sebi naravno da im saopštim, ali to učinim diretkno njima u lice i nema potrebe da sa prijateljima komuniciram putem novina.
Story: Privatno se družite s nekim od naših najuspešnijih sporitsta, a složićete se da sportisti i kreatori, nisu svakidašnja kombinacija za prijateljstva?
- Slažem se to baš i nije čest primer, jer se ljudi iz sveta mode najčešće druže međusobno, a ja sebe uopšte ne vidim u tom krugu i okruženju, koje mi iskreno ne prija. Od svojih kolega jedino se družim sa Vericom Rakočević koju poznajem dve decenije, ali kada smo zajedno najmanje pričamo o poslu, već su na tapetu naše privatne teme. Sem nje sebe ne vidim s osobama iz moje profesije, već sa onima koji nemaju dodirnih tačaka sa modnom industrijom. A to što je veliki broj mojih prijatelja iz sveta sporta, samo je još jedan dokaz koji govori koliko su oni široki ljudi, i koliko meni prija njihovo društvo. U krajnjoj liniji naveli su me da i sam počnem rekreativno da se bavim sportom i uneli su sportski duh u moj život.
Story: Umetnici često važe za velike boeme, da li je to slučaj i sa vama?
- Ja sam nažalost bio i preterani boem i veliki hedonista, ali želim da stavim akcenat na bio! Naime, sada pokušavam da smanjim izlaske i da taj način života svedem na minimum. Trudim se da izlazim jednom nedeljno i da mi to bude dovoljno. Verujem da to zasićenje dolazi i sa godinama, dosade vam i grad i ljudi i diskoteke, ali negde mora da postoji i izduvni ventil. Najviše volim da moji izlasci budu u uskom krugu prijatelja, ne menjam društvo, pa često izlazim sa istim ljudima i to mi prija.
Story: Da li na estradi, tačnije javnoj sceni, zaista postoje iskrena prijateljstva?
- Ja verujem da postoje. Družim se sa Vericom Rakočević, sedamnaest godina sa Svetlanom Ražnatoviće i poslednje četiri godine sa Anom i Nikolom Rađen, i sa Andrijom Prlainovićem. I mogu da potvrdim da stvarno imamo fer i normalan odnos.
Story: Šta vam to oni najčešće zameraju?
- To što kritikujem druge ljude u novinama, pa često čujem kritike: Šta ti to treba, sada će oni tebe da napadnu?! O čemu se zapravo radi, njima nije najasniji moj poriv da javno iznosim svoje mišljenje i to bez usturčavanja, jer su to ljudi koji ne vole preterana eksponiranja, pa im ta strana moja ličnosti nije omiljena. Nerado gledaju na to što se trudim da ispravljam krive Drine.
Story: Kako im vi onda objasnite tu vašu stranu?
- Jednostavno – ne mogu drugačije i protiv sebe, što kaže Ceca: Ne znam šta da mu radim, osim da mu držim ruke na ustima, a iako ga tad zaustavim ne vredi mi ništa, jer će i tako ludak napisati šta misli.
Story: Da li to znači i da ste zavisni od društvenih mreža i interneta?
- Jesam! Nedavno sam bio dve nedelje na Kipru kod Cece i nisam gasio internet. Iskreno prva stvar koju uradim kada se probudim, i uveče pre nego što zaspim jeste da na mobilnom telefonu pogledam vesti i šta se dešava na društvenim mrežama. Kada smo se već dotakli ove teme, moram da primetim da mi je Twitter postao zabava za seljake, ne mogu više da živim od tih kratkih pametnih i poučnih rečenica, i dokonih studenata iz Beograda.
Story: Šta vas to čini srećnim na privatnom planu?
- To da se probudim svakog jutra živ i zdrav, odem u teretanu, i da se nakon završenog posla nađem s nekim od svojih prijatelja na ručku ili večeri. Sasvim obične svakodneve stvari i rituali.
Story: Koliko ste posvećeni svom kreatorskom radu?
- Svaki dan idem na svoj posao, i svakog dana radim. Ali ne organizujem revije, jer kuća u kojoj sam angažovan od 2008. godine ne praktikuje ovaj vid promocije novih kolekcija. Nema potrebe da ja pravim svoje lične prezentacije, jer ko želi da se upozna sa mojim likom i delom to može da učini putem Google, ili na mojoj oficijalnoj stranici. Drago mi je što su mi klijenti sportisti, i bintni ljudi sa estrade, a da to nisu samo pevaljke, ili trenutni hitmejkeri i wannabe osobe. Planiram da ove jeseni otvorim svoj atelje, i da se više posvetim svojim privatnim kolekcijama, a manje radu u kompaniji.
Story: Mnoge vaše koleginice nisu se proslavile kada je reč o modnim ateljeima?
- Kada su ih otvarale činile su to grandiozno, a kada su ih zatvarali tiho, kao kada miševi beže s broda. Eto šta učine veliki apetiti bez osnova.
Razgovarao: Danilo Mašojević
