U glumačkom ansamblu novog filma Juga Radivojevića Vrati se, Zone, našlo se i ime talentovane dramske umetnice Brankice Sebastijanović (23). Ne samo to, već je lepoj glumici poverena glavna uloga, u kojoj će interpretirati ljubavne patnje, radosti i strepnju po kojima je karakteristična Zona Zamfirova. Brankica je dosadašnju popularnost zavredila ulogama u serijama Samac u braku i Sinđelići, dok je u medijima bila neprestano prisutna i zahvaljujući vezi s kolegom Milošem Bikovićem. U otvorenom razgovoru za naš magazin, rođena Sarajlijka koja je odrasla u Staroj Pazovi priznaje u kojim trenucima je srećna, a kad joj je neprijatno, ocenila je kako je staložena i promišljena osoba i opisala šta je motiviše da istraje u životnom tempu koji joj ostavlja malo slobodnog vremena.
Story: Po vašoj proceni, šta izdvajate kao razlog zbog kojeg je uloga Zone pripala baš vama?
- Kada sam čitala scenario za film, bila sam sigurna u to da ja umem tu ulogu da odigram. Zanimljivo je da sam sve tri dosadašnje role na filmu dobila putem kastinga. Očigledno je da posedujem borbeni duh koji se ispolji na glumačkim audicijama. Umem da se borim za ulogu i znam šta mogu da pružim. Pored toga, reditelju smo kolega Milan Vasić i ja delovali kao par koji ima energiju potrebnu da iznese ljubavnu priču.
Story: Koliko se karakter Zone Zamfirove podudara sa onim kakvi ste vi privatno?
- Mislim da je ova uloga po karakteru najdalja od onoga kakva sam kao osoba. To sam i priželjkivala kako bih mogla da istaknem sve što mogu. Kod Zone kao žene, neke stvari lakše opravdam, neke teže, ali mogu da je razumem. Ona je ishitrena, nepromišljena i ne opravdavam njene izlive ljubomore i detinjasto ponašanje u pojedinim trenucima.
Story: Govorite nam da ste vi privatno zreli i staloženi?
- Hoću da kažem kako ja malo više razmislim o svojim postupcima pre nego što ih načinim. Ne reagujem ishitreno, više sam racionalna i promišljena. Ali u tom smislu ova uloga mi je inspirativna, jer je Zone drugačija od mene. Tako ću publici moći da predstavim nešto što do sada nisam ili što oni možda misle da ne umem.
Story: Čuveno delo Stevana Sremca i njegova ekranizacija u režiji Zdravka Šotre prvenstveno je priča o ljubavi. Šta ste sve spremni da učinite kako biste sačuvali ljubav?
- Mnogo bih toga učinila za ljubav, na prvom mestu zato što mi je ona izuzetno značajna. Preduslov za moju sreću jeste da mi taj deo života bude ispunjen. Ne mogu da se radujem samo svojim uspesima, već želim da zajedno s nekim uživam u svemu što mi se događa. Mislim da sam borac za ljubav, spremna sam da se dajem i nastojim da je sačuvam.
Story: Za razliku od mnogih, vi leto provodite radno i nemate ništa protiv toga?
- Vikend sam provela na Vlasini, gde je predstavljena glumačka ekipa filma Vrati se, Zone i odmah po povratku u Beograd, nastavila sam snimanje serije Sinđelići. Na planini sam uspela malo i da se odmorim pošto su mi prijali tamošnji vazduh i tišina koja vlada. To mi je bio i jedini odmor ove godine iako sam na Vlasinu otišla poslovnim povodom. Ali ne žalim se, zato što volim kada sam stalno aktivna. Meni odmor ionako dosadi posle samo nekoliko dana. Trenutno sam prilično uzbuđena zbog svega što mi se dešava, pa mi odlazak na more ne nedostaje.
Story: Šta vas najviše motiviše u tome da istrajete u tako gustom rasporedu?
- Pokreću me ljubav i strast prema poslu kojim se bavim. Shvatila sam da sam odmornija kada u jednom danu mnogo toga uradim, nego ako imam prazan hod. Zaljubljenost u glumu je preduslov da se njome bavite. Volim da istražujem sebe i to mi daje želju za napretkom.
Story: U prethodnom intervjuu za naš magazin najavili ste kako bi tokom leta trebalo da završite studije na Fakultetu dramskih umetnosti. Da li ste tu zamisao realizovali?
- Diplomsku predstavu dala sam u aprilu. Sada mi je ostao jedan ispit koji ću, verujem, položiti u septembru. U minulom periodu počela sam s različitim snimanjima i nisam uspela da se posvetim fakultetu. Ali ne brinem se, ostvariću to početkom septembra i potom planiram da upišem master studije. Volela bih da glumu spojim sa plesom, a pošto su master studije takve da zahtevaju davanje ličnog pečata projektima koje radite, mislim da ću na taj način moći svoje ideje da sprovedem u delo.
Story: Po čemu ćete pamtiti period studiranja?
- Nisam ni svesna da je školovanje gotovo. Glumačku akademiju doživljavam kao drugu kuću. Tamo sam provodila dane i čudno mi je što toga više neće biti. Nije mi svejedno i ne mogu da se pomirim sa tim da više nisam student. Iza mene su predivne četiri godine, a ljudi sa kojima na Akademiji delite svakodnevicu, postanu vam porodica. Svašta smo prošli zajedno, mnogo puta sam prespavala na fakultetu i kolege poznajem mnogo bolje od onih koje privatno znam duže.
Story: Je li istina da jedino glumci mogu međusobno da se razumeju, pa je to razlog zbog kojeg često sklapaju veze i prijateljstva?
- To je tačno, pošto je glumački poziv specifičan i nije ga lako razumeti. U nekim trenucima je i prirodno da tražiš savet od nekoga sa posla, nego od neke druge osobe.
Story: Javnost se neprestano interesuje i za vašu vezu s kolegom Milošem Bikovićem. Smeta li vam to?
- Ne snalazim se baš najbolje u takvoj relaciji sa javnošću, ali to u potpunosti razumem. Privatnost je onaj deo naših života koji ljude zanima, dok novinari to moraju da ponude javnosti. Nije mi baš prijatno da govorim o svojoj intimi niti mi je lagodno kada pomislim da neko o tome čita. Više bih volela da bude dominantna neka druga strana mog života. Ali polako, možda jednog dana i uspem u tome.
Story: Jesu li tačni navodi da više niste u vezi sa Milošem?
- Ne bih to da komentarišem.
Story: Pojedini kritičari uporedili su vas sa čuvenom glumicom Mirjanom Joković, videvši vas kao njenu naslednicu. Kako to komentarišete?
- Ona je odlična i izuzetno karakteristična glumica. Ne mogu baš da pronađem uzrok zbog čega me neko uporedio baš sa njom, ali drago mi je ako ljudi mogu u meni da prepoznaju neku sličnost sa Mirjanom, pošto o njoj imam visoko mišljenje.
Story: O čemu obično razgovarate sa svojim drugaricama i koliko se često poveravate ljudima iz svog okruženja?
- Moje dve najbolje drugarice nisu iz sveta glume. Naše prijateljstvo datira još iz detinjstva i s njima sam živela u Staroj Pazovi. One su mi izuzetno bitne kao neki balans u životu. Ako i posle posla ostajete u poslu, može vam se desiti da se pogubite kao čovek. Prijateljice mogu da me konsoliduju kada sam pod stresom i razgovor sa njima prečica je do smirenja. Najmanje govorimo o glumi. Dragoceno je čuti mišljenje lišeno sujete i zato mislim da su mi one dragocene.
Story: Šta najčešće zamerate svojoj generaciji?
- Moja generacija se tu i tamo drži na nivou koji je prihvatljiv, ali mislim da su se one mlađe pogubile u društvenom životu. Ne želim da zvučim kao neka osoba koja je prošla sito i rešeto, ali moje skromno mišljenje je da je današnje doba takvo da se mnogo toga svelo na druženje posredstvom interneta. U osnovnoj i srednjoj školi društvo treba da vam bude najbitnije. Mlađe generacije kao da nemaju jasnu sliku o tome koliko je druženje važno. Moram da priznam kako se malo i bojim perioda koji dolazi.
Story: Delujete kao povučena i vaspitana osoba. Da li se to u vašem slučaju pokazalo kao prednost ili mana?
- Kao prednost, sasvim sigurno. Potvrdu za to dobijam od ljudi koje svakodnevno srećem i razgovaram sa njima. Gledam kako oni cene moj odnos prema njima i na neki način odaju poštovanje prema tome što ih uvažavam. Ne bih mogla da boravim u okruženju u kojem neko loše misli o meni ili da mu bude neugodno zbog mog prisustva. Uvek se postavljam tako da sam prijatna i ne nameravam da menjam takav pristup.
Story: Da li vas više opterećuje prošlost ili budućnost?
- Razmišljam o budućnosti i usredsređena sam na ono što me tek čeka. Nemam potrebu da se osvrćem za onim što je bilo, više volim da koračam unapred verujući u to da se sve dešava s nekim razlogom.
Piše: Stefan Tošović
