Poznata novinarka i književnica priča o načinu na koji je organizovala svoj život, u kojem glavnu ulogu ima ćerka Lenka, govori o tome šta joj je sve inspiracija za pisanje i ističe kako tek čeka svoje savršene dane
Novinarka Vesna Dedić (46) jedna je od naših najtiražnijih književnica, a pored svoje veoma gledane emisije Balkanskom ulicom, inspiraciju za likove i sagovornike, kako kaže, pronalazi u svakodnevnom životu. Kao ponosna majka tinejdžerke Lenke (13), savršeno uklapa sve obaveze i ističe da je tajna dobrog odnosa sa ćerkom u razgovoru. I dok je svojevremeno njena naslednica razmišljala kada će joj odobriti da se ponovo uda, Dedićeva otkriva da je taj konkurs sada završen. U intervjuu za magazin Story šarmantna novinarka otkriva detalje iz svog privatnog života, ali i razmišljanja i nadanja za budućnost.
Story: Početkom jula izlazi vaš novi roman Zagrli me. Šta čitateljke mogu da očekuju?
- Da prepoznaju njihove, ali i ljubavne i bračne probleme svojih prijateljica i ćerki i da se isplaču na stranicama na kojima muški junaci podsećaju na muškarce koji čine lepšim ili ružnijim njihov život. Roman će voleti čitateljke koje mogu da prepoznaju sebe u izreci jednog poznatog pisca: Kako bi žene bile divne samo kada ne bi želele da budu srećne. Roman Zagrli me je priča o našem vremenu, kada više govorimo o orgazmu nego o roditeljstvu i više o telu nego o duši, ali pre svega saga o potrazi za ljubavlju. Sve čitateljke koje su nekada u životu bile prevarene ili ljubavnice, sve koje su preživele agresiju u vezi i sve one koje ipak veruju da će onaj pravi jednom doći, voleće moj novi roman.
Story: U Beču ste promovisali knjigu Pola duše. Kakve utiske nosite iz Austrije?
- U Beču sam upoznala mnogo naših žena i devojaka koje su vrlo uspešne, one koje je život naterao da potraže sreću izvan granica svoje zemlje. Fascinantno je koliko su jake i koliko lepe u svojoj požrtvovanosti. Neke su došle kao izbeglice, druge posle razvoda i oskudice, treće na školovanje, četvrte verujući u večitu ljubav. Već dva puta sam imala promocije u Beču i svaki put sam otišla očarana sposobnošću ljudi koji tamo žive da uzmu život u svoje ruke umesto da čekaju da im neki muškarac ili država stvori uslove za srećan i miran život.
Story: Gde pronalazite inspiraciju za svoje romane?
- U trenucima sreće i tuge mojih prijatelja i sagovornika u emisiji Balkanskom ulicom, u sopstvenim porazima, pobedama i nedoumicama i ponajviše u čitateljkama koje me posle svakog novog romana pitaju: A kad će novi? Sve žene ovoga sveta traže zagrljaj u kojem će biti apsolutno srećne, veruju da ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole, sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle. A sve znamo da nije uvek tako na kraju balade. Eto, ja pišem jednostavno o početku i kraju takvih balada.
Story: Imate li tremu pred izlazak knjige ili imate osećaj odgovornosti?
- Uvek imam tremu i osećaj odgovornosti, ali i potrebu da roman još malo doteram. Pišem za čitaoce koji pred spavanje, na plaži ili kada im ne ide u životu, mogu da uzmu bilo koji moj roman i da u njemu pronađu olakšanje, opuštanje i inspiraciju da svoje ljubavne i životne probleme uspeju da prebrode. Ne bih mogla da podnesem da neka devojka da 500 dinara za moj roman, a da se bar jednom ne zaplače, ne nasmeje, ne kaže: Ovo se i meni desilo i ne kaže drugarici: Pročitaj, lepo je. Lako je ljude zabrinuti, a poenta je da im olakšaš makar jedno popodne ili noć u životu.
Story: Imate li želju da vaši romani budu ekranizovani?
- Naravno da mi je velika želja da se snimi serija Zauvek u srcu. Dramatizacija i scenario već stoje kod jednog velikog producenta, zna se i reditelj, podeljene su i glavne uloge, ali još čekamo. Najveća želja mi je da se po istorijskoj melodrami Pola duše, koja se jednim delom dešava i tokom Prvog svetskog rata, u naredne dve-tri godine snimi film. To je ljubavna priča tužna kao ona iz Titanika, ali i prepuna tačnih istorijskih podataka vezanih za život crnogorske i srpskih dinastija početkom 20. veka.
Story: Postoji li još neka ambicija koju niste ostvarili do sada?
- Moram priznati da sa spiska ambicija koje sam imala sa 20 ili 30 godina nijednu nisam uspela da ostvarim. Zato sam odavno sve s tog spiska precrtala i ostao je samo spisak malih intimnih želja. Ambicije nisam ostvarila jer sam i rukomet u osnovnoj školi napustila jer nisam podnosila laktanje i guranje, pa mi ne ide ni sada kada imam nekoliko decenija života više. Umesto da ostvarim ambicije, ostvarila sam neke svoje želje i to je dovoljno da budem apsolutno srećna, ali i apsolutno nezadovoljna kada pomislim na onaj prvobitni spisak.
Story: Na koji način birate sagovornike?
- Zvuči smešno, ali gledam nekoga na nekoj premijeri, u televizijskom prilogu, na utakmici, u kafani u oči i ako prepoznam pogled koji govori da mu se nešto u životu lepo i važno, tužno i poučno desilo, ja ga zovem u emisiju. Kada vidim nekoga ko je nenormalno popularan, ali mu se iz pogleda vidi da ga ništa nije dotaklo, nema šanse sve da me moli na kolenima da sedne pred kamere Balkanskom ulicom.
Story: Imate li želju da radite neku drugu emisiju ili ste potpuno zadovoljni sadašnjom situacijom?
- Imam želju da emisija Balkanskom ulicom posle 13 televizijskih sezona dobije bolji termin emitovanja, malo bolju scenografiju i da opet mogu da zovem u goste one za koje ja procenim da imaju dobru životnu priču, a ne samo one koje mi urednik odobri.
Story: Koji talenat je najizraženiji kod vaše ćerke Lenke?
- Presrećna sam što ih ima mnogo, ali se i plašim da se kao mnoga hipertalentovana deca ne izgubi u svim tim darovima Boga. Svira violinu i klavir, govori engleski, francuski i korejski, odlično piše, ima mnogo nagrada iz raznih oblasti. Mene, kao i svaku majku, najviše raduje što je u poslednje vreme sve vrednija i shvata da talenat bez rada ne vredi. U vaspitanju sam se bojala da mi dete ne bude u tinejdžerskom periodu nezainteresovani zombi. Sada kada vidim mnoga njena interesovanja, presrećna sam, ali i sve stroža u zahtevima da ako nešto mnogo želi, mora mnogo i da zapne da želje ostvari. Stalno joj ponavljam da je najveća sreća u životu da budeš voljen i dobar čovek i da radiš posao koji voliš.
Story: Kako biste u nekoliko rečenica opisali odnos sa ćerkom?
- Odnos ljubavi i poverenja, poštovanja i uvažavanja. Zahtevna sam majka, ona je zahtevna ćerka. Umemo i jedna i druga da popustimo kada preteramo sa zahtevima. Verujem u ono što kažu psiholozi da ne postoje dobra i nevaljala deca, već samo voljena i nevoljena.
Story: Da li razgovarate o svemu, ima li tajni među vama?
- Naravno da o svemu razgovaramo i mislim da je ključ večite ljubavi između roditelja i dece upravo u poverenju i razgovoru. Kada iščezne bliskost, nastaju problemi. Da bi se takav odnos ostvario, treba mnogo pažnje posvećivati detetu i ako se propusti jedan dan razgovora, nastaju problemi. Najveća bol koju jedan čovek može doživeti jeste da mu se dete otuđi, ali isto tako najveća bol i patnja koju dete oseća jeste kada ima nezainteresovane roditelje. Nažalost, sve je više onih koji se deci iz najsebičnijih razloga posvećuju manje nego što je činio pračovek. Jesu skupe i igračke i slatkiši i igraonice, ali pričanje bajki pred spavanje ne košta. U poslednje vreme, kao u drami Alekse Jugovića Rodeo, popovi puštaju opela sa Youtuba i majke uspavljuju decu uz Baby kanal.
Story: U kojim situacijama prepoznajete sebe u Lenki?
- Nisam od onih koji veruju Dušku Radoviću kad je rekao: Tucite vašu decu kada počnu da liče na vas, ali kada u njoj prepoznam izrazitu pravdoljubivost, setim se Radovićeve poruke. Bolja je, obrazovanija i zrelija od mene kada sam imala 13 godina, i to je jedino važno.
Story: Razgovarate li o ljubavi i muškarcima?
- Razgovaramo, naravno, ali ona ima tek 13 godina i takvi razgovori su još na nivou simpatija. Volim što vidim da nikada neće biti povodljiva i naivna, ali ko zna? Dete možeš svemu naučiti osim kako da izbegne ljubavne promašaje.
Story: Da li poznajete sve njene prijatelje i ljude iz okruženja?
- Naravno, često njene drugarice i drugari dolaze kod nas na ručak, bliska sam prijateljica s dve-tri mame njenih drugarica, kada imam neku dilemu oko škole ili vaspitanja, savetujem se sa njima. U školu idem samo dva puta godišnje na roditeljski i taj deo njenog okruženja ne poznajem. Mislim da je osnov socijalne inteligencije odluka roditelja da dete ostave da samo, shodno svom karakteru, uspostavlja odnose s nastavnicima.
Story: Koliko vam je važno da znate sve što se dešava u njenom životu?
- Ne postoji ništa važnije. Verujem da su problematična deca ona čije majke više pažnje poklanjaju onome što se dešava u komšiluku i po kafićima nego u životu njihove dece. Nikada nisam sedela sat vremena na poslu i ispijala kafu, ali isto tako verujem da se deca samo primerom vaspitavaju. Ona majka koja radije sedi s drugaricama na trač partiji nego sa detetom u pozorištu ili ona koja više vremena provodi ispred izloga prodavnica nego s detetom u igri neće moći da računa na mirnu starost.
Story: Izjavili ste u jednom od intervjua da ćete se ponovo udati ukoliko to vaša ćerka dozvoli, pa da li je?
- Da, čak mi je pronašla i savršenu priliku. Konkurs za prosce i udvarače je odavno zatvoren.
Story: Postoji li nešto u životu što vam nedostaje?
- Nedostaje mi još jedno dete koje bi me budilo poljupcima svakog jutra, nedostaje mi osećaj bezbrižnosti koji u ovakvoj zemlji nikada nisam imala niti ću imati, nedostaje mi bar godinu dana života kada ću podmirivati račune radeći samo jedan posao, nedostaje mi ponekad vera da će moj život biti sve lepši... Sve ostalo što mi treba imam i lepo mi je kada znam da sam sve sama stvorila i zaslužila.
Story: Kakav muškarac vas može da obori s nogu?
- Onaj koji nema nameru da me obori s nogu, već da mi pomogne da još čvršće stojim na obe noge i koji me svojom ljubavlju i harizmom svakog dana podstiče da budem lepša i bolja i uspešnija. One koji mi oduzimaju dah nikada nisam volela. Staromodna sam pa mi je i dalje najbitniji njegov dodir i pogled. U romanu Zagrli me junakinja kaže da joj je uvek bio bitniji muškarac kao čovek nego ciljevi koje može da ostvari s njim. Podnaslov mog romana Zagrli me je jer je s tobom lepše sve. E, takav...
Story: Gde ćete provesti ovo leto?
- Tokom jula širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske na promocijama svog novog romana Zagrli me, a avgust je rezervisan po običaju za Budvu i Pržno.
Story: Da li bi ste se ikada vratili u Podgoricu?
- Titograd iz kojeg sam ja pre 25 godina otišla i Podgorica danas nisu isti gradovi. Današnja Podgorica je jedno od najlepših mesta za život. Da sada završavam fakultet, vratila bih se doma. Danas moje životne odluke ne zavise samo od mene jer odavno ne nosim samo jedan kofer.
Story: Važite za osobu koja neguje iskrena prijateljstva, kako to uspevate u današnje vreme?
- Lako. Lenja sam i mrzi me da ulažem u odnose u kojima moram da lažem ili da budem licemerna. Isto tako, ljudi koji vole da petljaju i lažu ne žele da im ja budem prijateljica. Iščistila sam iz života sve koji su moju intimu rasprodavali uz jednu trač kafu. Imam fenomenalnu intuiciju i uvek znam na prvi pogled da li razgovaram s nekim ko je pokvaren ili nekim ko je kao ličnost u komadu. I naravno, nikada nisam bila s nekim iz koristoljublja, već je uvek ljubav za ljubav, sir za pare.
Story: Smatrate li da su muško-ženska prijateljstva moguća?
- Ne samo da su moguća nego imam više pravih prijatelja muškaraca nego žena. Ne verujem, ako je reč o pravom prijateljstvu, da iz njega može da nastane erotska ljubav, kao što ne verujem da posle ljubavi može da nastane prijateljstvo. Muškarci kao prijatelji su mnogo odaniji od žena i manje zahtevni. Bivše prijateljice umele su da me iznevere, a nijedan muškarac prijatelj to nikada nije uradio.
Story: Kako izgleda vaš savršen dan, dozvoljavate li da vas obaveze vode ili uspevate da kreirate svoj mir?
- Moj savršen dan je onaj u kojem stignem da budem i dobra majka, i dobra novinarka, i dobar pisac, i dobra domaćica i dobra žena, i dobar prijatelj. To je ponekad fizički daleko od savršenog dana, ali psihički ogromno zadovoljstvo. Tek čekam da mi se desi niz godina ispunjen savršenim danima. Zvuči glupo s obzirom na mojih 46 godina, ali gde ima volje, ima i načina.
Story: Kada je, po vašem mišljenju, žena najlepša?
- Jedna od junakinja mog novog romana Zagrli me koja ima oko 50 godina kaže glavnoj junakinji koja u tom momentu ima 20: Žensko si i lepa si samo kada daješ i dobijaš ljubav. Kada daješ, a ne dobijaš, izgledaš staro. Ovako kao ja sad. Kada dobijaš, a ne daješ, izgledaš smešno. Kao ove sponzoruše po gradu. Na ulicama je sve više žena koje su lepe, a nevoljene i sve više muškaraca koji nisu lepi, a voljeni su, i to im ništa ne znači. Sve je više samaca i zato ne volim što je roman Zagrli me i priča o formiranju nacije samaca i priča o ženama koje su robovi ambicija svoje dece i sebičnosti svojih muževa, priča o ljubavi koja je rasprodaja zagrljaja, pokornosti i iluzija, o ljubavi bez strasti i strasti bez ljubavi. Evo, kada ste videli poslednji put neki par da ide ulicom ili ulaze u kafanu držeći se za ruke?
Razgovarala: Ksenija Konić
