S: Ko je mangup?
- To je ažurirana, stilizovana verzija urbane barabe.
S: Da li oni pišu pesme?
- Mangupi pišu pesme, ali više vole da rade ono što se ne sme.
S: Pevaju li serenade pod prozorom zgrade u kojoj živi njihova simpatija?
- Više se ne pevaju serenade, već folk i turbo limunade, a i opasno je ako je to prozor njenog tate, penzionisanog zastavnika ili policajca.
S: Jesu li Dorćolci mangupi?
- Dorćolci su koktel šarma, šmeka, sete i nemerljive doze humora, a mangupi su produženi boravak u toj školi života.
S: Da li je utrovački jezik dorćolski patent?
- Utrovački je kičmena moždina dorćolskog esperanta na Institutu za sleng i slično.
S: Šta imaju Dorćolci, a nemaju Zemunci?
- Dorćolci imaju potrebu da ih ljudi vole, a Zemunci obožavaju Dorćolke. Jedni nemaju ljubav, a ovi drugi Dorćol.
S: Kakav je Beograd kojeg više nema?
- Kao rasprodato izdanje sabranih dela Alana Forda i Bleka Stene.
S: Zašto je bolje biti pijan nego star?
- Kod nas ima toliko starova da čovek od te količine povremeno mora da bude i pijan.
S: Zbog čega su budale samouverene, a pametni uvek u dilemi?
- Budale su nekad bile samostalne, pa samozvane, a onda samozadovoljne, dok pametnima dilema nikad nije prelazila u sumnju.
S: Zašto su Cigani najjači?
- Zato što lete u nebo, čak i kada nemaju zvezdanu bolest, a znaju bezbolno da ateriraju u naša srca.
S: Šta vam kaže Dragan Džajić kada se sretnete?
- Džaja i ja se nikada ne srećemo jer se već dugo krećemo stazama višegodišnjeg prijateljstva. Njemu ne zvižde ni Grobari, ni Torcida, ni Bed Blu Bojsi. Njegovih svežih 68 i moje malo bajate 52 godine, u zbiru daju cifru od 120, a to je deljivo sa mnogo iskrenih prijatelja.
S: Da li je Marakana vaša sudbina?
- Nije sudbina, već njeno zrno koje je počelo da klija onog dana kada sam ugledao taj stadion i loptu bubamaru.
S: Kakav se izazov krije u sinhronizovanju glasa u crtaćima?
- To je kulturna misija namenjena meni najdražoj i najmlađoj generaciji. Sve u svemu, jedno lepo sećanje na detinjstvo i sreća u koaliciji sa zadovoljstvom jer radim sa najvećim kulturnim blagom Srbije - kolegama svih generacija.
S: A koji lik iz crtaća bi mogao da sinhronizuje vaš glas?
- Sima Strahota ili jedan od dvojice Mapetovaca sa balkona, bili bi pravi izbor za tako nešto.
S: Imate li omiljeni crtać?
- Duško Dugouško i dirigent Leopold.
S: Šta poručujete onima koji vas nazivaju večitim neženjom?
- Obično pesmu Naljutićeš me ti ili Hoće čiča da se ženi.
S: Zašto volite đubretarce?
- Nose narandžaste prsluke, moju omiljenu boju, a brzi su i u istovaru kao da menjaju gume Luisu Hamiltonu na trci Formule jedan.
S: Koja je druga strana Dragana Vujića?
- Skromnih 90 strana moje zbirke pesama, a kada ću okrenuti drugi list, to ne bih znao da kažem.
S: Srpska neizvesnost ili američki san?
- Neizvestan san na karnevalu u Rio de Žaneiru, gde sam na medenom mesecu sa Evom Mendes.
S: Kako čuvate dete u vama?
- Postojano i uporno družeći se sa Petrom Panom i Dorijanom Grejom.
S: Zašto su društvene mreže jače od paukove?
- U poznavanju prirode i društva, paukove mreže pletu oni sami, a društvene mreže samo osobe koje vole druženje. Mada, ima i onih koji te mreže cepaju. Meni najdraža mreža je ona puna ribe i to svih vrsta.
S: Može li se verovati ljudima koji imaju plave oči?
- Može, jedino ako to nisu kontaktna sočiva u boji, stakleno oko ili urokljiv pogled nekog baksuza. Ali, ipak bih voleo da verujem nekoj plavuši sa tamnim očima ili u tamnom vešu.
S: Da li je Vujke stidljiv?
- Postoje stidne dlačice i stidne vlasi, a postoje i stidni NAŠI. Blud i stid su kao jogurt i pivo. Oba osvežavaju, ali nikada ne idu zajedno.
HIT ODGOVOR:
S: Da li je život jedna žena?
- Jedna žena u dozi na 24 sata baš nije toliko moguća, a ni poželjna. Ali, zato su 24 žene u jednom životu vrlo pristojna cifra.
Razgovarao: Stefan Tošović