Igrom slučaja, alhemičar, koji je tragao za tajnom večnog života, izumeo je barut, od kojeg je kasnije nastao vatromet, koji danas ljudi širom sveta obožavaju
Kao i mnogi drugi izumi i vatromet je nastao slučajno. Oko 200. godine pre nove ere, Kinezi su nenamerno izmislili petarde bacajući bambus u vatru, ali je trebalo još hiljadu godina da prođe pre nego što je pravi vatromet zaživeo.
Kako priča kaže, oko 800. godine nove ere, alhemičar je pomešao sumpor, ugalj i kalijum nitrat (konzervans za hranu) u nadi da će otkriti tajnu večnog života.
Umesto toga, mešavina se zapalila, i nastao je barut! Kada je prah spakovan u bambusove ili papirne cevi i zapaljen, istorija je upoznala svoj prvi vatromet!
Bambus bi eksplodirao zbog zagrevanja vazduha unutar šupljih stabljika, proizvodeći glasan prasak. Kinezi su ih tada koristili za proslave i proterivanje zlih duhova.
S vremenom su vatrometi postajali sve složeniji. Kineski majstori su razvili različite oblike, boje i efekte dodavanjem metalnih soli poput stroncijuma za crvenu boju, barijuma za zelenu i bakra za plavu. Vatrometi su se kasnije proširili na Bliski istok i Evropu putem trgovine i osvajanja, gde su postali deo kraljevskih proslava i festivala.
Na prvoj američkoj proslavi četvrtog jula 1777. godine, vatromet je bio jedne boje: narandžaste. Nije bilo složenih iskri, crvenih, belih i plavih zvezda, ništa više od nekoliko eksplozija na nebu.
Nije prošlo mnogo vremena od kada su Kinezi izumeli barut dok nije počeo da se koristi u svrhu ratovanja. Do 1200. Kina je napravila prve raketne topove, koje je koristila kako bi se borila protiv svojih neprijatelja. Međutim, van bojnog polja ova tehnologija je dovela do nečeg lepog: prvog vazdušnog vatrometa u kojem su ljudi uživali gledajući ga na nebu.
Barut je putovao na zapad kada su evropske i arapske diplomate i misionari počeli da posećuju Kinu. Poput njihovih kineskih kolega, zapadni inženjeri su takođe razvili oružje, ovog puta, muskete i topove, ali su nastavili da razvijaju i vatromete, i oni su postali veći, bogatiji i lepši.
Ubrzo su počeli da se koriste za proslavu nakon vojnih pobeda, tokom verskih događaja ili kraljevskih proslava. Vatromet (još uvek običan narandžasti, ili čak bez ikakve boje) mogli su da puštaju samo vatrogasci i njihovi pomoćnici, "zeleni ljudi".
Pre predstave, zelenaši, nazvani po lišću koje su nosili da bi se zaštitili od varnica, pričali su viceve publici dok su pripremali spektakl. Biti zeleni čovek, međutim, bila je veoma opasna pozicija, a mnogi su bivali povređeni ili ubijeni ako bi im se vatromet pokvario i nešto krenulo po zlu.
4. jula 1777. godine, na prvu godišnjicu državnosti Amerike, video se vatromet koji je počeo da liči na onaj koji danas koristimo, mada i dalje veoma skroman i jednostavan. U svom današnjem obliku stiže tek oko 150 godina kasnije.
Vatrometi poput ovih koje vidimo danas nastaju tek 1830-ih, kada zahvaljujući njemu proslave dobijaju potpuno novo svetlo.
Ako gledate vatromet ove Nove godine bićete svedoci lepote kojoj je trebalo više od 2000 godina da od opasnog dođe do spektakularnog, gotovo bezopasnog izuma u kojem danas uživa čitav svet.
Dakle - vatromet je prošao dug put, od eksplodirajućeg bambusa, preko raketa punih baruta i metala, pa sve do onog današnjeg, koji se u svom najjednostavnijem obliku sastoji od baruta i drugih materija koje daju boju i oblike, a koji su spakovani u valjani komad papira, sa pričvršćenim fitiljem.
Šta je ekološki vatromet?
Ekološki vatromet je pirotehnička tehnologija dizajnirana da smanji negativan uticaj na životnu sredinu. Tradicionalni vatrometi proizvode veliku količinu dima, toksičnih gasova i metalnih čestica, što doprinosi zagađenju vazduha, vode i tla. Ekološki vatrometi koriste inovativne materijale i tehnologije kako bi se smanjila emisija štetnih supstanci.
Prvi ekološki vatrometi počeli su da se proizvode u Nemačkoj kako bi se smanjio negativan uticaj na prirodu i okolinu. Proizvođači su počeli da rade na konceptu „održivog“ vatrometa.
O 2021. pojedine firme u Nemačkoj u velikoj meri su se odrekle plastike – od vrha raketa, preko postolja, do omotača fitilja. Sve što je bilo od plastika zamenjeno je papirom i kartonom. Tako se otpad koji nakon puštanja vatrometa završi u prirodi može sam razgraditi u roku od pola godine.
Balet dronova kao ekološka alternativa?
U poslednje dve godine učinjen je napredak u stvaranju alternative novogodišnjem vatrometu. U Nemačkoj je u nekim gradovima vatromet zamenjen spektaklom s dronovima koji su obojili nebo u različitim formacijama. Ovo se smatra odličnom zamenom za vatromete, a najvše su mu se radovali ljubitelji životinja i ljudu koji imaju bolesnu decu ili ljude u kući, jer njih pucnjava vatrometa naročito može da uzmemiri.
Bonus video:
Vatromet na Beogradu na vodi
NE PROPUSTITE
