Gotovo je nemoguće zamisliti Cezara Milana bez pasa. Tokom devet sezona emisije Dog Whisperer, svet ga je upoznao kao čoveka koji razume sve u vezi sa ovim životinjama. Sagradio je poslovno carstvo radeći sa problematičnim psima, a pored uspešnog voditeljskog posla, on je takođe najprodavaniji autor New York Times-a, direktor i vlasnik sajta CesarsWay.com, koji je označen kao najbolji sajt za ljubitelje pasa na svetu.
Milanov ranč od 43 hektara, gde je smešten njegov Centar za psihologiju pasa, najbolji je dokaz da je ovaj nekadašnji meksički emigrant prešao dug put do uspeha. Sada se vraća na kanal National Geographic sa svojom novom emisijom, Cesar to the Rescue, u kojoj će pokušati da rehabilituje pse koji neprestano laju, reže i predstavljaju opasnost za svoje vlasnike, ali i za njihove prijatelje, porodicu i komšije.
Koja je razlika između emisije Dog Whisperer i ove nove koja nosi naziv Cesar 911?
- Glavna razlika je u tome što me u pomoć ne zovu vlasnici pasa, već komšije i drugi članovi porodice koji jednostavno ne mogu da podnesu ponašanje tih pasa i ne znaju kome da se obrate.
Kada ste otkrili sposobnost da komunicirate sa životinjama?
- Odrastao sam u Meksiku okružen životinjama i njihovo društvo mi je uvek prijalo. Kada sam došao u Ameriku pre 23 godine, shvatio sam da je moj pristup drugačiji. Nisam imao ni dinara u džepu, živeo sam ispod mosta i hranio se hot dogovima od 99 centi. Nakon toga zaposlio sam se u salonu za šišanje pasa, gde sam koristio ono što sam naučio u Meksiku. Čim sam došao u zemlju u kojoj vole pse, ali ih ne poznaju, znao sam da znao da imam nešto da ponudim.
Tako ste došli na ideju da primenite svoj specijalni pristup?
- Često kažem da nisam trener pasa, kao što me inače ljudi predstavljaju: ja treniram ljude, a pse rehabilitujem. U Americi sam prvo primetio da je većini pasa potrebna rehabilitacija, pošto su van kontrole.
Da li ste taj pristup probali i na nekim drugim životinjama?
- Naravno. Radili smo sa konjima, lamama, kokoškama, ali kao što sam već rekao, najviše treba da se radi sa ljudima. U svim odnosima potrebno je da postoji očinska figura, ono što ljudi obično zovu učiteljem, a ja volim da kažem vođa čopora. Sve životinje koje žive u čoporima i tako se kreću podložne su ovom metodu komunikacije.
Koje karakteristike bi neko trebalo da ima da bi bio vođa čopora?
- Mora da ima određenu vrstu energije na koju ostali ljudi reaguju. Kao otac, moram da budem ta autoritativna figura mojim sinovima, a isto tako je i sa psima. Morate da imate autoritet, ali takođe i da pokazujete prisnost.
Kako ste otkrili sada već prepoznatljiv zvuk kojim umirujete pse?
- To je zapravo zvuk koji je moja majka koristila da smiri mene. Kada sam bio dete i spremao se da napravim neku glupost, moja majka bi se tako oglasila upozoravajući me da to ne radim. Tako mi je stavljala do znanja kako ono što planiram da uradim, nije ono što ona želi. Taj zvuk sam prihvatio i primenio u komunikaciji sa psima, a zapravo, to je veoma ubičajen zvuk u mojoj zemlji i ljudi ga koriste i sa psima i sa ljudima.
Šta je najvažnije u odnosu između psa i čoveka?
- Ljudi zaboravljaju da je život jednostavan. I život sa psima je veoma jednostavan, a mi ga komplikujemo. Psima nije potreban novac, samo hrana i šetnja, koja je besplatna, zar ne? Oni traže malo strpljenja i malo pravila, a zauzvrat dobijate bezuslovno prijateljstvo. Znači, za život sa psima potrebno je vrlo malo novca, a čini nas veoma srećnim. Ukoliko nešto nije u redu u tom odnosu, verovatno ste vi krivi. Radite ono što treba i pas će vas slušati.
Da li je istina da pas bira vlasnika, a ne obrnuto?
- To je vrlo loša priča. Kad kupujete psa, ne bi trebalo da izaberete onog štenca koji vam odmah priđe. Ukoliko pas koga vidite prvi priđe skroz do vas, on vam tako narušava vaš lični prostor. To vam govori da nema nikakvo poštovanje prema vama. Ako pas stoji na metar od vas, govori vam da vas zapravo poštuje. Pretpostavljate s kojim ćete imati bolji odnos?
Šta je najveći problem u odnosu između vlasnika i psa?
- Ljudi često pogrešno tumače ljubav i poštovanje u tom odnosu, posebno ovde u Americi, gde neki psi kontrolišu svoje vlasnike upravo zbog te greške. Oni ne razumeju kada im psi pokazuju da ih poštuju ili da ih ne poštuju, a to je sve zbog toga što im pripisuju ljudske osobine.
Da li je greška kada vlasnici tretiraju svoje pse kao ljude i članove porodice?
- Da li biste tretirali slona kao čoveka? Ne biste, zar ne? Prema slonu pokazujemo više poštovanja nego prema psima. Zašto nekome oduzimamo osnovne karakteristike, tako što ih humanizujemo?
Odakle crpite inspiraciju za pomaganje ljudima i njihovim psima?
- Verujem da većina ljudi nema potrebno znanje i da zbog toga i oni i psi pate. Da li biste dali nekome ko ne zna da vozi da sedne za volan? Upravo tako je i sa psima. Inspiriše me želja da pomognem, da nekim psima čak i spasim život, a da ljudima sa ljubimcima učinim život srećnijim.
Razgovarao: Vuk Ilić
