Iako u poslednje vreme radi po šesnaest časova dnevno, glumac Ivan Bosiljčić (35) kaže da mu to ne smeta jer ga, kada dođe kući, čekaju njegova supruga, pevačica Jelena Tomašević – Bosiljčić (30) i ćerkica Nina (2) pa istog trena sve brige i umor nestaju. Dok u bolnici Dragiša Mišović snima seriju Urgentni centar, Ivan ističe kako s radošću očekuje njenu premijeru u martu na TV Nova. Šarmantni glumac u intervjuu za Story govori o svom privatnom životu, odnosu sa suprugom, ali i nezamenljivim trenucima koje provodi sa svojom naslednicom, kao i o želji da ona ne ostane jedinica.
Story: Snimate seriju Urgentni centar na srpski način. Jeste li zadovoljni kako teče snimanje i šta očekujete od nje?
- Ovako nešto nikada nisam radio. Jesam glumio doktora u seriji Ljubav i mržnja, ali ovo je zapravo prva medicinska drama koju se ikad kod nas snimala. Jedan od filmova koji mi je obeležio detinjstvo bila je Variola vera i posle toga ne mogu da se setim nijedne televizijske serije ili filma koji su se toliko bavili zdravstvom. Ovo je priča o drugoj strani doktorskog zanata i svemu što se dešava unutar zidova Urgentnog centra. Rađena je po licenci čiji je vlasnik Worner Bros, kao i čuvenoj seriji ER iz devedesetih godina prošlog veka. Uloga koju tumačim nekada je pripadala Džordžu Kluniju, ali potpuno je adaptirana prilikama u kojima živimo.
Story: S obzirom na to da tumačite lik pedijatra, potresaju li vas priče koje se dešavaju u scenariju?
- Mene kao Ivana Bosiljčića da, ali Nemanju Arsića, pedijatra u Urgentnom centru, one ne dotiču. U razgovoru sa pravim doktorima koji rade na Urgentnom centru, shvatio sam da, iako ne pokazuju emocije, sve te priče i te kako osećaju. Lekari moraju da nauče kako da odvoje emocije u trenutku kada treba da budu ekspeditivni da im one ne bi oduzele dragoceno vreme dok spasavaju nečiji život. A to kako se kasnije osećaju u mraku svoje sobe, znaju samo oni, a mi glumci možemo da nagađamo.
Story: Bili ste uzbuđeni dok ste radili predstavu Srpska trilogija. Kakvo osećanje imate sada dok igrate u njoj?
- Osećam podjednako uzbuđenje. Ponosan sam na svakog svog kolegu jer vrlo čestito i podređeno temi tumače svoje uloge. Svi znaju da mi ovo ne igramo za svoju, već za slavu Srbije.
Story: U poslednje vreme mnogo radite. Da li vam tolika količina posla odgovara?
- Prija mi. Jesam umoran, ali ako bih birao između mogućnosti da sedim i čekam ili radim, radije bih izabrao ovo drugo - da obavljam svoj posao i snimam po 16 časova dnevno, makar padao s nogu. Moje godine za to i služe.
Story: Sve češće vas viđamo na Jeleninim nastupima, mada im ranije niste prisustvovali. Šta se promenilo?
- Više ne želim da propuštam njene koncerte. Pre su se oni poklapali sa mojim predstavama, a sada sam sebi dao za pravo da na mesečnom repertoaru u pozorištu prijavim veče koje je odvojeno za suprugu, dete i mene. Bolje sam se organizovao jer mi je to bilo potrebno. Mogu još 30 godina da budem Jelenin suprug, ali i tada ću, baš kao i na početku naše veze, biti njena verna publika.
Story: Savetujete li jedno drugo u poslu?
- U samoj pripremi koncerta ne jer Jelena oko sebe ima stručnijih ljudi kada je reč o muzici. S druge strane, voleo bih da moja supruga dođe na premijeru i tada stekne prvi utisak o predstavi, tako da je ne dovodim na probe. Baš ako negde zapne, a tiče se muzike, onda je pitam. S druge strane, uvek pravimo analizu posle nastupa, ali smatram da ni jedno ni drugo do sada nismo imali velike omaške. Ljubitelj sam muzike, Jelena voli teatar i tako treba da ostane.
Story: Čime ste ponosi kada je vaš odnos u pitanju?
- Imamo apsolutno poverenje jedno u drugo. Svojoj supruzi potpuno verujem na svim životnim nivoima. Ona je žena koja sjajno vodi svoju karijeru i ubeđen sam da nikada neće žrtvovati porodicu zarad poslovnog uspeha. Ali, do sada nikada nismo bili u situaciji da to dokažemo. Našu vezu čini čvrstom to što oboje znamo kakav ćemo izbor napraviti.
Story: Koliko vašem odnosu pomaže to što ste oboje iz sličnih primarnih porodica?
- Mi smo stvarno imali sreće da su naše porodice iz sličnog miljea. Međutim, ne smatram da je to formula za uspešnu vezu. Ako bi to bilo pravilo, onda bi bogati trebalo da se venčavaju sa bogatima, Beograđani sa Beograđanima, provincijalci sa provincijalcima, ali nije tako. Svedoci smo da ljudi iz različitih staleža i sredina i te kako mogu srećno da žive. To je dokaz kako moramo da se bavimo jedni drugima.
Story: U prethodnom intervjuu za Story rekli ste da će vaša ćerkica Nina uskoro krenuti u vrtić. Kako je reagovala prvog dana?
- Nina ipak nije krenula u vrtić jer smo u razgovoru sa nekoliko ljudi saznali kako je najbolje da, ako postoji mogućnost, dete do treće godine bude što više sa roditeljima. Imamo uslove da je čuvamo jer nemamo striktno radno vreme od devet do pet. Jelena ima malo ređe obaveze od mene u odnosu na period kada imam snimanja, ali čak i tada uspevamo da se organizujemo. Malecka je stalno s nama.
Story: Razmišljate li o drugom detetu?
- To je naša želja, a videćemo kakve su namere života.
Story: Da li je Nina nasledila umetničke talente od vas dvoje? Voli li muziku, glumu...?
- Nismo opterećeni time, ali ne možemo a da ne primetimo kako ima muzičkog dara. I pre nego što je progovorila, pevušila je melodije na svom izmišljenom jeziku. Kada je počela lagano da govori i izgovorila imena crtanih junaka kao što su Pepa i Nodi i njih je pevala kroz razne melodije. Verujem da je dobro vaspitavamo, a za razvijanje talenata treba još malo sačekati.
Story: Smatrate li da je uspeh na poslu preduslov i za sreću na privatnom planu?
- Zadovoljan sam svojim životom. Jeste to negde uvezano, ali ne dao bog da mi je na poslu u redu, a privatno loše, to ništa ne bi moglo da nadomesti. Iz porodice sve ide.
Razgovarala: Ksenija Konić
