Intervju - Svetlana Ceca Ražnatović: Naučila sam da živim sa svojim bolom

3
U nedelji u kojoj je pomenom obeležila četrnaest godina od ubistva supruga Željka Ražnatovića Arkana, folk zvezda Svetlana - Ceca Ražnatović ističe kako bi bila najsrećnija da zajedno s njim može da uživa u porodičnoj sreći zbog noviteta u ljubavnoj vezi njiho
Foto: Miloš Nadaždin
Foto: Miloš Nadaždin

Kada je 19. decembra 2013. godina na krsnoj slavi Sveti Nikola i zvanično upoznala Mašu Terzić (17), folk diva Svetlana - Ceca Ražnatović (40) nije ni slutila da će se ljubavna priča između nje i njenog sina Veljka (17) razvijati skoro brzinom svetlosti. Dok je pevačica u najluđoj noći pevala pred prepunim platoom ispred Skupštine Srbije, mladi par je u Novu godinu ušao u Budvi. Već trećeg dana Božića, ćerka predsednika OFK Beograda Zvezdana Terzića (47) dobila je prsten za koji Cecin sin Veljko tvrdi da je verenički, a svoj potez opisao je romantičnim stihovima koje je postavio na svoj Facebook profil Arkhan Ražnatovic. Od tog trenutka počela je medijska zavrzlama u koju je osim popularne pevačice, njenog naslednika i njegove izabranice, uvučen i Mašin otac Zvezdan. Iznenađena senzacijom koja je napravljena od Veljkovog božićnog dara Maši, Ceca u intervjuu za Story kaže da je presrećna zbog emotivnog spokojstva u kojem uživa njen sin, ali ujedno ističe i kako je pred njim i njegovom devojkom pre svega školovanje pa tek onda planovi o eventualnom venčanju.

Story: Poslednjih dana nova emotivna veza vašeg sina Veljka je top tema domaćih medija. Da li vam je neobično što se neprestano piše o njegovoj veridbi?

- Pomalo sam iznenađena tolikom medijskom pažnjom, ali srećna sam što se napokon komentarišu tako divne teme. Moj sin i njegova devojka zaljubljeni su, vole se, ali takođe su još veoma mladi za tako ozbiljne planove i promene. I jedno i drugo rođeni su 1996. godine i trenutno završavaju srednju školu. Tek su na početku životnog puta, ali mi greju srce svi mladi koji se iskreno vole. Nema ništa lepše i čistije od dvoje koji su zaljubljeni. Ta energija osvaja i pokreće sve oko sebe.

Story: Pomogli ste sinu oko izbora prstena?

- Jesam. Prsten je zaista lep i pravi je božićni poklon. Bar mu je to bila prvobitna namena. (Smeh) Što se tiče toga da li su se zaista verili ili nisu, to je između njih dvoje i ne bih da se mešam u odluke i uverenja svog sina i njegove devojke.

Story: Kako vam se dopada pesma koju je Veljko napisao Maši?

- On već dugo piše pesme u piše pesme u reperskom fazonu ili, što bi klinci u žargonu rekli, baca rime. (Smeh) Stoga mi nije neobično što se odlučio na taj korak i lepe ljubavne stihove posvetio devojci.

Story: Ali, tekst je veoma emotivan...

- Jeste, zaista je reč o prelepim stihovima. Do sada je obično pisao tužne pesme, ali raduje me to što se trudi da iskaže svoje iskrene emocije, kakve god da su. Ne mogu da kažem kako sam uticala na njega kad se radi o lirici, ali me ne iznenađuju njegovi romantični postupci. On je mlad momak koji zna šta znači lepa reč i ponašanje . Klinci su danas mnogo napredniji od nas kada smo bili u njihovim godinama, uvek tačno znaju šta žele i na koji način najefikasnije da stignu do svog cilja. Verovatno je na to uticalo i vreme u kojem odrastaju.

Story: Maša je iz poznate porodice Terzić, tačnije ćerka je predsednika OFK Beograd Zvezdana Terzića...

- Tako je, mi smo dugogodišnji porodični prijatelji. Da je došlo do prave veridbe, valjda bismo i mi roditelji to znali. (Smeh) Šalu na stranu, deca se zaista vole i to je lepo, ali bilo kakve ozbiljnije prognoze njihovog odnosa daće jedino vreme koje provedu zajedno. Njima sada deluje kako će to biti za ceo život i ne mora da znači da neće biti u pravu. Ali, bez obzira na to kako se njihov odnos bude razvijao, sasvim je sigurno da imaju apsolutnu podršku obe porodice.

Story: Znači li to da su se Maša i Veljko družili pre nego što su počeli da se zabavljaju?

- Poznavali su se, ali se nisu družili. Emocije su se rodile spontano.

Story: Kako je reagovao vaš prijatelj Terza?

- I on i njegova supruga Ceca su iznenađeni, ali odrasli smo ljudi i razumemo dečije bubice. I meni i njima najbitnije je da su deca živa i zdrava.

Story: Ipak, nije romansa jedino zbog čega se piše o Veljku. On je pre nekoliko dana uradio tetovažu ispisavši ime Lidija na grudima. Kako vam se sviđa tetovaža?

-Iako sam apsolutni protivnik takvog ukrašavanja tela, dopada mi se Veljkova tetovaža kojom nisam bila iznenađena, jer znam koliko obožava svoju tetku, Ta ljubav je ogromna i obostrana. Lidija je njemu i Anastasiji druga majka isto kao što sam i ja njenoj deci. Pošto su rano ostali bez oca, ona oduvek učestvuje u njihovom odgajanju. S njima je otkad su došli na svet, uspavljivala ih je kada su bili bebe, tešila kada su bili tužni i smejala se svim njihovim nestašlucima. Moja deca nemaju oca, ali imaju dve majke. Mada nemamo tajne jedni pred drugima, nekad pomislim kako njoj lakše nego meni ispričaju ono što ih tišti. Svaki put zahvalim Bogu na dobrim odnosima koji vladaju u našoj porodici. Svi smo usmereni jedni na druge, a to je važnije od svega ostalog.

Story: Prošle nedelje, u sredu 15. januara, navršilo se četrnaest godina od smrti vašeg supruga Željka Ražnatovića Arkana. Čini li vam se da vam je to vreme proletelo ili je za vas još tada stalo?

- Čini mi se kao da je to juče bilo, a prođe decenija i po. Neke rane nikad ne zacele i jednostavno ne mogu da se opišu rečima. Volela bih da se niz ružnih događaja otpočetih Željkovom smrću nikada nije desio, ali život ide dalje. Zahvalna sam što imam dvoje predivne dece i svaki put čim ih pogledam, setim se te velike ljubavi koju smo Željko i ja imali. Sve bih dala da on može da bude pored mene i gleda ih kako rastu, ali sudbina je htela drugačije. I sa ove vremenske distance nije mi jednostavno da govorim o tom strašnom momentu i njegovom odlasku, ali čovek vremenom nauči da živi sa svojim bolom. Navikne se na njega i prihvati ga jer mu ništa drugo ne preostaje.

Story: Jeste li ponosni što deca neguju kult posvećenosti svom ocu pa je tako Veljko već preuzeo domaćinsku ulogu na proslavi krsne slave?

- Ponosna sam što poštuju tradicionalne vrednosti. Odgajani su  tako da budu posvećeni porodici i njenom očuvanju, a to su neke od najboljih ljudskih osobina. Ne mogu da kažem da je sve to moja zasluga, ali me iz dana u dan pozitivno iznenađuju i čine najsrećnijom ženom na svetu. Danas nije lako odgajati decu, a nama se desio niz nemilih situacija koje na sreću nisu uticale na njihove izbore. Oni veoma dobro znaju šta je dobro, a šta nije i u skladu s tim se i ponašaju. Sve se dešava s nekim razlogom, a kada ih pogledam, znam da imam sve i kako moram da budem zahvalna Bogu i na dobrim i na lošim stvarima koje su mi se dogodile.

 

Razgovarao: Nikola Rumenić

makonda-tracker