Iako neizmerno vole i svoju najstariju sestru Draganu (41) koja živi u Novom Sadu, pop zvezda Nataša Bekvalac (33) i modna dizajnerka Kristina (28) više su upućene jedna na drugu budući da obe odnedavno stanuju u srpskoj prestonici. Bliske su i njihove mezimice, Natašina ćerka Hana (6,5) i Kristinina Petra (4,5) koje se veoma raduju praznicima. U zajedničkom intervjuu otkrile su kako su one praznovale u detinjstvu, istakle da su ponosne na ljubav koja ih veže i što su takva osećanja prenele i na svoje naslednice. Nataša je, inače, dobila Hanu 2007. godine u braku sa bivšim vaterpolistom Danilom Ikodinovićem, dok je Petra rođena nepune dve godine kasnije iz Kristinine veze s arhitektom Ivom Martinovićem. Kristina se potom od njega razvela, ali su nedavno obnovili ljubav, dok je Nataša brak sa Danilom okončala 2011. a od septembra 2013. verena je sa manekenom Vladimirom Vuksanovićem (25).
Story: Da li je praznična čarolija već obasjala vaše domove?
Kristina: Budući da se Petra veoma raduje dočeku Nove godine, Deda Mrazu i poklonima, već početkom decembra naš dom zasijao je prazničnom atmosferom. Koliko se moja ćerka raduje, radujem se i ja jer zaista ima nešto u tim čarobnim novogodišnjim danima.
Nataša: Iako sam mislila da će u mojoj kući atmosfera biti ista, svi naši ukrasi, kristali, sveće i prskalice stoje u kutijama čekajući useljenje u novi dom. Tokom ove godine nekoliko puta smo se selile, tako da u stanu u kom smo sada nemamo uslove za ukrase i jelku budući da mi cipele stoje na policama pored televizora. (Smeh)
Story: Jesu li Hana i Petra odvojeno kitile jelke s obzirom na to da više ne živite zajedno?
Nataša: Okićen je samo Kristinin dom, mada mi stvarno nikada nismo pravile razliku ni među rođenom decom, pa samim tim ne gleda se ni čija je kuća - sve je to naše. Što bi Peca i Hana rekle - zajedničko. (Smeh)
Story: Koliko su devojčice upućene jedna na drugu u raznim životnim situacijama?
Kristina: Budući da su Petra i Hana jedinice, veoma su upućene jedna na drugu, čak i više nego rođene sestre. Mnogo me podsećaju na nas dve kad smo bile male, ali život je izbalansirao neke stvari, pa tako sada Hana trpi sva ona maltretiranja koja sam ja doživljavale od Nataše, a Peca je privilegovana kao što je Nale bila u našoj porodici.
Story: Iskazuju li nekada ljubomoru jedna prema drugoj, svađaju li se oko igračaka, kompjutera... ili su prerasle tu fazu?
Nataša: U meri kao i sva deca ponekad se oseti bezazlena ljubomora, ali više ka stvarima u vezi sa emocijama, nego za nešto što je materijalno. Tako ih vaspitavamo od rođenja: sve se deli, sve je zajedničko i sve što je materijalno manje je važno.
Story: Da li se Hanino ponašanje bitnije promenilo otkako je pošla u školu budući da još od ranog detinjstva deluje kao ozbiljna devojčica i prava mudrica?
Nataša: Hvala što ste to primetili. (Smeh). Nije se mnogo promenila, sem što je postala još odgovornija i mudrija. Imam tu sreću i privilegovana sam što imam blagorodno dete, pravi Božji dar. Na sve strane samo pršte komplimenti na račun njenog vaspitanja i ponašanja. Zapravo, tako malo posla imam oko nje... jer ona je dobra rođena.
Story: Kristina, koje Natašine postupke iz detinjstva upućene vama ne biste voleli da Hana demonstrira na mlađoj sestri Petri?
Kristina: Ne bih volela da Hana vozi bicikl dok je Petra moli da stane jer je pala i ostala zakačena za njega, a ona nastavlja još nekoliko stotina metara i vuče je sve dok njena kolena nisu ostala izguljena do kosti. (Smeh) Ne bih volela da Hana nagovori Petru da skaču sa krova kuće i ona ostane bez pola pete. Mislim da je to dovoljno!
Story: Kako ste vas dve dočekivale Novu godinu kada ste bile u Haninom i Petrinom uzrastu?
Nataša: U detinjstvu gotovo svaku Novu godinu dočekivali smo u Sremskim Karlovcima, skromno, ali prelepo. Baba i deda uvek su se trudili da nam priušte bezbrižno detinjstvo i sve ono najbolje, koliko su im to mogućnosti dozvoljavale.
Story: Nataša, čini se kako ste uspeli da sačuvate devojčicu u sebi uprkos svim životnim vetrovima koje su vas lomili. Šta vam je pomoglo u tome?
- Ne znam o čemu pričate!
Story: Jesu li vam roditelji povlađivali više nego vi svojim ćerkama?
Kristina: Ne, mislim da smo mi mnogo popustljivije, što ne smatram da je preterano dobro. Ukoliko su deca okružena ljubavlju kao naša, kada imaju pažnju svojih roditelja i ako se pravila šta je dozvoljeno, a šta nije ne postavljaju u imperativu, roditeljstvo može da bude veoma lako. Ima primera preterano strogih roditelja i nevaspitanih mališana, ali i blagih, kao što smo mi, koji maju lepo vaspitanu i razumnu decu.
Story: Koliko često Hana i Petra idu kod bake i deke i zbog čega vole trenutke u njihovom domu?
Nataša: Skoro svakog vikenda deca posećuju Novi Sad budući da sam ja uglavnom vikendom na putu. To je idealno vreme za Hanu i Petru da budu sa bakom i dekom. Naša mama je učiteljica u penziji i dobro joj dođe da sa našim devojčicama prečešlja sve što su radile u školi, a ostatak vremena provede igrajući se s njima jer je četrdeset godina provela vaspitavajući i obrazujući drugu decu.
Story: Da li Danilo učestvuje u Haninom odgajanju i vaspitavanju?
Nataša: Danilo je dobar otac.
Story: Je li vam teško što njeno odrastanje nosite na svojim leđima?
Nataša: Ne, to je moj najlepši zadatak koji s lakoćom i ljubavlju obavljam.
Story: Istakli ste da zbog ogromne ljubavi prema Hani ne želite drugo dete. Da li se nešto promenilo u vašim željama o potomstvu otkako ste se verili?
Nataša: Nerado govorim o jedinoj sferi svog života koju imam pravo da zadržim za sebe, mada znam da, prirodno, postoje i ljudi koje to interesuje. Neumesno je da o tome javno govorim. Sve je kako treba da bude.
Story: Kristina, vi ste ponovo u srećnoj ljubavi sa Petrinim ocem. Planirate li da joj podarite društvo u vidu još jedne bebe ili joj je dovoljno što ima sestricu Hanu?
Kristina: Generalno, u životu ne pravim planove. Petra još nije iskazala želju za tim, za sada joj je dovoljno što ima stariju sestru kakva je Hana.
Story: Nataša, verujete li da ćete zaista sprovesti u delo novogodišnje odluke koje ste sebi zacrtali?
Nataša: Da, verujem. Daću sve od sebe da tako i bude.
Story: Jeste li skromni u željama za 2014. godinu?
Nataša: Uvek sam skromna u svojim željama i one su svake godine iste, a to je da moja porodica bude živa i zdrava.
Kristina: Bojim se da nisam. (Smeh) U životu mi je najbitnije zdravlje.
Story: Volite li kada je u vašem ljubavnom životu sve uvek harmonično ili vam ponekad prija i neka napeta situacija?
Nataša: U životu mi nikad ne prija ako me bilo šta izbaci iz balansa i poremeti moju harmoniju. Isto je i u ljubavi.
Story: Da li je patnja koju ste proživeli pozitivno uticala na vašu kreativnost, životnu energiju i poletnost s obzirom na to da mučne situacije često nateraju čoveka da zapne iz sve snage i postigne veliki uspeh?
Nataša: Mudrost se stiče samo kroz muku i životne probleme – pojedine osobe to oplemeni i učini boljim ljudima, dok neki postanu ogorčeni. Nikada nisam bila besna na život i trudim se da na sve gledam sa pozitivne strane. Čitam poruke koje mi život šalje, razumem ih i koristim kako bih postala još bolja kao čovek. Moja čaša je uvek napola puna.
Story: Neprestano provocirate na sceni. Da li je taj vaš scenski alter ego u stvari samo zamena za miran život koji vodite ili i privatno živite burno pa to verno prenosite na scenu?
Nataša: Nema oko mene preterano misterije ili glumatanja. Vodim se svojim osećajima. Zabavno mi je i u životu i na sceni. Ne mogu to da odvojim jer u meni ne postoje dve žene. Samo sazrevaš i menjaš se kroz život i na sceni. Ne treba mistifikovati stvari, scena trpi sve što je pomalo preterano, pa sam tako možda i ja na nastupima malo energičnija i agresivnija nego privatno.
Story: Šta je to tako fatalno u vama pa, čini se, zavodite i stvari pored kojih stanete?
Nataša: Nemam taj utisak o sebi.
Story: U kojim situacijama su vam lepota i harizma bile samo usud?
Nataša: Lepota sama po sebi nosi predrasude, pogotovo u zemlji u kojoj živimo. Iako se ljudima čini da ti se neka vrata lakše otvaraju, istina je zapravo potpuno drugačija. Potrebno ti je duplo više rada, energije i vremena da bi dokazala svoj talenat koji ne želiš da švercuješ uz svoju prijatnu spoljašnost. Ne znam koliko primećujete, ali uspeh i inteligencija nekih žena za koje se smatra da nisu preterano privlačne, nikada se nisu dovodili u pitanje niti se njihov uspeh pripisivao nekim drugim ljudima, tačnije muškarcima. Da ne pričam o tome kako nikada nije bilo preterano atraktivno takve dame dovoditi u veze sa muškarcima, čak i kada je to toliko očigledno.
Story: Kristina, jeste li verovali u ovako veliki uspeh novogodišnje kolekcije Believe dok ste je stvarali?
Kristina: Kreirajući kolekciju Believe nisam se vodila krajnjim ciljem i komercijalnim uspehom. Samo sam verovala da će ono što stvaram prepoznati devojke i žene kojima je ona namenjena i posvećena. Samo treba iskreno verovati i lepo će ti se zaista dešavati.
Story: Nataša, šta vam se najviše dopalo kada ste videli nove Kristinine modele?
Nataša: S obzirom na to da sam bila prisutna u svakoj od faza stvaranja, kada su haljine bile potpuno gotove, nije bilo iznenađenja za mene, ali nisam krila ushićenje kada je finalizovano sve ono oko čega se Kristina toliko trudila i u šta je toliko ljubavi uložila. Bila sam uzbuđena i imala sam tremu više nego ikad, ali valjda je to normalno kada je reč o onima koje najviše voliš.
Story: Da li je teško graditi karijeru u svetu mode i u senci sestre koja je vrhunska pop zvezda?
Kristina: Iako su to dve različite sfere, bilo mi je potrebno mnogo više truda da bih svoj talenat opravdala jer čaršiji je uvek bilo najlakše da priča: Lako je njoj kada ima sestru. Zapravo, bilo mi je teže, bez obzira na to što prema njoj osećam ogromnu ljubav. Ali, to su stvari koje možeš prevazići samo ljubavlju, moj je put naprosto takav i ne bih se ni sa kim menjala. Tada uspeh ima lepši ukus i više mu se svi radujemo.
Story: Kristina, koliko vam je prezime Bekvalac odmoglo u karijeri budući da tek sada vaš rad dolazi do izražaja, mada ste već godinama posvećeni modi?
Kristina: Prvo je Nataša morala da se izbori sa predrasudama i ubeđenjem okoline da je poznati otac krivac njenog uspeha u muzici, iako su svi svesni da to ni u teoriji nije moguće. Imati kontinuitet dug trinaest godina u svetu muzike, čini mi se da ne može preko veze. Onda sam ja morala da se izborim sa sličnim predrasudama vezanim za nju, ali to ni u jednom momentu nisam doživljavala kao nešto negativno jer sam znajući istinu u svakom trenutku bila ponosna na Natašu. Ono što sam naučila u šou-biznisu radeći u magazinu, na mnogim reklamnim kampanjama i televizijskim formatima, mogla sam da prenesem i u svoj sistem rada.
Story: Jeste li ponosni na uspeh singla Bolesno te volim?
Nataša: I više nego ponosna. Svesno ušavši u rizik potpuno novog zvuka i drugačijeg žanra, stavila sam na kocku i sam uspeh singla, ali uvek sam pre za to, nego za ušuškavanje u dobro proveren patent, onaj koji je prolazio jedno određeno vreme. Volim promene i kako godine prolaze, sve sam spremnija na rizik koji one donose. Samo tako možeš da napreduješ i svojoj publici daš novu energiju, a svidelo se to nekom ili ne, i da ostaviš trag u muzičkoj industriji.
Story: Kada će biti gotov ceo album?
Nataša: Svi mi kreativci, teški smo bolesnici. (Smeh) Sada je gotovo sigurno da album izlazi krajem marta. Jedva čekam da ga podelim sa publikom jer sam na njemu radila dve godine.
Razgovarao: Nikola Rumenić
