Koliko je energična dok moćnim glasom izvodi rok hitove na sceni, toliko je tridesetčetvorogodišnja pevačica Ivana Peters privatno veoma krhka osoba. Njen život ispunjen je konstantnim izazovima koje prevazilazi svojim zaraznim optimizmom, uprkos unutrašnjim lomovima kroz koje je nedavno prošla kada se i zvanično razvela od svoje dugogodišnje ljubavi i oca njene ćerke Sare, Aleksandra Petersa. Za sve što intimno proživljava, Ivana nalazi adekvatne reči pa svoja emotivna iskustva prožeta radostima i razočaranjima neretko pretače u melodije kroz koje se najveštije izražava, a da je fanovi grupe Negativ naprosto obožavaju, govore i tiraži prodatih ploča. O tome šta ju je inspirisalo kada je pisala stihove za novi CD, ali i o svemu onome što čini njen skriveni svet, bivša članica grupe TAP 011 otvoreno govori samo za Story.
Story: Objavili ste dugo očekivani album Spusti me na zemlju. Hoćete li za naslovnu numeru raditi i prvi spot?
- CD u izdanju City Recordsa izašao je pre desetak dana, pa završavamo pripreme za snimanje prvog spota, kao i promociju, a za početak ekranizovaćemo jednu bržu pesmu, pošto je naslovna kompozicija jedna od dve balade na albumu.
Story: Jeste li zadovoljni finalnim proizvodom, budući da ste veoma dugo pisali tekstove pesama?
- Kompozicije su nastale izuzetno brzo, ali u početku nisam znala šta da pišem. Inspiracija je stigla s malim zakašnjenjem i tekstovi su uglavnom ljubavni. Ima tu razočaranja i pomalo sete, ali mislim da pesme nisu patetične.
Story: Kada je reč o ljubavi, u kojoj ste trenutno fazi?
- Trenutno sam u ljubavi, kao i u novim pesmama, negde između radosti i razočaranja.
Story: Da li se nakon razvoda pojavio novi muškarac u vašem životu?
- Ne bih to mogla tako nazvati jer nikoga nemam pored sebe pa zato u novim numerama dominiraju neke moje zastarele emocije, ali bila sam inspirisana i događajima iz života svojih prijatelja. Sve su to stvari iščupane iz davnina, nema nove ljubavi. (smeh)
Story: Možda ipak postoji neko o kome niste želeli da pevate?
- Ako nije u pesmi, a postoji, onda to s razlogom nisam uradila, ali verujte mi da zaista nema nove ljubavi u mom životu. Još se nije rodio taj koji bi mogao da me prati u ovoj fazi.
Story: Da li vas se muškarci plaše?
- Imam dve poznate drugarice i dve koje se ne bave javnim poslom, a nas pet jednostavno ne možemo da nađemo pravog rivala, što ne znači da postoji manjak pravih muškaraca. Ne kažem da nam oni nisu potrebni niti da ih ne volimo, ali najverovatnije nemaju dovoljno herca da bi nas osvojili. (smeh).
Story: Muškarce posmatrate kao rivale?
- Da, one koji su mi zanimljivi. Za mene su muško-ženski odnosi neka vrsta konstantnog rivalstva.
Story: Vaša ćerka Sara će za nekoliko meseci napuniti tri godine. Kakva je sada?
- Nevaljala! Nedavno je polomila ruku i nosila gips, što je za nju bilo ružno iskustvo. Nije dozvoljavala da joj se potpisuju na zavoj i ponosno ga je nosila dve nedelje. Srećom, sada je sve u redu i povreda je brzo zarasla, ali i dalje je nemirna i neposlušna, a istovremeno i vrlo inteligentna. U poslednje vreme, kada sa mnom krene na neki od dnevnih nastupa, pošto je na noćne ne vodim, imam problem što ne mogu da je obuzdam - redovno hrli na binu za mnom kako bi otpevala pesmu U jednoj zimskoj noći.
Story: S obzirom na to da ste požrtvovana majka, ćerkinu povredu ruke sigurno ste odbolovali više nego ona?
- Kada se povredila, na svom profilu na Internet portalu Facebook postavila sam status: Sara je polomila ruku, a mama je imala nervni slom. Međutim, u kriznim situacijama nikada nisam bila paničar, već uvek osoba od akcije. Recimo, kada mi se u detinjstvu jednom prilikom izgubio brat, odreagovala sam rečenicom: Hajde da vidimo šta ćemo sada i kako da ga nađemo. Više paničim oko gluposti i kada za to nema razloga, nego u nezgodnim životnim prilikama. Kada je moja ćerka polomila ruku, bila sam prilično staložena, a Sara se više plašila doktora nego preloma.
Story: Na koga liči vaša princeza?
- Pokazuje afinitete ka glumi i po tome je posebna u porodici, ali moja mama tvrdi da po mnogo čemu podseća na mene kada sam bila mala, a najviše po tome što iskazuje sklonost prema pevanju pa joj šminka i fen za kosu služe kao mikrofon. Međutim, i Sarin tata Saša izuzetno je muzikalan, a kao mali pevao je u horu.
Story: Da li biste opet bili spremni da odete na vantelesnu oplodnju, bez obzira na to da li vam se dogodila ljubav, samo kako biste svojoj mezimici podarili brata ili sestru?
- Ne razmišljam trenutno na taj način jer Sara sigurno neće sama odrastati, pošto se odlično razume sa sestrom od tetke sa tatine strane.
Story: Dakle, ljubav uvek ima prednost?
- Volela bih da moja ćerka ima rođenu sestru, ali vantelesna oplodnju sada bi mi bila pomalo naporan postupak jer više nisam u cvetu mladosti i imam trideset i četiri godine.
Story: Šta se to još kod vas menja sa godinama?
- Nemam više toliko elana. Recimo, kada se udarim, duže me muče bolovi ... Nedavno sam pala na ulici i kuk me boleo nekoliko dana, dve večeri nisam mogla da izađem iz kuće. A čak i kada izađem dva puta zaredom, trećeg dana nema šanse da to ponovim, što mi je nekada bilo normalno. Eto šta sve nose moje tridesete.
Story: Koliko često sada izlazite?
- Najčešće jednom nedeljno, mada se desi da ne izlazim i po petnaest dana, ali to mi je najbolji način da se opustim od svakodnevnih stresova i problema.
Story: U kakvim ste odnosima sa bivšim mužem Aleksandrom?
- Imamo sasvim normalnu i korektnu komunikaciju. Sara obožava da se igra s njim, a često se sve troje zajedno igramo.
Story: Sa novim albumom najavljivali ste ekscentričniji imidž...
- Skratila sam kosu, ali nisam se ošišala kao što sam želela jer mi Sara to ne dozvoljava. Mislim da ću to ipak uraditi kada potpuno budem zadovoljna svojom telesnom težinom. Uz konsultacije sa svojim prijateljem, stilistom Peđom Govedaricom koji živi u Americi, sigurno ću opet napraviti nešto upečatljivo sa svojim stajlingom, najverovatnije kada pojačamo tempo promocije novih pesama.
Story: Mislite da niste dovoljno smršali?
- Nisam zadovoljna jer i dalje imam više kilograma nego pre trudnoće. Smanjila sam ishranu i sada jedem samo onoliko koliko mi je potrebno da preživim.
Story: Jeste li autoritet momcima s kojima radite u bendu?
- Ne, u Negativu vlada harmonija, a tako je bilo i dok sam bila odsutna zbog Sarinog rođenja pa mi je često nedostajala atmosfera sa naših proba i nastupa. Zaista odlično funkcionišemo.
Story: Bavite li se i dalje ugostiteljstvom?
- Moj kafić Džambo i dalje radi, samo što više u njemu ne pravimo karaoke partije, već se društvo sa cele Bežanijske kose tamo okuplja zbog mirne atmosfere, u kojoj često uživa čak i moja ćerka.
Nikola Rumenić
