Nakon više od dve decenije, ženska košarkaška reprezentacija Srbije ušla je među četiri najbolje na Starom kontinentu i to na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Naše devojke predvodila je kapiten tima Milica Dabović (31), energična plavuša rodom iz Herceg Novog, koja je igračice podsticala na zajedništvo, srčanost i bila jedna od najzaslužnijih za osvajanje četvrtog mesta. Ova neposredna sportistkinja u iskrenom razgovoru za Story služi se ijekavicom i objašnjava šta je nasledila od roditelja, priznaje zbog čega se nije libila da pozira naga pred fotoaparatima i telo ukrasi sa šest tetovaža.
Story: Medalja vam je izmakla, ali ipak ste srpsku žensku košarku vratile među najbolje reprezentacije u Evropi. Jesu li vam se slegli utisci?
- Snagu nam je davalo to što smo pred svaku utakmicu dobijale poruke koje su na nas ostavljale izrazito snažan emotivni utisak. Obožavaoci su nam slali video-klipove i javljali se iz čitavog regiona. Kako smo počele da ređamo pobede, svi su nas još više pratili, što je mene veoma emotivno potrošilo i možda stvorilo pritisak koji me je omeo u pružanju boljih partija. Postigle smo veliki uspeh i drago mi je da je naš narod to prepoznao.
Story: Danas se lako postaje poznat, ali se teško to i ostaje. Da li ste spremne za popularnost?
- Kada sam igrala u Istanbulu, svi su me zaustavljali na ulici. Oduševila sam se kada su ljudi počeli i ovde da mi prilaze i čestitaju, srce mi je bilo puno i zahvalna sam Bogu na tome.
Story: Na konferenciji za medije održanoj po dolasku iz Francuske pitale ste zvaničnike Košarkaškog saveza šta je to što ćete dobiti kao nagradu za postignuti rezultat. Jeste li zadovoljni onim što vam je obećano?
- Turkinje se praktično nisu ni radovale nakon što su nas pobedile u borbi za bronzu. A za taj rezultat svaka od njih biće nagrađena sa sto hiljada evra. Da smo mi osvojile treće mesto, mislim da bih narednih mesec dana plakala od sreće. S obzirom na to da je situacija u našoj zemlji takva kakva jeste, zadovoljne smo sitnicama koje su nam obećane, ali ko zna kada će sve to biti realizovano.
Story: U reprezentaciji igrate zajedno sa osam godina mlađom sestrom Anom. Kada ste poslednji put odigrale basket protiv nje i ko je izašao kao pobednik?
- Ne sećam se kada smo poslednji put odmerile košarkaške snage. Dok smo bile mlađe, ja sam pobeđivala jer je razlika u godinama činila svoje. Sada me je prestigla u visini, ali uvek sam za to da na mlađima svet ostaje i bila bih srećna kada bi me Ana sada pobedila u basketu.
Story: Može li se živeti od bavljenja ženskom košarkom?
- U Srbiji ne može, dok u inostranstvu može da se živi, ali i da se uštedi novac zarađen od sporta. U Istanbulu sam imala izvanredne uslove. Bila sam promoter različitih košarkaških dešavanja i brendova, učestvovala u nekoliko reklamnih kampanja... Zvali su me sa svih strana i to mi je tada prijalo. Eksponirala sam se i fotografisala, jednom rečju - uživala.
Story: U tom periodu fotografisali ste se bez odeće za magazin FHM i dobili otkaz iz matičnog kluba. Kajete li se zbog toga?
- Ne kajem se. Sve što sam radila, bilo je zbog toga što sam tako htela. To me je privlačilo i volela sam da budem u centru pažnje. Istetovirala sam se sa sedamnaest godina i to u malom mestu kakvo je Herceg Novi, gde nešto tako ljudima nije padalo na pamet. Prkosila sam drugima, ali i samoj sebi. (Smeh) Imam šest tetovaža. Svaka od njih nešto mi znači i motiviše me, kao što su natpisi Never give up i What doesn’t kill me, makes me stronger i slično. Planiram da uradim i sedmu jer kažu da je paran broj tatu šara baksuzan.
Story: Kada ste odlučili da iskažete svoju seksualnost i pozirate nagi, znali ste da se tako nešto neće svideti vašim roditeljima. Zbog čega ste to ipak uradili?
- Nisam ni očekivala da će bilo ko tako brzo odreagovati na fotografije. Uvek idem srcem, a manje mozgom. To je problem koji me prati, ali i pored toga ja sam srećna osoba. Brzopleta sam u svojim postupcima i često zbog te moje osobine posle lupim glavom o zid. Kod mene je uvek jezik bio brži od pameti, ali ako je nešto u tome pozitivno onda je to da sam učila na greškama.
Story: Poznato je da ste srčani na terenu, a osetljivi van njega. Kakvi ste izvan sportskog borilišta?
- Veoma agresivna i energična. Osetljiva sam i emotivno reagujem na razne okolnosti, a kada je reč o fizičkim karakteristikama, ja sam profesionalni sportista i podrazumeva se da na terenu ginem za svaku loptu.
Story: Strast prema košarci sestra i vi nasledile ste od oca koji je dugogodišnji trener u ovom sportu. Koje ste još osobine poneli iz kuće?
- Od majke sam nasledila dobrotu. Nisam staložena kao ona, ali nastojim da budem dobar čovek. Često je u sebi prepoznam, najviše zbog osetljivosti. Uz to često i plačem. Rastuži me neki odgledani film ili pročitana knjiga. Za tatu mogu da kažem kako je to jedan pozitivno lud čovek i ja sam luda na njega. (Smeh)
Story: Šta je vaš izduvni ventil?
- Za tri godine provedene u Beogradu, u noćni izlazak otišla sam možda tri puta. Volim da šetam i često koristim blagodeti beogradskih reka. Moram da spavam, odmaram se i ne volim da remetim način života na koji sam navikla. Nikada nisam popila alkohol ili zapalila cigaretu. Čak ni kafu ne pijem. Volim da plivam, trčim i vreme provodim sa svojim psom Mrvicom.
Story: Navijači Partizana skandirali su vam: Vrati plavu kosu Milice. Jesu li oni odigrali presudnu ulogu u tome da crvenu boju kose prefarbate u plavo?
- Definitivno sam zbog njih ponovo postala plavuša. Shvatila sam da mi ta nijansa najbolje stoji i oni su bili u pravu. Navijače obožavam i otkako su počeli da dolaze na naše utakmice, dobila sam želju da zakucavam. Letela sam po terenu zahvaljujući njihovoj podršci.
Story: S obzirom na to da ste jaka i energična devojka, kako muškarci s vama izlaze na kraj?
- Ma uopšte ne izlaze na kraj. Ne mogu mi ništa... (Smeh).
Story: Pre nešto više od godinu dana izjavili ste da ste zaljubljeni. Kakva je sadašnja situacija?
- Uvek ističem da sam najsrećnija osoba na svetu i to je najbitnije. Verena sam, zadovoljna i ne bih dalje pričala o tome.
Story: Porođaj u životu profesionalne sportistkinje znači i kraj njene karijere. Da li je to razlog zbog koga se još niste ostvarili u ulozi majke?
- Jedva čekam da se posvetim majčinstvu i želim da se to što pre desi. Obožavam decu i s nestrpljenjem iščekujem dan kada ću postati mama.
Razgovarao: Stefan Tošović
