Legendarna pevačica Lepa Lukić koja je pre više od decenije u Kruševcu proglašena kraljicom narodne muzike, čitavu prethodnu godinu provela je u bolu i patnji za voljenom majkom Milosijom, za koju je bila izuzetno vezana. Iz poštovanja prema preminulom roditelju, ali i najboljem prijatelju i saborcu, šezdesetosmogodišnja zvezda folk muzike rešila je da svoju tugu leči daleko od scene, zbog čega joj je tokom 2008. godine posao bio potpuno nebitan. Ipak, znajući da bi njena majka želela da se vrati pesmi, Lepa je minulog decembra objavila novi album, ali i prihvatila da se okuša kao glumica u hit seriji Kursadžije, u nadi da će joj novi izazovi zalečiti najveće rane.
Story: Kako ste se izborili sa bolom nakon majčine smrti?
- Mnogo mi je pomogla komšinica Nadica Brekić, s kojom se već godinama družim. Ona je brinula o mami dok je bila živa i kada sam ja bila odsutna zbog posla. Bila sam u Kanadi kada sam saznala da je mama na samrti, odmah sam spakovala sa kofere i uz pomoć prijatelja, pošto nisam bila u stanju da to uradim sama, kupila kartu za povratak u Srbiju. Preplakala sam svih osam sati u avionu od Toronta do Praga, pa su neke gospođe koje su me prepoznale prišle i pitale da li sam dobro. Kada sam im objasnila da me majka na samrti doziva, tešile su me da sigurno neće umreti dok ne dođem, jer će joj, po narodnom verovanju, tako biti ispunjena poslednja želja. Iako sam mislila da to nema mnogo veze sa istinom, ubrzo sam se razuverila jer me je majka dočekala rečima: Da li je to stigla moja sreća?
Story: Bili ste jako bliski sa majkom. Kome poklanjate svoju ljubav nakon njene smrti?
- Sada imam samo bratanca i njegovo dete koje obasipam emocijama. Ipak, pošto nemam svoju decu, nemam kome da poklonim ljubav. Moja majka je doživela duboku starost, ali nije bila senilna i seda, čak ni naočare nije nosila. Svojom vedrom prirodom uvek je mogla da me nasmeje. Do njenog poslednjeg časa, a doživela je devedeset četiri godine, smatrala sam je boginjom. U životu sam imala samo nju pa sam zato teško podnela njen odlazak.
Story: Posle njene smrti, odlučili ste da se povučete sa scene.
- Iz poštovanja prema majci, nisam želela da pevam i povukla sam se iz javnog života. Mada ona nije želela da nosim crninu, nego da joj na sahranu radije dovedem muzičare, ja sam je ožalila po našim običajima. Milosija se plašila da će me ljudi zaboraviti ukoliko se, zbog njene smrti, povučem iz posla, a ja sam srećna što nije bilo tako i čini mi se da su se svi obradovali kada sam se vratila pesmi.
Story: Decenijama ste živeli sa majkom. Jeste li sada usamljeni?
- Imam četvorosoban stan u kojem sam navikla da živim sa majkom, a nakon što sam je izgubila, nisam smela da spavam sama. Zato sam pozvala bratanca, njegovu suprugu i dete da se presele kod mene, što je bila i želja moje pokojne majke, koja mi je stalno govorila da brinem o njima.
Story: Da li vam je povratak poslu doneo bar delimičnu utehu?
- Snimila sam novi album još dok je Milosija bila živa, a na njemu je dvanaest izvornih pesama. Disk je objavila Grand produkcija, čiji me čelnici žele i uvažavaju. Pevanje me vraća u život i svesna sam da moram nastaviti dalje.
