Zajedno sa godinama koje je provela na muzičkoj sceni, uskoro će proslaviti dve decenije rada, pop zvezda Goca Tržan (38) sazrevala je i postajala sve stamenija i mudrija. Posle neuspešnog braka iz kog je rođena njena ćerkica Lena (6), ona je, kako kaže, na prvom mestu posvećena majka, a od pre nepune dve godine, ponovo je zadovoljna i na emotivnom planu kraj bubnjara svog benda Radomira Novakovića (24). U intervjuu za Story, Goca govori o izazovima s kojima se susreće u ljubavnom životu, ali i nedavnim spekulacijama o tome kako ima tumor dojke.
Story: Koliko držite do praznika i kako ih obeležavate?
- Moj otac je poreklom Slovenac i kršten je u katoličkoj crkvi, ali je radni vek proveo kao vojno lice, dok majka nije vaspitavana u preterano verskom duhu. Praznike smo provodili kod moje pokojne bake i dede, pa me svi ti dani podsećaju na njih dvoje. Sada je mama preuzela tu ulogu, ona farba jaja i pravi uskršnji ručak. Jednog dana, koji će nažalost neminovno doći, ja ću biti ta koja će spremati prazničnu trpezu.
Story: Insistira li Lena na tome da i sa tatom bude za praznike?
- Ne, jer smo se nas dvoje dogovorili da on može biti sa detetom kad god to poželi. Kombinujemo se tako da jedne godine za Uskrs bude sa mnom, a sledeće s njim. Lena je to prihvatila i nema traume ili probleme u ponašanju.
Story: Šta posle svega osećate prema bivšem mužu Ivanu?
- Lena me često pita: Mama, da li ti makar malo voliš mog tatu? Uvek joj odgovorim da ga volim, ali samo kao njenog tatu. Nisam zlopamtilo, ako ima bilo kakav problem ja sam tu da mu pomognem i on to zna.
Story: Da li je trebalo da napravite više kompromisa kako biste sačuvali brak ili vas savest u tom pogledu ne grize?
- Kompromis je uvek dogovor u kome jedna strana trpi. Možete da ga neko vreme pravite na svoju štetu, ali kasnije to postaje neizdrživo. Nemam grižu savesti i mislim da sam uradila pravu stvar, pre svega za svoje dete. U jednom trenutku čak sam primetila da je Lena bila sporedna stvar u našim netrpeljivostima i shvatila sam kako nemam pravo da joj to radim. I ona sama kaže kako ju je užasno bolela glava kada smo se nas dvoje svađali.
Story: Pisalo se da sami brinete o detetu, čak i finansijski. Da li je tako?
- Takve stvari trebalo bi da ostanu između mog bivšeg muža i mene, ali u svakom slučaju, nije lako biti samohrani roditelj, naročito jednoj ženi. Svoje dete beskrajno volim i ne gledam roditeljstvo kroz to koliko je teško, nego koliko je lepo.
Story: Da li vas boli saznanje kako nemate na koga da se oslonite?
- Uvek sam se oslanjala na sebe i za mene je to način života. Ni od koga ne očekujem pomoć, a kada nemaš običaj da tražiš, onda ništa i ne očekuješ. Ako imaš očekivanja, moraš biti spreman i da ona ne budu ispunjena, a ja ih nemam, jedino se trudim da sebe ne izneverim. Nisam bespomoćna niti imam običaj da se pretvaram kako jesam, kao što to mnoge žene rade. Ne volim da me neko sažaljeva.
Story: Pominje li Lena da želi brata ili sestru?
- Da, samo ne znam kako da to izvedem. Volela bih da joj to priuštim i trebalo bi da ima brata ili sestru, pošto znam koliko meni moj brat znači. Nemam pojma, videćemo šta će se dešavati... (Smeh)
Story: Mislite li o tome?
- Volela bih da se to uskoro desi. Biće to i veliki test za mog partnera jer nisam jedna od onih žena koje bi rodile dete samo sebi, nego smatram da ono mora imati oba roditelja.
Story: A radite li na tome?
- Intenzivno, svaki dan! (Smeh)
Story: Nedavno se pisalo da imate tumor dojke. Da li je to tačno?
- Tačno je da imam adenofibrome, odnosno ciste, i to su dobroćudni tumori. Trenutno nema opasnosti, ali svakih šest meseci moram da odem na ultrazvučni pregled grudi. Za sada se te ciste prate, a ako dođe do promena, to će biti primećeno na vreme. Vodim računa o svom zdravlju, ali najbitnije je da ne razmišljam o bolestima i da ih ne prizivam. Verujem u taj zakon privlačnosti, na primer kada stalno razmišljaš o tome da u tebi nešto raste, to se na kraju i desi. Ili ako stalno gajiš neku mržnju i cinizam prema svemu što te okružuje, što ja iskreno nemam ni prema kome, verujem da to na kraju izaziva truljenje organizma. Ne dozvoljavam sebi da me opterećuju misli o bolesti i uverena sam da nema te stvari koju ne mogu da pobedim ili dobijem. Nemam bojazan jer znam da sam potrebna zdrava svom detetu, kao i sebi.
Story: Dosta dugo niste eksponirali svoju vezu sa Radovanom-Rašom Novakovićem, a onda ste se nedavno pojavili na otvaranju jednog restorana. Da li je vaša veza u međuvremenu postala toliko ozbiljna pa ste odlučili da promenite mišljenje o tome kako više nijednog dečka nećete javno predstavljati?
- Ništa se među nama nije promenilo, ali nisam očekivala da će na tom otvaranju biti mediji. Nemam šta da krijem, ali i dalje se na javnim mestima neću pojavljivati sa partnerom. Tako će biti i ubuduće.
Story: Nekoliko puta ste izjavili ste kako vas privlače mlađi muškarci. Da li je glavni razlog to što njima lakše namećete autoritet?
- Nikada nisam rekla da mi se isključivo dopadaju mlađi muškarci, čak sam mnogo puta primećivala starije muškarce koji sjajno izgledaju. Ali, naprosto se dešava da se uglavnom ja dopadam mlađima. Osim toga, nisam tip žene koja nameće svoj autoritet u vezi. Možda ljudima izgleda da sam ja ta koja je uvek dominantna, ali mislim da u takvoj borbi nema ljubavi. Umem da budem prava gospođica u kući i zaista ne mora sve da bude po mom.
Story: Opterećuju li vas razmišljanja o tome da li vaša veza ima budućnost?
- Budućnost je neopipljiva i zavisi od našeg sledećeg koraka. Živim za danas i sutra, nema garancije.
Story: Da li ste svog dečka predstavili i ćerki?
- Da.
Story: Na koji način ga je ona prihvatila i jeste li uspeli da joj objasnite kako bi njena mama i posle razvoda trebalo da bude emotivno zadovoljna?
- Prednost odlaska na psihoterapije jeste u tome što od stručnog lica možete da čujete kako deca nemaju urođeno osećanje prema roditelju, već im je potrebna sigurnost i ljubav da bi nekog osećali kao svog. Sa Lenom sam mnogo puta razgovarala na temu ljubavi i ona zna da porodicu čine ljudi koji brinu o njoj, pa bili to moj partner i ja ili moji roditelji i ja. Ona je to shvatila i ne postoje pitanja na koja nemam odgovor. U stvari, ja nju puštam da ona sama u naš život uvede nove ljude koji joj se dopadaju. Recimo, u startu joj kažem da je on moj dobar prijatelj, kada se za njega veže, ona poželi da ga pozove da idemo zajedno u park, potom da dođe kući na ručak, a onda i da prespava kod nas. Dovoljno sam iskusna da joj ne dovodim nekog u koga nisam sigurna ili ga nisam dobro procenila i zbog toga mora da prođe prilično dug period zabavljanja kako bih i pomislila da joj predstavim nekog muškarca. Nikada je ne bih upoznala sa čovekom s kojim ne nameravam da dugo ostanem zajedno.
Story: U odnosu na veze koje ste prethodno imali, nosi li emotivni odnos sa mlađim muškarcem neke nove dileme?
- - Ne, jer moje postojanje ne određuje bilo koji muškarac. Žene koje im pridaju toliko pažnje, na kraju ostaju same. Čak i posle pet ili deset godina veze, ako moj partner upozna mlađu i lepšu ženu ili mu naprosto dosadim, neću biti kivna na njega ukoliko me ostavi. Spremna sam da ga pustim jer ako molite za ljubav, još više ćete mu se zgaditi. Ne kapiram želju da nekom zagorčaš život zbog toga što te ostavio. Pa i to je život, dešava se...
Story: Da li verujete u ljubav do kraja života?
- Naravno, baš kao što je to slučaj sa mojim roditeljima. Ja sam osoba koja želi da ima nekog do kraja života, ali samo uz onog koji mi pruža mir i bliskost.
Story: Osećate li mir i bliskost u aktuelnoj vezi?
- Da nije tako, ne bih bila u njoj.
Story: Mislite li da je naša sredina dovoljno zrela da prihvati vezu žene sa mlađim muškarca ili je češće osuđuje?
- Naša sredina je sklona predrasudama, licemerju i lažnom moralu, ali i da osuđuje sve što nije slično. Ja se ne trudim da to promenim. Sve dok mene nešto čini srećnom, a nikog ne ugrožava, to ću i raditi. Nikada nisam preterano marila za stav okoline jer mrzim stereotipe. Ne slušam ružne reakcije niti se oduševljavam dobrim komentarima na tu temu.
Story: Smeta li vam to što po logici stvari kao osoba koja je starija u vezi nemate šta da naučite od svog partnera jer ste praktično pre njega sve iskusili?
- I to je još jedna u nizu predrasuda i uopšte ne mora da bude istina. Ja od svog deteta svakoga dana mogu nešto da naučim, pa zašto ne bih i od mlađeg muškarca. Na kraju, meni muškarac i ne treba da bih od njega učila, a ukoliko se tako nešto desi, to možemo nazvati nagradom.
Story: Da li ste nekada čuli da se vaš partner u svom društvu hvali vezom s vama?
- Ne. Osoba koja bi to radila, ne bi bila pored mene. Već u prvih pet dana uz pomoć nekoliko testova možete lako saznati da li je dečko tu zbog slave ili ljubavi. Muškarac koji u startu prihvati poziv na neki javni događaj, nesumnjivo je tu samo da bi se slikao. Takve treba odmah eliminisati jer ćete u budućnosti dobiti ozbiljnog neprijatelja koji će vam stvoriti gomilu medijskih problema.
Story: Imate li snimak intimnog odnosa kojim bi eventualno jednog dana neki vaš bivši muškarac mogao da vas ucenjuje?
- Ne, ja ne vodim ljubav radi svog ega, već zbog emocija i zadovoljstva.
Story: Kako se nosite sa starenjem? Plaše li vas bore?
- Žena je lepa u bilo kojim godinama. Kako sebe vidite, tako i zračite.
Story: Kako podnosite sve aktuelniji teror mladosti, naročito zbog toga što ste kraj mlađeg muškarca?
- U vezi sa mlađim muškarcem koji ima problem s tim što ima stariju devojku, reč je samo o pogrešnom čoveku. On mora da bude svestan svojih, ali i godina svoje izabranice i da je voli onakvu kakva jeste. Mora da voli njene bore jednako kao i sve drugo.
Story: Da li ste svog dečka upoznali sa svojom porodicom i on vas sa svojim roditeljima?
- Mi smo to odavno uradili. U našim odnosima sve je u redu i koliko sam primetila, niko tu nema problem.
Story: Da li nekada imate grižu savesti kada provedete više vremena sa dečkom nego sa ćerkom?
- Ne, jer bez obzira na to da li je moj partner tu ili nije, Lena je uvek na prvom mestu i tu nema kompromisa. Nema bitnije osobe od nje i to je jasno svakoj osobi koja uđe u moj život.
Story: Osim psihoterapije na koju odlazite već dve i po godine, bili ste i na duhovnoj terapiji pod nazivom rekonekcija, a koja podrazumeva uspostavljanje savršenog balansa psihičkog, fizičkog, emocionalnog i mentalnog bića kao i na ličnoj rekonekciji. Koliko vam je to pomoglo?
- Na rekonekciju sam išla 2011. godine i od tada su se neke stvari u mom životu poređale tačno kako je trebalo, pa sada mogu da osetim kada kroz neka vrata treba da prođem, kada neka vrata treba da otvorim, a druga da zatvorim. Na taj korak naveo me problem u srčanoj čakri pošto sam se stalno gušila i nisam mogla da udahnem punim plućima. Žena koga mi je radila rekonekciju ocenila je to kao neku vrstu emotivne ugroženosti. U nekom trenutku tokom terapije potpuno svesno, ali bez moje kontrole, videla sam svoje grudi i stomak kao veliku vodenu površinu, potom i koncentrične krugove koji se šire po mom telu, a u jednom momentu sam osetila da su mi ruke i noge beskrajno dugačke. A onda potpuno neverovatno osetila sam da je kap pala na moje grudi i ja sam prodisala.
Story: Uskoro objavljujete sing Voleo si skota. Obraćate li se nekom posebno dok pevate tu pesmu?
- Sjajnom brzom pesmom, za koju je tekst radio Bane Opačić, a aranžman Dušan Alagić, obraćam se svim ženama i muškarcima koji su ostavljeni ili ostavljaju. I ja sam jedna od onih osoba koja ne dozvoljava drugima da ih vide kada su tužni, pa je najlakše svakome kada odlazi od mene da naprosto kaže: Voleo sam skota.
