Dama specifičnog glasa i ekscentričnog stila, Josipa Lisac (63), više od četrdeset godina svojim stihovima ostavlja neizbrisiv trag na muzičkoj sceni širom regiona. Numere Magla, Gde Dunav ljubi nebo, Hazarder, O jednoj mladosti, obeležile su stasavanje mnogih generacija, a pečat ljubavi u njenom životu ostavio je njen nevenčani suprug, kompozitor Karlo Metikoš. Slavni muzičar preminuo je pre dvadeset jednu godinu od posledica infarkta, ali on u Josipinom srcu i dalje živi, kao i kroz pesme koje su obeležile njenu karijeru. Danas temperamentna crvenokosa dama sigurno korača kroz život pleneći energijom i ne krije kako i dalje pokušava da shvati šta istinski želi. Stiče se utisak da živi pod staklenim zvonom koje je sama sebi skrojila ne dozvoljavajući da joj novi svetski poredak nametne moderne obrasce i pravila življenja. To je još jedan od razloga zašto godinama važi za miljenicu publike.
Story: Trostruki je povod za vaš koncert: 40 godina od objavljivanja albuma Dnevnik jedne ljubavi, vaš 63. rođendan i Dan zaljubljenih. Šta vam je od nabrojanog najbitnije?
- Rođendanu ne poklanjam mnogo pažnje, kao ni Danu zaljubljenih. Ipak, vi ste zaboravili da navedete najvažniji povod, a to je susret sa publikom u Beogradu. Drago mi je što će se naše muzičko druženje odigrati pod aurom albuma Dnevnik jedne ljubavi. To je najlepše od svega, a ovi ostali povodi malo su kičerajski.
Story: Na koji način doživljavate Dan zaljubljenih?
- To su donela nekakva moderna vremena. Neko se setio da taj datum obeleži kao Dan zaljubljenih, a zašto to nije i 7, 15. februar ili svaki dan?
Story: Da li je tačno kako niste bili zadovoljni naslovom albuma Dnevnik jedne ljubavi dok je on nastajao?
- Kompozitor Ivica Krajač rekao mi je da će se CD zvati Dnevnik jedne ljubavi, što mi se nije baš dopalo. Imala sam 21 godinu i to mi je zvučalo previše nežno. Ali, posavetovali su me da ću vremenom postati zadovoljna ovim naslovom. Kada si mlad, želiš nešto žešće i buntovnije.
Story: Šta biste savetovali Josipi Lisac na početku karijere?
- Ni tada nisam bila sklona savetima, a nisam ni mnogo savetovala sebe. Kada si mlad, prvo uvidiš ono što ti se ne sviđa i što nećeš, a šta je to što hoću i želim, to još ne znam, ali nadam se da ću saznati. Tajna je u traganju, a i to je težak zadatak. I dan-danas ljudi uvek znaju šta ne vole, ali niko sa sigurnošću ne može da vam kaže šta želi?
Story: Šta smatrate svojim najvećim životnim zadatkom?
- Ostati veran sebi jer je to teško. Dosta je ljudi koji će odustati i to će opravdati životom, porodicom, time kako to što rade možda trenutno nema prolaz kod širih masa. To je tema koja nema veze sa mnom. Prodaje se, kupuje se, ali gde su u svemu tome kreativnost, ideali...
Story: Verujete da i dalje ima ideala?
- Pa kako nema, naravno da ima! Možda to sada retko i iluzorno zvuči, ali savršeno me nije briga zbog toga. Vidite da nije iluzija čim mi pričamo o tome. Nisam sama, ima još zanesenjaka, možda i onih prikrivenih. Osećam se vrlo srećnom i sigurnom jer znam da sam na putu koji želim. On je težak, ali ništa u životu nije lako. Ponosno koračam jer čovek mora da ima ponosa, ali i srama da ne može sebi priuštiti baš sve. Nažalost, danas je mnogo onih koji nemaju ni ponosa ni srama.
Story: Da li je tajna vaše energije i interakcija sa mladima koji su česti gosti na vašim koncertima?
- Odmah se razumem sa mladim, iskrenim, nepotrošenim ljudima. To mi daje motiv i poriv za život. Mladi ne žele kliše i ono što su im ostavili stari. Situacije, ratovi, politike... Oni najiskrenije kreću s tim da žele lepo. Naravno, ne možemo da generalizujemo stvari, ali tako je. Možda i mene krasi ta energija jer nikada nisam razumela rečenicu: Život te menja.
Story: Da li je teško živeti po svom?
- Teško je! Mnogo je teško živeti uopšte. Život je stvoren za borce. Najvažnije je boriti se, ali najbitnije je i kako ćeš se postaviti u svemu tome. Ne volim ljude koji idu preko svega, obožavam one iskrene, sa poštenim i otvorenim pristupom. Ne volim ono snaći ću se niti sve ono što čini neku danas prosečnu svakodnevicu. Ne želim da izgubim ideale, već hoću da ih zadržim, ali ni oni nisu sigurna snaga da možemo ići dalje. Definitivno, cela materija koja je prevladala urušava i srozava duh. Ljudi gube svoje živote i sve manje poznaju sebe. Ne znaju kako da žive, pa ako imaju porodicu, nemaju vremena ni za sebe, a ni za njih. Svi su zbunjeni, jedu na ulici, na brzinu i ne stižu da imaju normalan ručak. To je stvarnost i kako se odvojiti od svega i živeti po svome? To je privilegija. Moja je, ja ću je sebi priuštiti i biću jako zahvalna što mi je darovana.
Story: Kako ste prebrodili sve životne nedaće koje su vam se dogodile?
- Sve što je meni život doneo, iskušenja, trenutke gde je trebala silna borba, sve sam to prihvatila kao nešto što je moralo da se desi. Život nam je poklonjen, veština je kako ćemo ga proživeti. Treba naći balans između suludo brzog ritma i mira koji moramo pronaći u sebi.
Story: Šta za vas predstavlja ljubav?
- Definitivno snagu, ali pitam se kako se oseća čovek koji nije živeo ljubav? Da li ljudi u vrtlogu vremena koje živimo uopšte imaju vremena da uvide kako je ljubav tu pored njih? Oni gledaju, ali ne vide. Ne prepoznaju ljubav. O njoj su mnogi pričali i pisali, a ja mislim da je ljubav najveća tajna. Svakome je ostavljena da je sam otkrije i pronađe. Tu nema pravila.
Story: Doživeli ste i živeli pravu ljubav sa svojim nevenčanim suprugom Karlom Metikošem. Mislite li da je to možda i vaš usud koji je uslovio da prestanete da tragate za novim ljubavima?
- Prava ljubav stanuje u srcu. Ona živi stalno. Ljubav se ne može uništiti, ne možeš je ubiti.
Danilo Mašojević
