Pevač Hajrudin Varešanović (51) koji već trideset četiri godine uspešno vodi grupu Hari Mata Hari, svojim smirenim karakterom oduvek je važio za odmerenog čoveka koji svoju karijeru gradi napornim radom. Nije dozvoljavao da turbulentni periodi njegovog privatnog života budu meta medija. Kako je sam rekao, ljubav prema sadašnjoj supruzi Jasminki Ištuk dogodila mu se slučajno, a nakon veze koja je trajala više od decenije, venčali su se u tajnosti pre dve godine. Pevač iz prethodnog braka sa Aidom ima dvoje dece, Nađu (25) i Damira (16), a od njih nikada nije odvajao svog vanbračnog sina Maka (18). Dok uživa u blagodetima privatnog života i harmoničnog odnosa sa decom i voljenom suprugom, Hari se priprema za napornu godinu u kojoj najavljuje nove pesme. U intervjuu za Story otkriva svoja osećanja od kako je postao deda, na koji način proslavlja važne datume, da li je ljubav prema muzici preneo i na svoju decu, ali i kako je dočekan na nastupu u Tirani.
Story: Na šta ste najponosniji kada je reč o vašoj deci?
- U fazi su u kojoj se ponašanje i obrazovanje smatraju najvažnijom odlikom za izgradnju njihovog karaktera. Najponosniji sam upravo na to. Život će im već doneti sve ostale osobine i formirati ih.
Story: Kako se osećate kao deka dvogodišnjem unuku Isaku koga vam je podarila najstarija ćerka Nađa? Slažete li se sa izrekom da se unuci vole više od dece?
- To je jedan poseban osećaj. U prvom trenutku bio sam ushićen i mislio sam tako, ali sada sam siguran da se te dve ljubavi ne mogu porediti. Svaka ima svoje mesto, a ova prema unučetu je baš specijalna.
Story: Ljubav prema muzici nasledili ste od dede Mehmed-age Varešanovića. Jeste li je preneli i na svoje naslednike?
- Moj unuk je, za razliku od mene, tehnički veoma obrazovan. Na kanalu YouTube pravio sam izbore pesama među kojima ima dosta mojih. Nadam se da će kraj mene biti zatrovan virusom umetnosti, baš kao što sam bio i ja pored svog dede.
Story: Kako ćete proslaviti dvogodišnjicu braka sa suprugom Jasminkom? Planirate li neki specijalni program ili i dalje branite svoj pređašnji stav da ne organizujete velika slavlja?
- Generalno ništa ne slavim, i nisam promenio mišljenje. Ne vezujem se za datume. Postoje ljudi koji vole da proslavljaju, a ja nisam takav.
Story: Vas dvoje ste u emotivnoj vezi skoro deceniju i po. Šta je ključ vašeg uspešnog odnosa, s obzirom na to da vi često putujete i da ste okruženi obožavateljkama?
- To je priča za sebe. Teško je u životu naći formulu harmoničnog odnosa sa ljudima uopšte, a ne samo sa emotivnim partnerom. Isto je i sa bratom, sestrom, majkom... Uvek dolaze neki ratovi, prepreke i treba se truditi da ih prevaziđete. Iskustvo je neophodno. Čovek stalno uči kako treba da bude tolerantan i da se suočava sa problemima i izlazi iz njih kao pobednik. Život donosi razne stvari s kojima se čovek mora hrabro suočiti. Neophodan je trud jer svaki odnos treba gajiti.
Story: Ranije ste odnos sa Jasminkom opisivali pitanjem: Šta je pored svih nesavršenosti našeg odnosa tako perfektno među nama? Da li ta misao i dalje lebdi u vazduhu?
- Stalno je ona negde u vazduhu. U tome je i draž svakog odnosa, kao i to da on nije nešto materijalno. Nije uvek jasno šta je šta. I dalje mi je blizak takav stav.
Story: Živite na relaciji Sarajevo - Minhen, ali zbog posla često putujete. U kom mestu ili gradu se najlepše osećate i najduže boravite?
- Nisam čovek koji je sebi našao utočište. Nemir je ono što me pokreće i ne dozvoljava mi da definišem mesto. Ja sam nomadska duša. Odrastao sam na putovanjima koja su mi u krvi. Nigde nemam mira i uvek razmišljam o tome šta će biti sutra, gde je naredna stanica.
Ja sam čovek putnik...
Story: Kažu kako godine rade u korist muškaraca, da su poput vina - što je stariji, to je bolji. Budući da vi i danas imate brojne obožavateljke, slažete li se s tim mišljenjem?
- Ne znam. Sve je stvar ukusa, a oni su različiti. Neko voli patinu na stvarima, neko zrelost, neko mladost. Mislim da to žene najbolje mogu da prokomentarišu. Ali, sa druge strane, ima i različitih žena. Na primer, kad biste pitali Demi Mur, rekla bi vam jednu stvar, dok bi Donald Tramp, koji voli mlađe devojke, imao potpuno drugačije mišljenje. Nisam siguran da baš sve dame vole zrelije muškarce.
Story: Jeste li otvorena osoba i dopuštate li ljudima da lako dopru do vas?
- Da, nažalost... Mada, se ponekad može reči i - na sreću. Veoma sam pristupačan, kao otvorena knjiga. Nekada mi se ta neposrednost olupa o glavu, ali ima ljudi koji to umeju da cene. Sve zavisi od onoga ko je preko puta mene.
Story: Nakon bogatog iskustva koje imate, šta je po vašem mišljenju ključ životne sreće?
- Mislim da je ključ apsolutne sreće to što ne treba da je juriš. Moraš da pustiš da ona nađe tebe. Ali, da i onda kada se to desi budeš zadovoljan time što si dobio. Ako budeš jurio za nečim i tražio još, uvek ćeš biti nezadovoljan i nikada nećeš moći da dostigneš željeno. Čak i kada ti se ostvare sve zamisli, pojaviće se nešto drugo što ćeš sutra poželeti. U životu ne možeš baš uvek da imaš sve. Važno je da budeš zadovoljan onim što imaš, onim za šta si se izborio i šta ti je Bog dao, u materijalnom, duhovnom i emotivnom smislu. Ako svaki dan imaš nova htenja i pokušavaš da ih ostvariš, poludećeš. To je idealna forma da postaneš nesrećan.
Story: U decembru je grupa Hari Mata Hari, kao predstavnik Bosne i Hercegovine 2006. godine, nastupala u revijalnom delu albanskog nacionalnog takmičenja za Pesmu Evrovizije - Festivali i Këngës 51. Kakve ste utiske poneli iz Tirane?
- Bilo je prelepo. Organizatori su napravili izbor na visokom nivou. Poneo sam fantastične utiske. Bio sam zvezda večeri, imao sam svoj šou i osetio sam to oduševljenje izazvano svojom pojavom. Dobio sam i ponude za koncert u Tirani.
Story: U Beogradu ste do sada nastupali u različitim prostorima, a došla je na red i Kasina. U klubu je direktniji kontakt sa publikom?
- Mi smo u Beogradu svirali u svim prostorima, a naše prirodno stanište je Sava centar. Svaki put kada uradimo novi album, organizujemo i seriju koncerata. Ta tradicija datira još od 1999. godine, ali sve je počelo tokom ranijih dana naše karijere. Kada nemamo nove pesme, nastupamo po klubovima, što je nekada mnogo topliji i zanimljiviji susret s publikom nego u dvoranama. Prostor Kasine omogućio je specijalan program za publiku.
Story: Kakve vas emocije vežu za beogradske Terazije, mesto gde se nalazi klub. To je omiljena destinacija svima koji posećuju srpsku prestonicu. Volite li da prošetate tuda ili imate neki drugi omiljeni deo grada?
- Imam divnu uspomenu na hotel Moskva koji je preko puta kluba. Upravo tu sam krajem osamdesetih proveo najlepše dane svog života kada sam počeo da gradim karijeru u grupi Hari Mata Hari. Tada sam sa prozora svog hotelskog apartmana svakodnevno gledao na Kasinu....
Story: Četiri godine niste objavili album, ali ste u međuvremenu često sarađivali sa drugim umetnicima. Koji su vam poslovni planovi za 2013. godinu?
- Napokon nas očekuje ulazak u studio i rad na novim numerama, tako da bi 2013. trebalo da bude godina rada i noviteta. Želim da održimo promotivne koncerte, a shodno tome planiramo i turneju.
Ksenija Konić
