Nije lako sa ženama, a naročito onima koji se nađu u društvu pet žena. Priči i razotkrivanjima nikad kraja ako ste sa Majom Volk (53), Natašom Ristić (47), Ivanom Zarić (42), Marijom Kilibardom (32) i Irinom Radović (36). I dok se užurbano pripremaju za novu sezonu emisije Žene koja startuje u subotu 22. septembra na TV Prva, malo smo im zagolicali maštu i naveli ih da otkriju svoje zanimljive stavove o muškarcima. I dok su neka njihova razmišljanja potpuno različita, složne su u jednom, a to je da iako kroz život mogu same, sve im je slađe ili bar zanimljivije kada su kraj njih i muškarci.
Story: Kakvi muškarci su do sada obeležili vaš život?
Irina: Ne osećam se baš obeleženom za ceo život! (Smeh) Čudo će se tek desiti.
Nataša: Dva najvažnija muškarca u mom životu su sin i muž. I to nije fraza, oni me čine srećnom i potpunom.
Marija: Samo me jedan interesuje i on ga upravo obeležava.
Maja: Moj otac, model snažnog muškarca posvećenog porodici koji ume da ugađa i kome treba ugađati, učinio je da su mi se celog života
dopadali neosvojivi mladići. Visoki, zgodni, ali nažalost uglavnom
mamini sinovi, vaspitani da budu predmet obožavanja. Danas brižno pazim da ne naletim na još jednog takvog...
Ivana: Pošteni, otvoreni, uravnoteženi, pouzdani, stabilni. Naravno, natrčavalo se i na neke drugačije, ali i oni su potrebni da bi žena bila sigurna šta želi. Volim fine ljude, mangupi ne dolaze u obzir.
Story: U kojim ste situacijama morale da budete muškarci?
Irina: Hvala Bogu, nikada to nisam morala da budem, a i odlično se osećam u svojoj koži.
Nataša: Često sam morala muški da se borim za mesto pod suncem, ali nisam sigurna da postoji muška i ženska snaga.
Marija: U raznim situacijama, ali ne zato što sam to želela.
Maja: Kao mladi buntovnik trudila sam se da budem muško kad god sam to mogla: izabrala sam muški posao (samo je pet žena scenarista prošlo kroz jugoslovensku kinematografiju, ja sam jedna od njih), cenila sam nezavisnost, bila sam avanturista, borbena, seksualno oslobođena, čak i surova. Ali, to nije bila moja prava priroda.
Ivana: Trudim se da ne dospevam u takve situacije jer volim što sam žensko. Ali, život ti nametne i neke takve momente kada se brod ljulja, pa žena mora da spasava situaciju. Sve zavisi od trenutnih odnosa snaga i mogućnosti u datom trenutku. Nekad se žene naprosto bolje snalaze i pribranije reaguju.
Story: Zašto žene ne mogu bez muškaraca?
Irina: Ne mogu ni oni bez nas, a ni mi bez njih. Treba nam osećaj zaštićenosti, podrške, volimo da smo mažene i pažene.
Nataša: Pre ili kasnije, svako se navikne da bude bez nekog, ali ne vidim razlog zašto bismo tome težili. Mnogo je lepše kada si s nekim.
Marija: Priroda je tako udesila, zato se dopunjujemo, ukrštamo i stvaramo novi život.
Maja: Ko kaže da ne mogu? Ako se razvije i radi na sebi, čovek prevazilazi tu detinju čežnjivost za seksualnom ljubavlju. Nikad srećnija i mirnija nisam bila nego ove protekle četiri godine otkako nemam muškog partnera.
Ivana: Ko kaže da ne mogu? Mogu, ali lepše je zajedno. Par je ipak jedna celina. I mi smo potrebne njima, nadopunjujemo se...
Story: Da li su moguća prijateljstva posle ljubavi?
Irina: Znam da su moguća. Imam tu sreću da sam sa nekoliko bivših partnera ostala u prijateljskim odnosima.
Nataša: Iskreno - ne znam, nisam ni pokušavala.
Marija: Ne verujem u prijateljstvo posle ljubavi. Može da ostane poštovanje i uvažavanje ukoliko se dvoje ljudi raziđu razumno i fer, ali prijateljstvo nakon ozbiljne i intenzivne veze jednostavno nije moguće.
Maja: Ja sam Vodolija u horoskopu i prijatelj sam skoro sa svim mojim bivšim ljubavima. Na fejsu smo povezani, a tu je i moj nekadašnji muž... Samo za jednog znam da nije dobar za mene, pa ga izbegavam.
Ivana: Jesu, posle nekoliko godina, kada prođe mnogo vremena.
Story: Šta je kod muškaraca bitnije: pamet ili novčanik?
Irina: Vidi se da je ova pitanja smišljao muškarac! (Smeh) Važno je da muškarac bude dobar, ostvaren, zanimljiv, mora znati da čita između redova...
Nataša: Ni novčanik, a ni pamet ako se ne prepoznamo i ukoliko u njemu nema topline ili razloga za moje spokojstvo.
Marija: Ako ima u glavi, znaće kako da podeblja svoj novčanik pa zato biram pamet. (Smeh)
Maja: Ni jedno ni drugo, bitan je karakter. Zgodan i pametan cinik sa mnogo para ogadiće vam život.
Ivana: Pamet zato što su takvi ljudi zanimljivi. Sasvim je u redu ako imaju i pošteno zarađen novac.
Story: Iako ste samostalne žene, koliko vam muška podrška znači u životu?
Irina: To što sam samostalna, ne znači i da sam dovoljna sama sebi.
Nataša: Samostalan ne znači i biti sam. Mnogo mi znači kad je moj muškarac uz mene, baš kao što se i ja trudim da budem njemu podrška.
Marija: Istinski verujem u to da sve sama mogu da uradim, ali mnogo je lepše i lakše uz ljubav pravog muškarca.
Maja: Znači mi ljudska podrška - muška podrška, kao i ženska, ne
znači mi ništa. Biti čovek i biti muškarac ili žena, nisu iste stvari.
Ivana: Mnogo. Nisam rođena da budem sama, jednostavno želim da živim sa partnerom i imam porodicu. Važno mi je da delim život sa čovekom kojeg volim i da zajedno gradimo sadašnjost i budućnost.
Story: Šta smatrate za svoju vrlinu, a muškarci to doživljavaju kao manu?
Irina: U prirodi mog posla, ali i sopstvene ličnosti, jeste da mnogo pričam. Vrlo sam otvorena, brza i iskrena, pa je moguće da neki muškarci vole žene koje će mudro ćutati i kada to ne treba da rade. Ja sigurno nisam takva.
Nataša: Snaga i odlučnost kod žene često podrazumevaju kako im niko nije potreban, pa ni muškarac. A to, zapravo, nema veze jedno s drugim.
Marija: Upravo to – samostalnost.
Maja: Pamet i obrazovanje. Neki su mi zamerali neurednost i haotičnost, a drugi su to zvali kreativnošću.
Ivana: Što sam neki put preterano uporna i tvrdoglava.
Story: Da li je bolji izlazak sa ženama ili muškarcima?
Irina: Volim izlaske i najbitnije je da sam u okruženju veselih ljudi koji su spremni za dobar provod.
Nataša: Dobar provod nema muško-ženske karakteristike. Retko kada izlazim, uglavnom se okupljamo u našoj kući i uvek je odlična atmosfera. Postoje, međutim, priče koje su samo ženske i one su rezervisane za vreme koje provodim sa prijateljicama.
Marija: Uvek sa muškarcima. (Smeh)
Maja: Kada drugarice izađu zajedno, to može da bude vrlo otkačen i lud provod. S druge strane je izlazak s nekim koga tek muvate?! Te stvari ne mogu da se porede. Recimo da je sa mlađima mnogo bolji provod nego sa starijima koji u gomili mogu da budu zaista nepodnošljivi. Pričaju o dosadnim stvarima i više ne razgovaraju o ženama.
Ivana: Sa ženama.
Story: U kojoj dekadi života su muškarci najprivlačniji?
Irina: Neki ni u jednoj, a drugi uvek imaju to nešto.
Nataša: To je pitanje otkrivanja i spremnosti da budeš privučen. Mislim da je najzanimljivije kad te isti, pa još tvoj muškarac privlači na različite načine i u različito doba zajedničkog sazrevanja.
Marija: Mislim da neko ko je isprobao muškarce u raznim periodima može da odgovori na ovo... Majooooo?
Maja: Najprivlačniji su oni između tridesete i četrdesete. Nisu zapustili svoja tela ili namlatili dovoljno para da ih to iskvari i još umeju da se udvaraju... Ali, kako me je jedna Francuskinja podučila: Dođe dan u životu žene kad postane degutantno da gleda mlađe muškarce... Bitno je da prepoznate taj dan.
Ivana: Čini mi se između četrdesete i pedesete.
Story: Kakve ćete biti tašte i svekrve jednog dana?
Irina: Auuuu, ima li ružnijih imenica u našem jeziku? (Smeh) Dok se ne smisle neke nove, ne odgovaram na takvo pitanje!
Nataša: Najbolja! Pokušavam da naučim sina da nikada ne govori ženi kako je nešto radila njegova mama. Ne bih volela da ga vidim kako pati, tada bih se sigurno pretvorila u lavicu.
Marija: Zabavna, strpljiva i korektna.
Maja: Prijateljski nastrojena, otvorena, puna poštovanja za izbor svog
deteta i uvek tu ako mu zatreba savet.
Ivana: Nadam se blaga i drugarski raspoložena. Uvek se treba prisetiti perioda kada smo mi bili mladi i živeti u skladu sa vremenom i tuđim željama.
Danilo Mašojević
