Tokom leta većina ljudi bezbrižno uživa u morskim radostima i suncu, no isto ne važi za rediteljku Lenku Udovički (41) čija je predstava Pokojnik nedavno premijerno izvedena u pozorištu Ulyesses. Kao i 12 godina ranije, i ovo leto Lenka provodi radno na Brionima sa suprugom, glumcem Radetom Šerbedžijom (66), a pre nego što su se uputile na odmor sa svojim prijateljima, sa roditeljima su uživale i njihove ćerke Nina (19), Vanja (16) i Milica (14). U intervjuu za magazin Story rediteljka otkriva zbog čega se na kraju leta mora izviniti svojim naslednicama.
Story: Rijeka je sada postala vaš dom?
- Da, osećam da postaje. Ali mi živimo nomadski i mislim da ništa nije konačno, videćemo kuda će nas život dalje voditi. Ali sada, kada se navršava druga godina da smo tamo, to je postao naš dom.
Story: S obzirom na to da vaš suprug uskoro odlazi u Kanadu gde će snimati seriju, bojite li se razdvojenosti zbog njegovog boravka preko okeana?
- Često putujemo zajedno, ali smo isto tako često i razdvojeni. Ne bojim se jer mislim da je to samo fizička razdvojenost. U nekim razdobljima to je važno, ali mislim da smo Rade i ja u životnoj fazi kad to zaista nije bitno. Naravno, mnogo je lepše kad smo skupa.
Story: Rade je u jednom intervjuu rekao kako je neverovatno koliko mu slobode dajete. Znači li to da mu apsolutno verujete?
- Verujem u nas. Verujem da je život nepredvidiv, pa zašto se živcirati i brinuti kada će sve biti onako kako treba da bude. To nije neka vera u vernost, nego vera u život. Treba živeti za trenutak i ne strahovati od budućnosti. Kada sam se udavala, nisam mislila da je to za ceo život. Udala sam se jer sam bila zaljubljena jer smo želeli da priredimo zabavu i počastimo prijatelje. Mislila sam: Dobro, ako sutra ili za godinu dana to ne bude funkcionisalo, ići ćemo dalje. Nekako je u tom uverenju prošla 21 godina braka. Čovek se ne može osigurati i mislim da je strahovanje zaista destruktivno za vezu. Sigurna sam kako su dublje stvari važne i čovek na vezi radi na razne načine, ceo život. Verujem i u ljudsku slobodu.
Story: Rekli ste da je postojala elegantna zategnutost kada ste se upoznali... Dođe li i sada ponekad do toga?
- Ne znam na šta sam tačno mislila. Imamo živ, gotovo buran odnos tako da proživljavamo razne cikluse i faze kao i svaki par, s tim što nas dublje vežu svaka godina zajedničkog života, iskustva, usponi i padovi koje delimo. Na nekoj dnevnoj bazi ima svačega: i svađamo se i volimo, tako da ima i trenutaka elegantne zategnutosti.
Story: U kakvoj ste sada fazi?
- U jako lepoj. Nije apsolutno lako jer režiram, a kada radim, posvećujem se poslu i to me okupira, neispavana sam i katkad nervozna. Ali Rade je tu, podržava me na jedan divan način i sa njim mogu da razgovaram, podelim mnoge misli, dileme i sve...
Story: Da li se vaš odnos sa ćerkama promenio otkako su ušle u pubertet?
- Pubertetsko razdoblje vrlo je bolno za roditelje , a verujem da ni deci nije lako. Svaka od njih imala je drugačiji proces i razvojni put, ali mislim da se neki iskonski odnos nije menjao. Odmalena sam im davala, barem se nadam, dosta slobode. Verovala sam im i želela da one budu te koje donose odluke i da ih poštujem kao osobe. No kao roditelji uvek strahujemo i teško je savladati taj strah i pustiti decu da prožive ono što moraju da skrivaju od mene. Moraju da eksperimentišu, probaju život, pogreše i to će se dogoditi, znala ja to ili ne. Zato želim da budem uz njih kada im zatrebam.
Story: Da li je bilo teško da pustite Ninu na studije u Ameriku?
- Ona je zapravo ostala tamo, a mi smo otišli, tako da je bolje pitanje kako je ona nas napustila. Bila je velika promena za nas i za nju kada smo došli u Rijeku. Nakon sedam godina provedenih u Los Anđelesu, koji je bio naš dom, prodali smo kuću i čekao nas je novi dom u Hrvatskoj, a Ninu na fakultetu. Kada je došla u posetu, bila sam toliko srećna i tada sam tek shvatila koliko mi nedostaje i koliko sam zapravo patila i bila nesrećna. Vrlo smo povezani i njenim odlaskom odjednom se promenila cela unutrašnja dinamika porodice. Ona mi je bila velika pomoć tako da nam je rastanak teško pao.
Razgovarala: Maja Šitum
Ksenija Konić
