Prva jugoslovenska zvezda je očarala i Mulen ruž: Jedna tragedija joj je ugasila glas i nikad više nije bila ista

Nekadašnja kraljica Skadarlije otišla je tiho, skoro neprimetno, potpuno drugačije od načina na koji je živela u danima svoje najveće slave.

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Danas se ime Sofke Nikolić ne čuje često, ali je između dva svetska rata ma našim prostorima bilo skoro nemoguće pronaći čoveka koji nije znao ko je ona. Pevačica koju su prozvali "kraljicom Skadarlije" je bila jedna od prvih velikih zvezda Balkana i na prostoru Jugoslavije, a nastupala pred ogromnom publikom širom Evrope i prodavala ploče u tiražima koji su je doveli uz sam vrh tadašnje muzičke scene.

A njen životni put bio je neverovatan.

Rasla je u siromaštvu

Sofka Nikolić je rođena 1907. godine u selu Tabanović, nedaleko od Šapca, u porodici koja se bavila muzikom, a oskudica ju je veoma rano usmerila ka pevanju. Kao devojčica je Sofka nastupala na vašarima, a već u tinejdžerskim godinama počela je da zarađuje.

Prvi ozbiljniji nastup imala je 1923. godine u jednoj zvorničkoj kafani, u kojoj je upoznala muzičara Paju Nikolića, šefa velikog orkestra, za kojeg se ubrzo udala. Potom su se preselili u Mostar, gde Sofka počinje da gradi ime koje će uskoro prerasti granice tadašnje Jugoslavije.

U mostarskoj kafani "Lira" je okupljala publiku koja je dolazila prvenstveno zbog nje, a među onima koji su je slušali bio je i pesnik Aleksa Šantić, čiju je čuvenu pesmu "Emina" Sofka izvodila na svoj način.

Posle nekoliko godina u Mostaru, ova mala porodica se preselila u Sarajevo, gde je Sofkina popularnost nastavila da raste. Navodno u kafanama nije bilo dovoljno mesta za sve koji su hteli da vide i čuju Sofku Nikolić, pa su mnogi ostajali na ulici.

Kako je kafanska pevačica postala evropska zvezda

Sofka se, međutim, nije zadovoljila samo nastupima uživo i vrlo brzo je počela da snima ploče. Sa svega 19 godina je otišla u Berlin, gde je zabeležila svoje prve velike hitove, među kojima su bile "Kolika je Jahorina planina" i "Kad bi znala, dilber Stano". a dve godine kasnije je snimala i u Parizu.

Njene ploče su se prodavale širom Evrope, a Sofka je stekla reputaciju jedne od najtiražnijih pevačica Starog kontinenta. Prema podacima Grada Bijeljine, u tom trenutku je bila drugi muzičar po broju prodatih ploča, odmah iza slavnog italijanskog tenora Enrika Karuza. Tokom svoje duge karijere je snimila više od 100 ploča sa preko 200 pesama, a njeno ime je bilo poznato od Berlina i Pariza do Praga i Budimpešte.

Kad bi gostovala u Parizu, njene fotografije su navodno prekrivale Grad svetlosti, a interesovanje za Sofkine nastupe je bilo toliko da su je upoređivali s najvećim sportskim zvezdama tog vremena. Štaviše, u "Mulen ružu" je publika navodno tražila bis satima, dok su se oko Sofke okupljali i slavni muškarci tog doba.

 

Bila je kraljica Skadarlije i prijateljica umetnika

Najveću slavu je Sofka Nikolić, ipak, doživela u Beogradu. Bila je zvezda i jedna od najvažnijih ličnosti prestoničkog boemskog života, a u njenim nastupima su uživali najpoznatiji pisci, glumci, umetnici... Za njenim stolom su sedeli Branislav Nušić, Tin Ujević, Gustav Krklec, Miloje Živanović, Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović i mnoga brojna druga poznata imena.

Štaviše, Radio Beograd je prenosio Sofkine nastupe, što je za ono vreme predstavljalo ogroman dokaz popularnosti.

Bila je međutim, mnogo više od pevačice. Savremenici su Sofku opisivali kao razboritu i inteligentnu ženu, sposobnu da ravnopravno razgovara s umetnicima i intelektualcima koji su dolazili da je slušaju, a najviše je uživala u satima provedenim sa slavnim Branislavom Nušićem.

– Nušića se sećam po duhovitosti. Čim bih sela za njegov sto, ispričao bi nešto što je bilo dovoljno da se smejemo celo veče. Dovodio me je u situaciju da sam se mučila kako da se uzdržim od smeha kad ga pogledam za vreme pesme. Nikad nije ponovio stari štos. Bio je nepresušni izvor šala i dosetki – prisetila se Sofka u jednom intervjuu.no ime prevazilazilo granice Balkana.

Među onima s kojima ju je spojila muzika je bila i pevačica i glumica Žozefina Bejker.

– Sećam se kada sam je prvi put videla i čula u Zagrebu – rekla je Bejkerova jednom prilikom. – Nisam razumela nijednu reč, ali sam shvatila emociju, čula sam svaki otkucaj njenog srca. 

Sofka NIkolić je izgradila neverovatnu karijeru

Pre Drugog svetskog rata je Sofka već bila ogromna zvezda, a snimala je u najvećim evropskim muzičkim centrima, putovala, nastupala i punila dvorane i kafane. Među njenim pesmama po kojima je ostala upamćena su "Cojle, Manojle", "Kolika je Jahorina planina", "Kad bi znala, dilber Stano", "Zone, mori Zone" i "Čuješ seko".

 

Teško je danas zamisliti kakva je Sofkina popularnost zapravo bila i kako je uspela da ode tako daleko pevajući na srpskom jeziku, i to u vreme kad nije bilo televizije i bilo kakvog marketinga. Sofkin glas je, pokazalo se, dopirao do publike putem gramofonskih ploča, novina, radija i priča ljudi koji su je slušali uživo dovoljno da joj donese ogroman uspeh.

Tragedija je ugasila glas Sofke Nikolić

Sofka je imala samo jedno dete, ćerku Mariolu, čija je smrt slomila pevačicu, a onda se Sofka Nikolić više nikad nije vratila na staro.
Mariola je preminula od tuberkuloze, a Sofka je ostala potpuno slomljena, odustala od pevanja i povukla se u sebe.

Prodala je vilu na Topčideru i preselila se u Bijeljinu. Na groblju Pučile podigla je kapelu za svoju ćerku, a o tragediji koja ju je zadesila skoro nikad nije želela da govori.

 

Uprkos povratku za mikrofon, stara Sofka se nije stvarno vratila

Godinama kasnije, okolnosti su je ponovo navele da zapeva u beogradskim kafanama. Međutim, to više nije bila ona ista Sofka koju je nekada obožavala Evropa.

Godine 1968. o njoj je snimljen film, pa je javnost nakratko ponovo dobila priliku da zaviri u život žene koja je nekada bila jedna od najvećih zvezda Jugoslavije. Ali Sofka je čak i tad ostala škrta na rečima kad bi se poveo razgovor o njenoj najvećoj tragediji.

Mnogo vremena je Sofka Nikolić provela povučeno od javnosti, a potom preminula  u staračkom domu 1982. godine u Banji Koviljači. Sahranjena je u Bijeljini, uz supruga i ćerku.

Danas njeno ime čuvaju ulica i mural u Bijeljini, kao i sećanje na ženu koja je iz siromaštva stigla do evropskih pozornica i postala jedna od prvih velikih muzičkih zvezda sa ovih prostora.

 

 

BONUS VIDEO

Folk legende na koncertu Južnog vetra