Na današnji dan, 11. januara 2015. godine, preminula je Anita Ekberg, jedna od najlepših žena u istoriji filma. Dok joj je u mladosti, bar što se tiče karijere, sve išlo od ruke, na privatnom planu je uglavnom više patila, a u poznim godinama se našla u teškoj situaciji.
Šezdesete godine evropske i holivudske kinematografije obeležilo je više žena koje su mogle da se pohvale i ogromnim talentom i neobičnom, retkom lepotom, a jedna od onih koje j publika obožavala svakako je bila Anita Ekberg. Ostala je upamćena kao simbol jedne epohe i kao žena čiji je život bio daleko složeniji od njene karijere i tužniji od glamura koji ju je pratio.
Rođena najlepša
Rođena je u Malmeu 29. septembra 1931. godine, kao Kerstin Anita Marijane Ekberg, a odrasla je u velikoj porodici, pošto je šesto od osmoro dece.
Veoma mlada se izdvojila lepotom od svojih vršnjakinja, pa je tinejdžerske godine provela radeći kao model. Na majčinu inicijativu prijavila se 1950. godine na lokalni izbor za lepotu u Malmeu, koji je i osvojila, a nije trebalo mnogo vremena da ponese čak i titulu Mis Švedske.
NE PROPUSTITE
Neočekivani ulazak u Holivud
Taj uspeh otvorio joj je vrata međunarodne scene, pa je već sledeće godine otputovala je u Sjedinjene Američke Države na izbor za Mis Univerzuma, gde je, kao jedna od finalistkinja, privukla pažnju filmske industrije i dobila ugovor sa studijom Universal.
Iako u tom periodu nije tečno govorila engleski, studio ju je temeljno pripremao za glumačku karijeru. Kao mlada nada Holivuda pohađala je časove glume, govora, plesa, ali i jahanja i mačevanja, što je bio standard za tadašnje zvezde u usponu. Prvih godina pojavljivala se u manjim filmskim ulogama, često čak i bez potpisivanja u odjavnoj špici.
Ipak, njena pojava, zahvaljujući retkoj, zapanjujućoj, nordijskoj lepoti nije prolazila nezapaženo. Mediji su je neumorno pratili, naročito zbog druženja i navodnih ljubavnih veza s velikim imenima tog doba, među kojima su se pominjali Frenk Sinatra, Gari Kuper i Rod Tejlor. Dodatnu popularnost donelo joj je i fotografisanje u stilu pin-up devojke, naročito kada je tokom 50-ih pozirala za Playboy.
Prvo značajnije priznanje stiglo je sredinom pedesetih, kada je za sporednu, ali upečatljivu ulogu u avanturističkom filmu Blood Alley (1955), u kojem je igrala uz Džona Vejna i legendarnu Loren Bekol, nagrađena Zlatnim globusom za najperspektivniju glumicu. Iako je snimila veliki broj filmova u tom periodu, većina njih nije uspela da ostavi dublji trag kod šire publike.
Trenutak koji je promenio sve
Pravi preokret u njenoj karijeri dogodio se 1960. godine, kada ju je Federiko Felini angažovao u filmu "Sladak život" (it. La dolce vita). Uloga zavodljive Silvije donela joj je planetarnu slavu, a scena u Fontani di Trevi u Rimu postala je jedna od najupečatljivijih i najčešće pominjanih u istoriji filma.
Sa Felinijem je saraivala i kasnije, pa se pojavila u njegovim ostvarenjima "Klovnovi", mokjumentarcu snimljenom za televiziju, kao i u autobiografskom filmu Intervista (1987).
NE PROPUSTITE
Sredinom šezdesetih godina Anita Ekberg je zvanično postala državljanka Italije, zemlje u kojoj je pronašla drugi dom i u kojoj je provela ostatak života i snimila niz zapaženih filmova. Od sedamdesetih godina je angažmana bilo sve manje, a iz sveta glume se konačno povukla početkom dvehiljaditih.
Privatni život Anite Ekberg
Švedska glumica je imala mnogo ljubavi, a dva puta je stala ispred matičara, oba puta s glumcima. Ipak, ni njen brak s Entonijem Stilom ni onaj s Rikom van Naterom nije uspeo. U prvom je bila tri godine, a u drugom braku je provela 12.
Kako je istakla u intervjuu koji je dala 2006. godine, jedino zbog čega se kajala bilo je to što nije postala majka.
– Volela bih da imam dete, radije sina – rekla je glumica. – Nije tako ispalo. To je život, morate to da prihvatite.
Međutim, nekoliko meseci kasnije je tvrdila potpuno suprotno.
Bila je jedna od retkih zvezda koje su vrlo otvoreno pričale u intervjuima, pa je tako imenovala ljude iz sveta filma koje "nije mogla da podnese". Tvrdila je da Felini duguje uspeh njoj, a ne ona njemu.
– Žele da održe tu priču da me je Felini proslavio, da me je Felini otkrio – rekla je za The New York Times 1999.
Tužan kraj Anite Ekberg
Poslednje godine života Anite Ekberg su obeležili zdravstveni i finansijski problemi. Nakon preloma kuka, kada je pala nakon što ju je gurnula jedna od njenih nemačkih doga, bila je vezana za invalidska kolica, a tokom boravka u bolnici krajem 2011. godine njen dom je opljačkan i uništen u požaru. Zbog teške materijalne situacije bila je prinuđena da zatraži pomoć od Felinijeve fondacije, koja je i sama tad bila u nezavidnom položaju.
Anita Ekberg preminula je u januaru 2015. godine, u 84. godini, u bolnici u gradu Roka di Papa, nakon komplikacija zbog hroničnih bolesti s kojima je živela. Nakon službe u Rimu, njeni ostaci su kremirani i odneseni u švedsku Crkvu Svetog Ulava u Skanoru jer je želela da bude sahranjena u domovini.
U jednom od poslednjih intervjua je naglasila da se ne plaši smrti.
– Samo sam ljuta jer nemamo priliku da pričamo drugima o smrti, o tome gde duša ide i ima li života posle – istakla je Anita. – Ne znam postoji li raj ili pakao, ali sam sigurna da je pakao zabavniji.
Iza sebe je ostavila dubok trag u filmskoj istoriji i sliku žene koja je bila mnogo više od fatalne plavuše.
BONUS VIDEO
Stiven Sigal i Vjekoslav Katusin povodom filma House of Dragon
NE PROPUSTITE
