Život bake iz "Titanika" je bio uzbudljiv kao film: SPALILA je sve u vezi s glumom 1946. i bila lepša od najvećih zvezda

Obeležavanje praznika u Srbiji prati niz običaja i rituala, a oni koji vole da se s porodicom opuste uz televizijski program obavezno u ovim danima gledaju "Titanik", film koji je postao nezaobilazan deo porodičnih druženja za Božić protekle dve decenije. Omiljeni lik većini je Rouz, koju je maestralno odigrala Kejt Vinslet, ali ništa manje ubedljiva nije bila Glorija Stjuart koja je igra u starosti...

Holivudska glumica Glorija Stjuart bila je prava lepotica u mladosti, a njen život pre nego što je doživela globalnu slavu bio je izuzetno uzbudljiv i neobičan. Tek u poznim godinama dobila je ulogu koja će je zauvek uvesti u istoriju filma, i sama je istakla da bi njena karijera bila mnogo lepša da je ranije imala priliku da igra role kakva joj je pripala u filmu "Titanik".

"Titanik", priča o poznatom putničkom brodu koji je potonuo u Atlantskom okeanu 1912. godine, jedan je od najvećih filmskih hitova svih vremena.

 

Verovatno bi, uz scenario, režiju i produkciju Džejmsa Kamerona, uspeh ove drame bio isti, bez obzira na to ko je igrao Džeka i Rouz. Ipak, kada je reč o starijoj Rouz Devit Bjuk, koja je, inače, zasnovana na istorijskoj ličnosti i koju je tumačila Glorija Stjuart, teško je zamisliti da bi iko drugi mogao da prenese verodostojnost i dubinu te uloge kao za baka prelepih očiju zagledanih u daljinu.

 

 

Glorija, tada žena u poznim godinama, s belom kosom i izraženim crtama lica, očima skoro nijanse safira, osvojila je srca publike s lakoćom.

Glorija Stjuart je imala samo dve godine kada je "Titanik" udario u ledeni breg i nestao u dubinama Atlantika, a u mladosti je izgradila osrednju holivudsku karijeru i imala bogat i uzbudljiv privatni život, dok je pravu, večnu slavu stekla tek u 88. godini.

Mladost šarmantne bake iz "Titanika"

Glorija Frensis Stjuart je rođena u Santa Monici 1910. godine i, kao prvo dete Alis i Frenka Stjuarta, četvrtog dana jula, na Dan nezavisnosti, i to, verovali ili ne, na kuhinjskom stolu! Odgajana je u duhu katoličanstva, a sa samo devet godina je ostala bez oca. Tokom školovanja je počela da koristi svoje puno ime Glorija Frensis Stjuart, u znak sećanja na pokojnog oca, dok je u školskim arhivama bila Glorija Fej Finč.

 

Njena majka se kasnije ponovo udala, ali devojčicin odnos sa očuhom nije bio dobar, što je dodatno motivisalo Gloriju da nastavi školovanje i što pre napusti dom. Upisala je Univerzitet u Berkliju, gde je završila filozofiju i dramu, sanjajući o glumi i da jednog dana zaigra u pozorištu ili da sebe vidi na velikom platnu.

Tokom godina koje je provela na koledžu, Glorija je bila privučena idejama komunizma, jer je verovala da takav koncept državnog uređenja daje šansu onima koji su živeli bez nade.

– Pričali su mi da je to za siromašne i potlačene. Zato me je privuklo. Ali nisu za članove primali mlađe od 18 godina, pa da nisam mogla da im se priključim – priznala je godinama kasnije u jednom intervjuu.

Na kraju prve godine fakulteta udala se za Blera Gordona Njuvela, mladog vajara. Zajedno su se preselili na obalu Kalifornije, živeli u staroj kolibi, dok je Glorija radila kao konobarica, a Bler je vodio lokalni teren za mini-golf koji je sam napravio. Glorija je ovaj period opisivala kao "predivno boemski", a tih dana je počela da igra u teatru.

 

Tokom nastupa u pozorištu, u Čehovljevom "Galebu", zapazili su je predstavnici kuća Paramount i Universal, i obe su želele da je angažuju. Na kraju su bacili novčić da odluče sa kim će potpisati ugovor, i pobedio je – Paramount. Glorija je sebe videla kao istinsku pozorišnu glumicu, ali je znala da je ponuda filmskih studija prilika da vode normalan život, jer su Bler i ona tada bili "potpuno švorc".

Filmska karijera Glorije Stjuart

Glorija je pred kamerama debitovala u filmu "Ulica žena", a ubrzo su počele da stižu nove ponude i bile su iznenađujuće brojne. Do 1932. godine našla se na listi mladih glumica s najvećim potencijalom u Holivudu.

Igrala je u horor filmu Džejmsa Vejla "Stara mračna kuća" (1932), potom je bila devojka Džejmsa Kegnija u "Evo, dolazi mornarica" (1934), suprugu Vornera Bakstera u "Zarobljeniku ostrva ajkula" (1936), rođaku lika legendarne Širli Templ u filmu "Rebeka sa farme Sanibruk" (1938) i razmaženu bogatašicu u "Kopačima zlata" (1935).

 

Burno "zbogom" glumi

Tokom 14 godina je uživala u najplodonosnijoj fazi karijere, jer je od 1932. do 1946. snimila čak 46 filmova. Glavnih, međutim, jednostavno nije bilo. Uglavnom je igrala sporedne likove, šarmantne, ali nikad glavne junakinje i one koji su u funkciji likova koje su tumačile velike zvezde.

Ubrzo se Glorija umorila od manjih uloga i neprimećenih projekata. Ogorčena je skupila na jednom mestu sve scenarije, profesionalne fotografije i dokumente vezane za karijeru i spalila ih.

Novi početak za Gloriju Stjuart

Glumu je napustila 1946. godine, da bi se vratila tek tri decenije kasnije. U međuvremenu se razvela od Blera i udala za scenaristu Artura Šikmana, sa kojim je dobila ćerku i živela u Njujorku i Italiji. Posvetila se slikarstvu, organizovala izložbe, dizajnirala ručno štampane knjige, osnovala Udruženje filmskih glumaca i učestvovala u osnivanju Holivudske antinacističke lige.

 

Udovica je ostala 1978. godine, ali ljubav nije prestala. Sa 73 godine upoznala je štampara Varda Ričija, s kojim je bila do njegove smrti 1996.

 

U međuvremenu se povremeno vraćala glumi, mahom u manjim projektima i, opet, sporednim ulogama, tokom sedamdesetih i osamdesetih.

Povratak u filmski svet

Kada je imala 86 godina, proslavljeni reditelj Džejms Kameron tražio je glumicu koja bi mogla da odigra stariju Rouz u "Titaniku". Glorija nije bila poznata široj publici, što je učinilo njenu ulogu posebnijom.

U maju 1996, Glorija je dobila poruku kojom joj je ponuđena uloga u filmu koji će se snimati na još uvek ne poznatoj lokaciji, možda u Poljskoj. Već sutradan je Kameronova direktorka kastinga Moli Fin došla kod vremepne bivše glumice, a s njom je bila i asistentkinja Emili Šveber, koja je ponela kameru. Moli i Glorija su ćaskale, Emili je snimala lice Stjuartove i odmah je odnela snimak Kameronu.

– Nisam bila nimalo nervozna – napisala je kasnije glumica. – Znala sam da ću čitati lik starije Rouz sa saosećajnošću i nežnošću koju je Kameron hteo...

 

Pet dana nakon što je Glorija napunila 96 godina, Moli Fin ju je pozvala i pitala:

– Glorija, da li bi ti se svidelo da budeš stara Rouz?

Veći deo njenih scena snimljen je u Halifaksu, u Novoj Škotskoj, tokom tri nedelje na leto 1996.

– Da sam nekad davno dobila ovakve uloge, ostala bih u Holivudu – prisetila se trenutka kada je pročitala scenario.

 

Javio se, međutim, jedan problem: Glorija je u kasnim osamdesetim bila toliko lepa i vedra da niko ne bi poverovao da je žena starija od 100 godina! Zato su je svakog dana šminkali po sat i po vremena pred snimanje, kako bi delovala starije i umornije.

 

Za svoju ulogu Rouz bila je nominovana za Oskara i Zlatni globus, kao i za niz filmskih priznanja, a osvojila je nekolicinu nagrada za najbolju sporednu glumicu.

Glorija Stjuart preminula je u 101. godini u Los Anđelesu. Iza sebe četvoro unučadi i dvanaestoro praunučadi, a za doprinos filmskoj umetnosti je dobila zvezdu na Bulevaru slavnih.

 

BONUS VIDEO

Kako su naučno-fantastični filmovi predvideli realne događaje?