U srpskoj istoriji bilo je mnogo istaknutih žena koje je, i pored sveg truda, javnost prezirala i odbacivala, ali malo koja je imala tako loš imidž kao kneginja Julija.
Na današnji dan, 26. avgusta 1831. godine, u Beču je rođena Julija Hunjadi de Ketelj.
Iako je u Srbiju došla kao strankinja, Julija Hunjadi, ćerka grofa Ferenca Hunjadija de Keteljija i grofice Julije Ziči de Zič et Vasonke imala je srpsko poreklo, odnosno poticala je od kneza Lazara i, preko kneginje Milice, od Nemanjića.
Sinovi Vukana Nemanjića su preko Lazara Hrebljanovića i kroz brakove sa hrvatskim plemstvom, koje je, nadalje, bili povezani s ugarskim grofovima i izrodili lozu u kojoj je rođena Julija.
NE PROPUSTITE
Ona se od rane mladosti izdvajala svojim manirima i lepotom, toliko da je navodno i Franja Josif bio zaljubljen u nju, ali je važila i za razmaženu devojku.
Susret sa srpskim knezom
Na bečkom dvoru je Julija sretala mnoge važne ličnosti 19. veka, a među njima je bio i srpski knez Mihailo Obrenović. Mnogi verovali da njihov susret nije bio slučajan i da su oni spojeni namerno ne bi li uticaj Austrogarske na Srbiju ojačao, a bilo je glasina i da je njen otac grof Ferenc Hunjadi u njemu video dobru priliku da reši svoje finansijske probleme.
Mihailo se odmah zaljubio u bečku lepoticu i, iako se njegov otac knez Miloš protivio njihovom braku, venčali su se tokom leta 1853. godine u ruskoj kapeli u Beču. Tih dana je Mihailo živeo kao izgnanik nakon bune Tome-Vučića Perišića, kada se s još hiljadu svojih pristalica povukao, najpre u Banat, a potom i u Beč. Prema izvorima, knez je na venčanju nosio srpsku narodnu nošnju i sablju, dok je njegova mlada imala dijamantsku dijademu.
Mladenci su živeli u vili "Ivanka" na Dunavu do Svetoandrejske skupštine, a Julija je odmah počela da ostavlja trag. Bila je vrlo posvećena lokalnoj zajednici i osnovala školu za žensku siročad. a Često je nosila svečanu srpsku narodnu nošnju od svile i kadife, koju je dobila na dar i nije bilo problema u sporazumevanju jer je Mihailo savršeno govorio francuski i nemački.
Odnos Julije i Mihaila je u prvim godinama braka bio bez problema, ali se nad njim nadvijala senka činjenice da nisu imali decu. Kako je to često bio slučaj u to vreme, mnogi su krivili upravo Juliju.
Dve decenije nakon progona iz Srbije, Obrenovići su se vratili i počela je druga vladavina kneza Miloša. Nakon njega je u Srbiju stigao Mihailo, a šest meseci kasnije i Julija. Kada je 1859. godine stigla u svoju novu domovinu, Mihalovoj supruzi je priređen svečani doček, pa su tako čak i turski topovi s Kalemegdana ispalili počasni plotun. Međutim, to je ujedno bio kraj bračne idile.
NE PROPUSTITE
Julija Hunjadi u Srbiji
Žena koja je navikla na bečki glamur i raskoš nije se snašla u Srbiji. Iako je njihova raskošna kuća kraj Beograda bila opremljena u skladu sa zapadnim standardima, ona nije zadovoljavala Juliju, naviknutu na dvorove. Ni dvojani nisu bili oduševljeni Mihalovom ženom, a navodno je posebno odbojna bila Anki Obrenović, Mihalova rođaka u koju je bio zaljubljen. Nije najbolja govorila srpski jezik, a nikada nije prešla u pravoslavlje, što joj je narod zamerao.
Nije se zato dugo zadržala u Srbiji već je počela da obilazi evropske banje, gde se nalazila i kada je stigla vest da je knez Miloš preminuo. Tadašnji Beograd je bio zgrožen kada je otkriveno da se Julija, nova kneginja, neće odmah vratiti u Srbiju, već da nastavlja putovanje kroz Evropu. I sam knez Mihailo tada je počeo da sumnja u vernost i ljubav supruge.
Uprkos svemu, Juliji je nakon što je Mihailo došao na vlast napravljen tron u Sabornoj crkvi u Beogradu, treći uz knežev i Patrijarhov, s ikonom Bogorodice. Bio je to znak poštovanja koji je dobila kao supruga novog kneza, ali ne i istinske ljubavi naroda prema Juliji, koja je viđena kao razmažena i ohola.
Dok je putovala Evropom, preuzela je, navodno nerado, diplomatsku ulogu, ali su mnogi brinuli kako to Julija predstavlja Srbiju na Starom kontinentu. Pojavila se zabrinutost da će Beograd, koji joj se očigledno nije dopadao, mnogi zbog njenih priča doživeti prestonicu Srbije kao zaostalu tursku kasabu. Međutim, poznato je da je prilikom boravka u Londonu 1863. sa Filipom Hristićem, knegija Julija lobirala za srpske interese.
Često je bila žrtva ogovaranja i spekulacija, vrlo zlonamernih, jer istorija pokazuje da Julija nije samo s visine gledala svoju novu domovinu već se trudila da je unapredi, da joj pomogne i popravi ugled.
Poznato je da se bavila humanitarnim radom, vodila dobrotvorne organizacije i priredila čuveni bal u Srpskoj kruni na kom su prikupljena sredstva za izgradnju Varoške bolnice. Međutim, dok je njen odnos s knezom bio sve lošiji, Julija je bila predana Velimiru, Mihailovom vanbračnom sinu. Bila mu je posvećena, prema nekim izvorima, više nego sam knez Mihailo.
Zamerano joj je što ne govori srpski dobro, ali niko nije mogao da kaže da se nije trudila, a bavila se i prevođenjem, pa je tako na srpski jezik prevela "Slepu ružu" holandskog književnika Hendrika Koncijenca.
Krah braka s knezom Mihailom
Bilo je jasno da je brak kneza i kneginje nesrećan, ali niko nije sumnjao u njenu lojalnost Mihailu sve dok upravnik dvora fotograf Anastas Jovanović nije presreo Julijinu prepisku s austrijskim grofom Karlom Arenbergom. Kneginja je pisala o njihovom susretu u Beču 1856, dok je grof pominjao mogućnost da se ponovo sastanu. To joj je u narodu dalo reputaciju preljubnice, zbog čega su je mnogi nazivali grešnom kneginjom.
Usledila je žučna bračna svađa, a kneginja se odmah spakovala i napustila Beograd. Nakon intervencije porodice Obrenović i teških pregovora s njenog porodicom, Julija se vratila 1865.
NE PROPUSTITE
Međutim, bilo je jasno da je sve uzalud. Kako je ministar Ilija Garašanin zapisao, kada se knegiinja vratila u Beograd, Mihailo nije hteo da joj pruži ruku dok je izlazila iz kočije, a ona je potom pisala svojim rođacima da je knez više ne voli i ne želi pored sebe.
Usledio je vrlo neprijatan period za Juliju i bilo je jasno da je njenom braku došao kraj. Iako se nisu zvanično razveli, knez je potpisao sporazum po kome se supruga i on "razdvajaju od postelje i stola" i po kom je Julija dobila apanažu od 5.000 dukata i pravo da koristi titulu kneginja Obrenović.
Drugi brak kneginje Julije
Julija je napustila Beograd, a tri godine kasnije, 1868, knez Mihailo je ubijen na Košutnjaku. Njegovu suprugu je ova vest zatekla u zagrljaju Karla od Arenberga, s kojim je nastavila vezu. Potom se udala za njega 1876, čime je dobila titule vojvotkinje od Arenberga i princeze od Reklinghauzena.
Ni s drugim mužem nije imala decu, a ostali su u braku sve do Karlove smrti 1896.
Smrt Julije Hunjadi
Supruga kneza Mihaila doživela je duboku starost i umrla u Beču 1919, u 89. godini. Sahranjena je na Centralnom groblju u Beču, gde se i danas nalazi urna s njenim pepelom.
BONUS VIDEO
Gligorija Vozarovića je lično Miloš Obrenović zvao da poveže Sretenjski ustav
NE PROPUSTITE
