Mojca Horvat: Mjuzikl se radi iz ljubavi

0
Koreografkinja Mojca Horvat odnedavno drži školu mjuzika u Dadovu i tim povodom govori o školi mjuzikla koju vodi u Dadovu, specifičnostima ovog zahtevnog žanra i radu na predstavi Zona Zamfirova
Mojca Horvat, Foto: Marko Poplašen
Mojca Horvat, Foto: Marko Poplašen

Slovenačka koreografkinja Mojca Horvat dobro je poznata ljubiteljima pozorišta u Srbiji. Zahvaljujući njoj, mnoge predstave u SNP-u, Pozorištu na Terazijama, Ateljeu 212, Bošku Buhi...dobile su novi kvalitet, a brojni glumci i plesači pronikli su u tajne najzahtevnijeg teatarskog žanra – mjuzikla. Mojca Horvat odnedavno vodi školu mjuzikla u pozorištu DADOV, a uskoro će biti izvedena i Zona Zamfirova, koju radi zajedno sa rediteljem Kokanom Mladenovićem.

Kakav je program škole mjuzikla, kome je prvenstveno ona namenjena?

- Škola mjuzikla koja je pokrenuta novembra prošle godine u Omladinskom pozorištu DADOV je jedinstvena škola ovog tipa u Beogradu. Škola predstavlja sistemski pregled tehnika i stilova američkog thetre dance-a i pozorišnog plesa uopšte. Osnovna plesna tehnika je džez, step,elementi klasičnog baleta i osnove akrobatike. Polaznici škole upoznaju se sa različitim stilovima -preko čarlstona, swinga, latino, lyndi rock and roll, sve do 60-ih i flower power stila, disco ere i street dance. Ne postoje starosna ograničenja, škola je namenjena i amaterima kao i profesionalnim  plesačima. Za mene su profesionalci i mali ljudi - deca koja inače glume u pozorištima ili samo vole da nastupaju.

Kako je došlo do saradnje s Dadovom?

- Pre pozorišta DADOV, sarađivala sam sa drugim pozorišnim kućama (Boško Buha, Atelje 212, Terazije, SNP…), profesionalcima i umetnicima koji su pokazali veliko interesovanje i želju da steknu iskustvo u plesu. Direktora pozorišta DADOV -Vladimira Mijovića kao i nekadašnjeg umetničkog direktora Kokana Mladenovića poznajem već duži niz godina, te je nekako prirodno i spontano došlo do ove saradnje. Kokan Mladenović mi je ukazao je da je DADOV – dobra pedagoška kuća, sa dugom tradicijom, što je svakako uticalo na moj izbor.

Iako veoma zahtevan i specifičan, mjuzikl se često smatra nižom umetnošću, koja je komercijalna i pre svega zabavna. Šta vi mislite o tome i zašto ste se opredelili za muzikl?

- Ne slažem se sa određenjem mjuzikla kao nižom umetnošću. U brodvejskim predstavama uloge tumače vrhunski glumci Antonio Banderas, Lajza Mineli, Antony Queen, John Travolta,….tamo su započeli karijere Fred Astaire, Bob Fosse, stvarali George Balanchine, Agnes de Mille…. i drugi. U Evropi postoji taj problem što se ona često sprema u američkom ready-made pakovanju, po nekim šablonskim principima, čime se gubi umetnički elemenat. Takođe u Evropi postoji starosna predrasuda što se tiče plesa. dok u Americi to nije slučaj. Tamo za profesionalne i ljubiteljske plesače ne postoje ni starosne ni fizičke granice. Pa i uloge u muziklu zapravo traže najrazličitije likove, ne samo lepe I dugonoge lepotice….

    Perspektiva mjuzikla u Evropi je u tome da se ozbiljni, dramski i muzički autori udruže i tumače oređeni materijal u skladu sa svojim dramskim izrazom. Stil i tehnika predstvljaju samo okvire u kojima svaki umetnik može pronaći svoj autentični umetnički izraz i viđenje. Mjuzikl, zapravo predstavlja 20% mog rada. Ja radim i operu, dramske predstave, film i video spotove. Mjuzikl je nešto zvučno i atraktivno, pa se zato moje ime povezuje sa njim.Iskreno, ja možda najviše volim rad na operi, a moja prva jubav je pedagoški rad sa decom u plesnoj sali.

Posle kraće pauze, ponovo radite u Beogradu. Šta vas sem posla veže za naš grad?

- Čak I za vreme rata sa svojom grupom iz Ljubljane gostovala sam često u Novom Sadu I Beogradu.. Prepoznala sam veliki entuzijzam koji postoji u ovim gradovima i to me je prvenstveno privuklo. Takođe Beograd ima odličnu publiku, što je svakako značajno za svakog umetnika i pruža mu sigurnost. Za vaš glavni grad, vezuju me brojni projekti-otvaranje Univerzijade, Evrovizija, godišnjica MUP-a, film na Lepom plavom dunavu itd.

Međutim najozbiljniju, dugoročnu vezu predstavlja upravo ova škola mjuzikla i odgovornost u edukaciji mladih.

Kako ocenjujete beogradsku produkciju kada je o mjuziklu reč? Kako po tom pitanju stvari stoje u Sloveniji?

- Pozorište na Terazijama, sa kojim dugo sarađujem, ima odličnu tradiciju u produkciji mjuzikla. Sa druge strane, Slovenija nema jednu ovakvu pozorišnu kuću i mjuzikl tamo nije omiljena forma. Takođe u Sloveniji postoji i problem sa  kadrovima u ovom pozorišnom žanru. Svoje najveće mjuzikle uradila sam u Austriji, Hrvatskoj i upravo kod Vas.

Hoćete li uskoro raditi neku predstavu u Beogradu?

- Zona Zamfirova je novi projekat na kojem trenutno radim. To će biti predstava sa puno ritma i akcenat je na step plesu. Pripreme su izuzetno zahtevne kao što je to  bio slučaj i sa Maratoncima i Čikagom. Definisanje likova, stila i dramske priče je na Kokanu Mladenoviću, a za pokretni, ritmički deo zadužena sam ja.

Šta obično savetujete plesače na početku karijere?

-  Kao i u svakom poslu, ljubav i požrtvovanost su najznačajniji. Zatim slede disciplina, kreativnost i upornost. Ove osobine svaki umetnik, bez obzira da li je reč o plesaču, piscu ili reditelju, mora sačuvati i braniti.  Svijim saradnicima uvek kažem: “radite to iz ljubavi, ne zbog bolne ambicije ili para, pa če uspjeg doči sam po sebi!. Nedostatak koji primećujem u radu sa plesačima jeste manjak šireg znanja  što ih onemogućava da se umeste u druga umetnička polja.Uvek im poručujem da  sva znanja koja steknu u životu  mogu uticati na njihovu karijeru.

Da li je teže raditi s glumcima nego s plesačima? S kim ste u Beogradu imali dobru saradnju, možete li da izdvojite nekog?

- Smatram da ne postoji definicija plesača. Savremeni teatar traži multutalentovane ljude- plesače, glumce i pevače. Žanr mjuziikla je vema širok, a svaka savremena dramska predstava može imati specifične muzičke elemente.  Sa glumcima više radim kao pedagog što svakako zavisi od žanra predstave. Kod plesača je teže raditi na  njihovom oslobađanju i navesti ih da promene svoj stil i tehniku kao I način razmišljanja.

Hoćete li s polaznicima škole raditi neku predstavu?

- Da, to je i cilj ove škole. Kroz kreaciju predstave formira se plesač u pravom smislu. Jednom mesečno, tokom trajanja škole, igrači pokazuju na sceni šta su do  tada savladali I naučili. Krajem maja ćemo napraviti jednu zaokruženu muzičku-dramsku celinu sa najboljim polaznicima škole.

Vera Nikolić

 

 

 

makonda-tracker