Glumica, scenarista i kolumnistkinja Jelena Popović Volarić (30) važi za jednu od najmoćnijih žena TV produkcije u Hrvatskoj, budući da već godinama potpisuje najgledanije serije koje se neretko emituju i kod nas. Kreativna direktorka serijala Larin izbor koja se trenutno prikazuje na TV Prva, doneo joj je veliki uspeh, ali i promene u privatnom životu, pošto usled nedostatka slobodnog vremena trpi i njen odnos sa suprugom i kolegom Jankom Popovićem Volarićem (31). Mada u poslednje vreme žive razdvojeno zbog renoviranja zajedničkog stana, Jelena je u intervjuu za hrvatsko izdanje magazina Story otvoreno progovorila o tome kako održava strast u svom braku, ali i o višegodišnjem lečenju od hipohondrije koja joj je svojevremeno donosila velike probleme.
Story: Čuči li u vama i dalje onaj mali hipohondar ili više ne stižete da mislite na sve simptome bolesti i moguće posledice po zdravlje?
- Iako je to meni teško da priznam, hipohondrija je ozbiljan poremećaj. Borim se kako najbolje znam i psihoterapija mi je prilično pomogla, ali još postoje trenuci kada me strah naprosto parališe. Uteha ljudi kojima verujem i koje volim prilično mi pomaže. Govorim o tome jer je hipohondrija često smatrana izmišljenim problemom dokonih ljudi, kao i mnogi drugi psihički poremećaju. Nadam se da iskrenim priznanjem kako se ponekad iracionalno bojim i da me to parališe, podižem svest ne samo o hipohondriji, nego i o depresiji, paničnim napadima i sličnim problemima. To nije nešto što se događa retko ili samo drugima. Kad radim, zaista se bolje osećam. Uspava me umor, a količina obaveza naterala me je da ne preispitujem svoje telo i razne simptome koji su me ranije dovodili do ludila.
Story: Često ste isticali da su redovni odlasci na psihoanalize zapravo higijena duše. Imate li danas za to vremena?
- Nažalost, napravila sam šestomesečnu pauzu kada je serija Larin izbor ušla u žestok ritam paralelne produkcije i prikazivanja. Osećam koliko mi terapija nedostaje. Ljudi poput mene, koji se bore sa demonima, strahovima i preispitivanjima, moraju da potraže stručnu pomoć. U tome nema sramote, štaviše, to je znak snage da budeš ono što jesi i tako prihvatiš sebe.
Story: Uspevate li da ukradete vreme za romantične trenutke sa mužem?
- Uglavnom je to za vikend, kada opalimo maraton neke serije koja nas fascinira u tom trenutku, kao što je sada Downton Abbey. Puno pričamo o našem zajedničkom poslu, naravno o glumi, snimanjima, analiziramo stvari, razmenjujemo iskustva i mišljenja. Idemo u pozorište i bioskop, putujemo. Jutra provodimo u zagrebačkim šumama sa psima i kafom za poneti.
Story: Vidite li u takvim ukradenim trenucima neku čaroliju?
- Trenutno živimo odvojeno jer preuređujemo stan, pa sam ja sa Lilom kod prijateljice, a Janko sa Plavkom kod mame. Nalazimo se predveče i to je slatko: ulovila sam sebe da se posebno sređujem za sastanke sa mužem, što je praksa koju sam pomalo zaboravila tokom zajedničkog života. Ljubimo se po automobilima...
Story: Kako ste proslavili godišnjicu braka?
- Budući da nam je godišnjica dan posle Božića, što je ujedno dan Svetog Stefana, uspela sam da spojim tri slobodna dana, pa smo otišli u predivnu vilu Bornstein, koja se nalazi usred Like. Vreme smo proveli u tišini i snežnim belinama, uz pucketanje drveta u peći i maraton Poirota na televiziji. Ta tri dana samo sam kuvala, što inače obožavam, ali za to nemam vremena.
Story: Kako ste podelili kućne obaveze?
- Imamo spremačicu koja nas spasava. I Janko sve vreme radi, a upravo mu startuje predstava Maestrova smrt koju je mesecima pripremao.
Story: Da li vas je Janko razmazio? Priča se kako ne želite da koristite daljinski i da on to redovno čini, ali i da se isto tako brine o gorivu u vašem automobilu jer ne podnosite miris benzina?
- Ako ćemo iskreno, razmazio me moj otac kojem nikada ništa nije bilo teško za svoju porodicu. Ali baš ništa, od toga da me odveze u Trst da kupim kupaći kakav želim do toga da dolazi na žurku po mene usred noći. Pošto sam se navikla na to primanje, ali i davanje ljubavi i pažnje, jednostavno je bilo nemoguće da završim sa muškarcem koji nije brižan i nežan. Kada je reč o stvarima koje ste spomenuli, priča o daljinskom je naša interna šala jer ja koja radim u televizijskoj produkciji kod kuće želim da se sklonim od posla, pa nikada ne palim TV i uvek moram da pitam za savet kada to poželim da uradim. Benzin zaista ne točim sama, ali samo zato što bolujem od teških migrena pa ne smem da budem blizu benzina koji je jedan od najčešćih izazivača napada migrene. Ipak, ljubazni prodavci na benzinskim pumpama pomažu mi češće od supruga jer smo danju retko kad zajedno. Migrene mi predstavljaju veliki problem i zbog njih ne mogu da koristim jake parfeme, moram da pijem velike količine vode, ne smem da pušim ili da boravim u zatvorenoj prostoriji sa pušačima, moram da pazim na količinu kofeina koju unosim, ne smem da pregladnim ili dehidriram. Oni koji boluju od migrena znaju koliko ta bolest smanjuje kvalitet života.
Story: U svojim kolumnama dosta ste se bavili i pitanjima ljubavne strasti u braku. Misliš li da svakodnevica neminovno ubija strast?
Ključ je u konstantnom zavođenju partnera, inače se vrlo brzo može dogoditi da njega ili nju počneš da voliš kao sestru, brata, prijatelja ili cimera. Seks je mnogo važan jer nas duboko, posebno i intimno veže.
Sandra Njavro