Kao da je naslutila fantastični trijumf vaterpolo reprezentacije Srbije u finalu Evropskog prvenstva, pevačica Ana Rađen (28) spakovala je 29. januara najosnovnije potrepštine i prvim jutarnjim letom zaputila se u Holandiju u želji da suprugu Nikoli Rađenu (27), sa kojim je u braku od oktobra 2008, uživo čestita dvadeset i sedmi rođendan i pruži mu podršku sa tribina u najvažnijem meču u Ajndhovenu. Samo dan nakon što mu je svojim prisustvom ulepšala slatki ukus pobede, oboje su se vratili za Beograd gde je zlatna medalja odmah dospela u ruke njihovih preslatkih ćerkica Nine (3) i Tee (2). U intervjuu za Story jedan od najskladnijih parova na našoj javnoj sceni otkriva kako podnose brak na daljinu i prepričava zgode i nezgode sa svojim mezimicama kojima će uskoro prirediti odloženu zajedničku rođendansku proslavu u Atini.
Story: Kako reaguju Nina i Tea kada vide tatu na ekranu?
Ana: Kada ga vide samo se čuje vrisak jer su one njegovi najveći fanovi. Često se desi da se zalete na ekran i da ga ljube. Navijaju, skaču, raduju se kada ja uzviknem gol. Mislim da polako postaju svesne da im je tata jedan od onih retkih ljudi koji mogu da usreće celu naciju.
Story: Da li su vaše devojčice navikle na Nikolina konstantna odsustva zbog posla?
Ana: Nikola i ja se trudimo da svaki slobodan trenutak provodimo sa devojčicama, a ja svoje obaveze korigujem tako da one ne budu odvojene od Nikole više od desetak dana, pa često odlazimo u Atinu.
Story: Osećate li se kao otac na službenom putu ili svojim čestim dolascima pokušavate da nadomestite ćerkama vreme koje ne stižete da provedete sa njima?
Nikola: Priroda mog posla je takva da igram tamo gde dobijem najbolju ponudu i na to sam bio spreman i kada sam zasnivao porodicu. Pokušavam da nadomestim svoja odsustva i svaki slobodan trenutak provodim sa porodicom. Nije mi problem ni da na nekoliko sati dođem letom iz Atine samo ih zagrlim.
Story: Ana, u jednom intervjuu izjavili ste da vam je teško bez muške podrške. U čemu Nikola najmanje učestvuje?
Ana: Naravno da je teško kada smo često razdvojeni. Nisam mislila samo na obaveze koje ponekad moram da obavljam sama, nekad mi jednostavno fali samo da popijem kafu sa njim i da pričamo satima. Nikada se nisam žalila što moramo da se žrtvujemo jer znam da je sve to što sada radimo za naše dobro
kako bismo kasnije uživali. Zato, kad smo svi na okupu, ne zna se ko će pre šta da ispriča.
Story: Jeste li razmišljali o tome da se odreknete karijere i krenete put Atine sa ćerkama?
Ana: Mislim da bi bilo suludo da se bilo kod od nas dvoje odriče svog posla jer sve to radimo prvenstveno zbog bolje budućnosti, a i karijere nam neće trajati doveka. U narednih desetak godina imaćemo priliku da mnogo stvorimo, a ja mogu samo da razmišljam o karijeri u Grčkoj ako se za to sklope kockice.
Story: Da li vam je teško da održavate brak na daljinu?
Nikola: Nije nimalo lako, pogotovo u ovoj situaciji u kojoj smo Ana i ja. Konstantno smo pod lupom javnosti, ali oboje smo svesni svog posla i svojih obaveza. Ipak, trudimo se da nam bude lepo i presrećni smo u braku. Mnogo je dobar osećaj kada smo svi na okupu i jedva čekam da Ana i ćerkice uskoro dođu u Atinu i da proslavimo rođendan devojčica.
Ana: Nekada bude teže da uskladimo obaveze, ali za sada nam dobro ide i ne žalimo se. Ima i to neku svoju draž.
Story: Ko od vas dvoje prvi popušta kada se posvađate?
Ana: Prespavamo, jer kažu da je jutro pametnije od večeri, a kad svane sve zaboravimo i svaki problem rešimo na lep način. Nikad nismo imali žestoku svađu, već su to uvek sitne prepirke i sukob mišljenja oko nekih gluposti.
Story: Ko je skloniji ljubomornim ispadima?
Ana: Nemamo ljubomorne ispade jer smo to ostavili u osnovnoj školi.
Story: Prošle godine ste se našli na meti medija povodom spekulacija da se razvodite. Kako ste to podneli?
Ana: Bilo je mnogo neprijatnosti, ali sada vidim da je bila greška što smo bilo šta komentarisali. Od sad ćemo drugačije raditi, ništa nećemo demantovati, niti potvrđivati.
Story: Planirate li treće dete?
Ana: U šali Nikoli kažem da možemo imati treće dete ako osvoji zlato na Olimpijadi. (Smeh) Ne znam, mislim da je još rano da razmišljamo o tome.
Story: Kako Nina i Tea reaguju na vašu medalju? Čini li im se kao najnovija igračka ili ste im objasnili šta ona predstavlja?
Nikola: Mislim da već lagano kapiraju da to ima veze sa mojim utakmicama. U kući nastaje haos kada donesem medalju sa kojom se rado igraju.
Story: Kako se Nina i Tea međusobno slažu?
Ana: Sve više se igraju zajedno, ali moram priznati da ima i dosta sukoba. Svaka se bori za svoje igračke, ali već sada ih učimo da sve moraju da dele i da pomažu jedna drugoj, da se vole i podržavaju. Obe su vesele, nemirne, živahne, ali nisu razmažene. Čini mi se da je Tea malo tvrdoglavija i da tačno zna šta hoće. Obe su velike maze, ali i veoma poslušne.
Story: Koje su im omiljene igre?
Ana: Kao i sve devojčice vole barbike, da spremaju ručak u svojoj kuhinjici od igračaka, a najviše vole da skaču na trambolini. Kada nema tramboline, dobro im dođe i naš bračni krevet. Umeju da budu pažljive, ali umeju i da se potuku. Naravno, odmah posle tuče obe idu u kaznu dok jedna drugoj ne kažu izvini. Ali to se sve
ređe dešava jer ih svaki dan učim da budu drugarice.
Story: Zbog Nikolinog boravka u Holandiji odložili ste zajedničku proslavu rođendana ćerkicama. Kada će ona biti upriličena?
Ana: Kada odemo u Atinu, zajedno ćemo sa prijateljima proslaviti njihove rođendane. Ovde smo u najužem krugu prijatelja i rodbine duvali svećice i uživali ta dva dana dok je tata davao golove, pa ćemo u Atini nadoknaditi to što nije mogao da bude sa nama.
Story: Nikola, kako vaspitavate svoje ćerke? Postoji li nešto čega se bojite kada je reč o njihovom odrastanju?
Nikola: Vaspitavam ih onako kako mislim da bi trebalo. Ja ću moje ćerke učiti da budu iskrene prema sebi, strpljive i pravedne. Voleo bih da same odaberu profesiju kojom će se baviti kad odrastu i u to im se sigurno neću mešati.
Story: Na fotografisanju za Story, Nina i Tea su đuskale uz muziku grupe LMFAO.
Ana: LMFAO im je omiljena grupa i kad uđemo u automobil one samo traže da im pustim njihov CD. Inače, one ih zovu Čike Šafelin. Ne utičem na njih kada je reč o izboru muzike, ali vidim da vole skoro sve da slušaju.
Story: Nikola, kakve reakcije dobijate na novu tetovažu posvećenu vašoj supruzi i ćerkama, koju je publika širom sveta videla na vašem telu tokom prvenstva?
Nikola: Kada sam se pojavio na prvom treningu u Ajndhovenu, svi u timu bili su iznenađeni, neki pozitivno, drugi negativno. S druge strane, dobio sam brojne pohvale od protivničkih igrača koji su mi rekli da je tetovaža prelepa.
Story: Šta vam je najdominantniji utisak sada kada ste zaista postali svesni uspeha koji je tim u kome igrate postigao?
Nikola: To je momenat kada smo dobili Hrvate u grupnoj fazi takmičenja i zaista smo igrali odlično. Drugi je pobeda nad Italijanima u polufinalu. Na sportski način smo im se revanširali za prošlogodišnji poraz u finalu Svetskog prvenstva u Šangaju.
Story: Ana, javno ste izrekli ogorčenost zbog odluke RTS-a da ne prenosi sve utakmice vaterpolista. Bojite li se posledica te izjave i eventualne odluke da se zabrani vaše pojavljivanja na programima te medijske kuće?
Ana: Mogu da kažem samo da sam bila tužna i razočarana što najtrofejniji sportisti nemaju tretman kakav zaslužuju i što su, čini mi se, najviše zapostavljeni od svih, a svake godine donesu po nekoliko medalja. Ne želim da me bilo ko pogrešno shvati, ali u tom trenutku sam samo proključala što svake godine imamo priliku da odgledamo samo tri, četiri utakmice reprezentacije, a to samo govori da je sistem vrednosti kod nas i dalje veoma poremećen. I nemam čega da se plašim, moja karijera zavisi isključivo od mene i mog rada.
Story: Nikola, kako vi gledate na Aninu prozivku Javnog servisa i hoćete li biti u poziciji da ostanete dosledni Aninoj izjavi da se ne pojavljujete u njihovim emisijama?
Nikola: Pojedini mediji se hvataju za neke trivijalnosti i od toga naduvavaju priču. Mislim da je to totalno nebitno. Aninu izjavu mogu da razumem jer je reagovala emotivno. Iskrena je osoba i nikoga nije želela da uvredi tom izjavom, niti je napisala bilo šta loše.
Story: Čija podrška vam je nedostajala tokom Evropskog prvenstva?
Nikola: Najbitnije mi je da su moji najmiliji bili uz mene, a Anin iznenadni dolazak mi je ulepšao rođendan. Bila mi je milina da igram u finalu dok me je Ana gledala sa tribina. To je bio jedan od najsrećnijih dana u mom životu.
Story: Da li u timu ima varnica, sukobljavanja među saigračima ili ste svi u dobrim odnosima?
Nikola: Sloga koja se vidi na malim ekranima kad igramo, najbolje opisuje odnose u timu. Kompaktna smo ekipa i u bazenu i van njega. Hvala Bogu, nema varnica i sukoba.
Story: Sa kim od saigrača ste u najboljim odnosima?
Nikola: Sa svima, ali najviše se družim sa Andrijom Prlainovićem, dok mi je Duško Pijetlović kum. Kada se ekipa 2009. okupila u ovom sastavu, konstatovali smo da jedni druge znamo u dušu. Mi smo pravi kolektiv i uvek podržavamo jedan drugog.
Story: Sa samo dvadeset i sedam godina postigli ste tako mnogo. Imate li plan čime želite da se bavite nakon što okončate karijeru?
Nikola: Moja želja je da uzmemo olimpijsko zlato i da se popnemo na na tron u Londonu. A kada je o uspesima reč, smatram da sam uspeo da izrastem u kvalitetnog čoveka koji će se i dalje svesno i predano boriti za privatne i poslovne uspehe.
Nikola Rumenić
