Američka glumica Teri Hačer, koja je slavu stekla tumačeći lik Suzan Majer u seriji Očajne domaćice, rođena je 8. decembra 1964. godine u Kaliforniji kao jedino dete programerke Ester i nuklearnog fizičara Ovena Hačera. Detinjstvo je provela plešući i pecajući sa ocem, ali tamnu senku na taj period njenog života baca činjenica da je godinama bila žrtva zlostavljanja. O tim ružnim danima i onome šta se dešavalo između nje i njenog teče, progovorila je tek tri decenije kasnije. Teri je studirala glumu na American Conservatory Theater u San Francisku, i matematiku i inženjerstvo na De Anza kole-džu u Kaliforniji. Nakon završetka studija otišla je u Holivud gde je uspela da dobije uloge u gledanim serijama The Love Boat, MacGyver i Lois&Clark: The New Adventures of Superman. Imala je zapažen nastup na Brodveju u mjuziklu Čikago gde je igrala Seli Bouls sve do 2004. Širom sveta postala je poznata nakon uloge u Očajnim domaćicama. Prvi put se udala 1988. za Markusa Lejtholda, od koga se razvela posle dvadeset meseci, a drugi put 1997. za glumca Džona Teneja. Iste godine rodila je ćerku Emerson Rosu Tenej. Međutim, njih dvoje su okončali brak 2003. od kada ova zavodnica vešto skriva svoje partnere.
Koliko vam je uloga majke promenila život?
- Neverovatno, moja ćerka mi je sve na svetu. Kad sam najtužnija, dovoljno je da je pogledam i da svet dobije potpuno novi smisao.
Koju smešnu situaciju pamtite tokom snimanja serije Očajne domaćice?
- Snimali smo scenu u striptiz baru i to baš na moj 45. rođendan. Imala sam zadatak da se uvijam oko šipke i izvodim striptiz. Baš sam se unela u scenu i u želji da budem što uverljivija, pokušala sam da izvedem okret oko šipke. Nisam to najbolje izvela, pa sam slomila rebro i na kraju završila u bolnici.
Na koji način održavate vitak stas?
- Trudim se da nekoliko puta nedeljno odem na džoging, brzo hodanje, vožnju bicikla ili da uradim neki kardio trening. Inače, moja je ishrana bogata proteinima, voćem i povrćem. Hranim se zdravo i uopšte ne upražnjavam dijete. Volim hranu, a kao dezert radije ću pojesti tanjir pun paste nego nešto slatko.
Nedavno ste otkrili da vas je kao devojčicu zlostavljao teča. Sećate li se kako ste se osećali?
- Sramota me je jer sam se tada osećala kao da sam posebna. Poklanjao mi je pažnju i govorio mi kako sam divna. To je bio neko ko je trebalo da me voli i koga je trebalo ja da volim, ali ipak sam osećala da nešto nije u redu u našem odnosu. Te misli me progone celog života. Najstrašnije mi je kada se setim kako me je dodirivao i radio mi razne stvari, a onda mi govorio: Zar ti ovo ne prija? Svaki put sam mu odgovorila: Ne, ne prija mi! A on bi mi rekao: Pa, jednog dana ćeš znati o čemu ti pričam.
Šta vas je navelo da progovorite javno o tome?
- Odlučila sam da progovorim kako bih teču smestila iza rešetaka. Naime, u novinama sam pročitala da je četrnaestogodišnja Sara Van Klimpat izvršila samoubistvo, a da je pored njenog leša nađena poruka Pitajte Dika. Dik je, u stvari, bio prvi komšija porodice Van Klimpat, 64-godišnji Ričard Hejtz Stoun. Moj teča. Policija ga je ubrzo uhapsila i optužila za napastvovanje sirote Sare, ali i još dve devojčice. Proces je ubrzo zapao u ćorsokak, pošto nije bilo dovoljno dokaza protiv njega. Izgledalo je kao da će biti oslobođen, ali sam onda rešila da progovorim. Pod pritiskom te mogućnosti priznao je zločine i osuđen je na 14 godina robije.
Šta je bio glavni okidač?
- Nisam mogla da izdržim bol te devojčice, koji sam i ja osećala svakog dana. Nisam pokušavala da se ubijem, ali sam često razmišljala o tome. Srećom, shvatila sam da ipak mogu da imam normalan život.
Da li ste otkrili roditeljima šta vam se dogodilo?
- Ne, ali mislim da su znali. Osećali su da ima nečeg nenormalnog u našem odnosu. Jednog dana, teča je došao kod nas u posetu, a ja sam dobila nervni slom i počela sam da urlam na njega. U mojoj majci tada je proradio instinkt. Znala je da je moje ponašanje neprimereno, ali je isto tako bila svesna da postoji neki uzrok. Od tog dana više nikada nisam videla teču, sve do suđenja 2002. godine. Moji roditelji su stvarno dobronamerni, i mislim da su poricanjem i osećanjem krivice pokušali da se nose s tim. Niko nije hteo da razgovara o tome. A ja sam sve vreme krivila sebe!
Jeste li taj period ostavili iza sebe?
- Mnogo bola je u meni. Ja sam žena koja nosi sa sobom sve te nivoe straha i ranjivosti. Ali, trudim se da budem snažna.
Zašto ste čekali tako dugo da progovorite?
- Stalno sam mislila o tome šta bi bilo da me je Sara upoznala, da je znala za moj slučaj, pogotovu zbog toga što sam slavna ličnost. Volela bih da sam imala priliku da joj kažem: Vidi, to isto se dogodilo i meni, sve će biti u redu...
Moni Marković
