Frontmen i pevač grupe R.E.M, producent, glumac, reditelj, kompozitor Džon Majkl Stajp, rođen je u Dekaturu u Džordžiji 4. januara 1960. Kao sin oficira američke vojske, često se selio po SAD-u, ali i svetu, pa je jedno vreme živeo u Nemačkoj, u vojnoj bazi. Kao dvadesetogodišnjak, tokom studija slikarstva i fotografije na Univerzitetu Džordžija, sreo je Majka Milsa, Pitera Baka i Bila Berija s kojima je oformio grupu R.E.M. Naziv za bend, koji je skraćenica termina Rapid Eye Movement, što je u stvari brzi pokret oka do koga dolazi kada je čovek u fazi dubokog sna, smislili su tako što su pijani po zidu dnevne sobe kredom žvrljali razna potencijalna imena.
U aprilu 1983. objavili su svoj prvi album Murmur, koji prevazilazi sva očekivanja. Grupa je postala apsolutni hit na koledžima u Americi i Evropi. Trinaest godina kasnije, leta 1996, Stajp, Bak, Majk Mils i Bil Beri su u zgužvanim majicama pozirali za naslovnu stranu magazina Rolling Stone. Ispod njihove fotografije stajala je samo jedna rečenica, pitanje: Da li biste dali 80 miliona dolara za ovaj bend? I ljudi iz muzičke kuće Warner se nisu dvoumili. Četvorka je potpisala najskuplji ugovor u istoriji rok muzike – osamdeset miliona za pet albuma. I to unapred. Sa irskim bendom U2 podelili su zvanje najpopularnijeg benda krajem 20. veka, a tokom tri decenije postojanja, prodali su više od 50 miliona nosača zvuka i objavili petnaest albuma, poslednji u martu ove godine. Kada je reč o privatnom životu Majkla Strajpa, on nikada nije bio preterano dostupan javnosti. Priznao je da je homoseksualac, zna se da je u dugogodišnjoj vezi sa Tomasom Dozolom s kojim živi, ali ništa više od toga nikada nije želeo da otkrije.
Nekoliko meseci posle izlaska novog albuma, u javnost ste istupili sa drastičnom vešću. O čemu se radi?
- Odlučili smo da prestanemo da radimo kao bend. Najdublje se zahvaljujemo svima koji su slušali našu muziku i koje je ona dirnula. Jedan mudrac je rekao da je veština zabavljanja znati kada je vreme da odeš.
Koliko je teško staviti tačku i reći da je dosta?
- Nadam se da naši fanovi shvataju da ovo nije bila laka odluka, ali sve stvari moraju da dođu do kraja. Srećan sam što smo bili uspešni, ali želeli smo da to uradimo na pravi, naš način.
Mnogi su verovali da nećete prevazići krizu iz 1995. godine kada je bubnjar Bil Beri na koncertu doživeo moždani udar i istupio iz benda kao četvrti član kog nikad niste zamenili?
- Pas sa tri noge još je pas, samo mora da nauči da hoda drugačije! Beri je zamenjen ritam-mašinom i od tada smo nastupali kao trio.
Koliko ste se tokom trideset godina karijere menjali i muzički sazrevali?
- Na početku nisam bio upućen u proces snimanja. U stvari, tek sam kod našeg drugog albuma Rickoning shvatio razliku između bas gitare i gitare. Toliko nisam imao pojma o muzici.
Reklo bi se da poslednjih godina donosite značajne odluke, a u prilog tome svedoči i činjenica da ste se 2008. godine deklarisali kao homoseksualac?
- Uvek sam bio iskren sa bendom, prijateljima i porodicom, a naročito sa ljudima sa kojima sam spavao. Mislio sam da je to očigledno, ali nikada nisam bio u tako ozbiljnoj vezi da sam imao želju da kažem: To je moj momak. Tada sam to priznao jer sam shvatio da javne ličnosti koje su pozitivni modeli i otvorene u pogledu svoje seksualnosti pomažu mladim ljudima.
Da li ste se zabavljali sa Kortni Lav?
- Ne, ali smo dobri prijatelji. Ona je posle smrti Kurta Kobejna poklonila bendu Kurtovu gitaru na kojoj smo odsvirali pesmu Let me in, a koja je posvećena frontmenu Nirvane. U jednom od poslednjih intervjua Kurt je otkrio svoju fascinaciju REM-om: Želeo bih da Nirvana snimi barem još jedan album koji bi zvučao eterično i akustično, kao Automatic for the people. Kada bih samo mogao da napišem neku pesmu kao što su njihove. Najbolji su.
Da li je pesma Losing my religion govori o gubitku vere u Boga?
- Ne, to je fraza koja se na jugu Amerike koristi kada nekom pukne film, najčešće kada se govori o raskidu veze. Tekst se odnosi na nekoga ko je odlučio da prestane da bude fatalno zaljubljen, a za te stihove inspirisala me je opsesivna ljubav o kojoj pevaju The Police u hitu Every breath you take.
Zbog čega nikada niste želeli da polemišete o svojim vezama u javnosti?
- Da ne bih došao u situaciju da me pitaju ili da ja druge pitam kako da operem ovo sranje s ruku kada stvari pođu onako kako ne želimo.
Početkom devedesetih pričalo se da ste HIV pozitivni. Ko je pustio te glasine?
- Ne mogu da kažem. Nosio sam šešir na kome je pisalo White house - Stop AIDS. Ja sam mršav, uvek sam i bio, osim 1985. kada sam izgledao kao Marlon Brando i ljudi su to pogrešno shvatili.
Priredila: Moni Marković
