Mlada glumica Olja Lević privukla je pažnju javnosti ulogom Mile Galić u seriji “Igra sudbine”
— Kao što vidite u seriji, Mila koja je vrlo požrtvovana, često prolazi i loše, ali osobine koje ona ima su nešto ka čemu svaki čovek treba da teži jer su to i vrline kojih nema puno i to treba poštovati — počela je razgovor Olja Lević.
Koliko ti je popularnost donela, a koliko oduzela?
— Zasad mi, hvala bogu, ništa nije oduzelo, sem malo privatnosti. U smislu kada izađem na ulicu deca dolaze da se fotografišu sa mnom, traže autogram, ali to je sve pozitivno iskustvo i ništa me od toga ne remeti u privatnom životu. Tako da mi je popularnost mnogo više donela, nego odnela i mogu da kažem da mi baš prija. Uživam u svemu tome i drago mi je što je serija toliko gledana. Od samog emitovanja serije koje je počelo u januaru pa do danas, gledanost serije je sve veća i veća. Tako da zadovoljavamo potrebe publike, a meni je najveće zadovoljstvo kada mi kažu da nas porodično gledaju, kao što su nekada “Porodično blago”, “Srećni ljudi” itd., samo što naša ide svakog dana. Okupljamo porodicu i to nam je najveći kompliment za to što radimo.
NE PROPUSTITE
Rekla si da ti deca prilaze. Kakva je situacija sa momcima? Da li imaju hrabrosti da ti priđu?
— Pa kako koji. Ima i hrabrih, ali i onih plašljivijih. (smeh) Hrabri priđu, a oni plašljivi se povuku. Ali nema potrebe da se plaše. Ja sam nežna i krhka devojka kao Mila, iako možda privatno nekada tako ne delujem.
A kakva si privatno?
— Pa neki mi kažu da sam ista Mila, dok drugi da sam potpuna suprotnost. Ali sve u svemu imamo dosta sličnosti.
Na jedan gradski događaj si došla obučena u belo od glave do pete, da li time nešto slutiš?
— Ne, ne. Ništa nisam htela da nagovestim. Samo mi se to dopalo što je stilistikinja odabrala i nadam se da sam za taj događaj bila adekvatno obučena. Nisam htela da dolazim u haljini, želela sam da to bude odelo koji ostavlja neki pečat.
U početku si najviše snimala sa Stevanom Pialom, dok sada sa Lukom Racom. Sa kim ti je bolje, odnosno lakše da snimaš?
— Obojica su toliko dobri momci da to ne mogu opisati. Sa Stevanom sam snimala pre 12, 13 godina u seriji “Selo gori, a baba se češlja”, dok sa Lukom sada prvi put. No, obojica ima svoj poseban šarm, humor, tako da je uživanje da radim s njima.
NE PROPUSTITE
