Slavni svetski muzičar Karlos Santana je rođen 20. jula 1947. godine u Autlanu de Navaro u Meksiku.Odrastao je u tipuično latinoameričkoj porodici, s roditeljima Hose Santanom i Džozefinom Barangan i šestoro braće i sestara. Veoma rano je razvio interes za muziku, od pete godine života počeo je da uzima časove violine. Santanina životna veza sa gitarom, instrumentom koji će od njega načiniti muzičku ikonu, započela je nekoliko godina kasnije, kada se njegova porodica preselila u Tihuanu. Trudio se da imitira svoje gitarske heroje Džona Li Hukera, Ti Bouna Vokera i Bi Bi Kinga. Iz Meksika se preselio u SAD, u San Francisko, 1963. godine. Šest godina kasnije izdaje prvi album Santana, koji je prodat u više od dva miliona kopija, dok je sledeći Abraxas, iz 1970. kupilo više od 4 miliona ljudi šriom planete. Santana je bio jedna od zvezda Vudstok festivala,a reafirmaciju popularnosti doživeo je u kasnim devedesetim godinama. Procenjuje se da je tokom svoje karijere prodao oko 80 miliona albuma širom sveta, a malo je poznato da poseduje širom SAD i lanac meksičkih restorana pod nazivom Maria, Maria.
Magazin Rolling Stone svrstao ga je na 15. mesto liste sto najboljih gitarista svih vremene,osvojio je 10 Gremija, a 1998. primljen je u Rokenrol kuću slavnih. Pored muzike, Santana je veoma poznat po svom humanitarnom radu. Osnivač je Milagro fondacije koja se širom sveta brine o deci koja nemaju novca lečenje od najtežih bolesti, osnovno školovanje ili usavršavanje u umetnosti. Slavni muzičar već 13 godina od svake turneje, prodatog albuma ili proizvoda sa njegovim imenom, Milagro fondaciji daje čak 50 odsto ukupnog prihoda. Od ostatka profita redovno pomaže humanitarne organizacije Doctors Without Borders, Save the Children, Amnesty International, Greenpeace… Slavni gitarista u okviru turneje Guitar Heaven 2011. nastupio je 6. jula u Beogradskoj areni. U srpsku prestonicu došao je sa drugom suprugom Sindi Blekmen, bubnjarkom, koju je zaprosio prošle godine na koncertu u Čikagu, a venčali su se u decembru prošle godine na Mauiju. Inače, Karlos se 2007 razveo od prve supruge Debore, sa kojom je bio trideset četiri godine u braku i sa kojom ima troje dece: sina Salvadora, koji se takođe bavi muzikom, i ćerke Stelu i Anđeliku.
U Beogradu nastupate sa svojom suprugom, kako gledate na njen rad?
- Cenim njeno muziciranje. U pesmi Corazon Espinado jako je senzualno.
Planirali ste da se sa Sindi venčate na ceremoniji na otovrenom. Jeste li se razmišljali da odložite svadbu kada je počela kiša?
- Vreme nam nije išlo na ruku, pa smo rekli: Hajde da uradimo to unutra, jer gde god da smo se u tom trenutku nalazili, za nas je sunce sijalo. Kiša predstavlja milost i dan nam ne bi mogao biti lepši. Moj omiljeni deo ceremonije je bio kada smo prali ruke u posudi za kišnicu.
Zašto ste to radili?
- To nam je predložio moj sin iz prethodnog braka, Salvador. U tom momentu imali smo osećaj kao da su sve stvari iz prošlosti i budućnosti nestale, i da smo ostali samo nas dvoje. Jednostavno, delovalo je tako čarobno i nevino.
Da li je brak promenio nešto u vašem odnosu?
- Ne, volimo se kao i prvog dana. Ljubav je prelepa kada ste sa osobom koja vam neizmerno znači.
Sećate li se prošlog koncerta u Beogradu?
- Sećam se prethodnog gostovanja u Srbiji, ali pamtim i da je Beograd elegantan grad u kojem žive ljudi puni entuzijazma.
Kako osećanje u vama budi na hiljade obožavalaca koji su došli da vas čuju?
- Imam osećaj da u tim trenucima publika, muzika i ja možemo da zaustavimo ratove, da uspostavimo mir u svetu. I sve to pesmom emocijama i ljubavlju.
Često govorite o duhovnim stvarima, a spiritualnost se oseća i u vašoj muzici. Odakle interesovanje za to?
- Oduvek sam osećao povezanost s višim bićem, kao kada čujete pesmu u glavi pre nego što je odsvirate. Kasnije sam istraživao tu temu. Posle Vudstoka i albuma Abraxas, digli smo se jako visoko, postali slavni, ali sam, iz ko zna kog razloga, stalno čeznuo za božanskim zagrljajem. Svi koji su osetili dodir slave znaju o čemu pričam: odjednom radite lude stvari – kupujete motore, zezate se s drogama i ribama… Osećao sam da meni treba nešto drugo. I tako je počelo, shvatio sam da je Bog nematerijalan, ali istovremeno veoma prisutan.
Kao muzičar, kako tu ideju prenosite u vašu umetnost?
- Svi smo povezani s apsolutnim i totalnim, iako nam se ponekad ne čini tako. Pravi put spoznaje jeste osetiti svoje srce. Mašta je kao kao mišić: ukoliko zatvorite oči i sanjarite, razvijate je. Kada se okrenete sebi, čućete glas koji je potpuno drugačiji od onog što nam religije govore o Bogu – u njemu nema optužbe, osude, krivice, zastrašivanja… Naprotiv, nežan je i umirujuć. I tada možete da čujete muziku, onakvu kakvu izvode Džon Koltrejn ili Bob Marli ili Marvin Gej, muziku koja donosi osećaj jedinstva i harmonije. I nema veze što su te pesme i na Billboard listi, one nosi drugu vrstu poruke i čine da sunce sija i kad je oblačno. Duhovnost nije religija, i ja ne mogu bez nje.
Zašto mislite da ste baš vi taj koji prima i prenosi duhovne poruke?
- Rođen sam s željom da držim Boga za ruku. Nikada nisam svirao zbog novca, niti zbog slave. Želeo sam da me ljudi obožavaju kao što su voleli mog oca. Kada sam imao pet godina, video sam koliko se ljudi dive mom ocu, njegovom glasu i violini. Tada sam rekao: To je ono što želim. A kada sam imao sedam, on me je naučio kako to da postignem, kako da svirajući violinu pričam sa pticama. Otkrio mi je kod koji razumeju i životinje i biljke i ljudi. Kao i Marli ili Koltrejn, imam univezalni ton, koji govori ko sam. Ljudi čuju jednu notu i znaju sve o meni.
Priredila: Moni Marković
