Nakon velikog trijumfa u Firenci gde su na završnom turniru Svetske lige 26. juna osvojili zlatnu medalju i overili vizu za Olimpijske igre 2012. godine u Londonu, srpski vaterpolo reprezentativci Nikola Rađen (26), Živko Gocić (28) i Marko Avramović (24) pričali su za Story o međusobnom prijateljstvu i uzajamnoj podršci, ali i kakve predrasude vladaju o njima. Ovi markantni momci otkrili su i da li su opterećeni svojim fizičkim izgledom, da li im je on bio prednost ili su dodatno morali da se dokazuju kao muškarci, kako su osvajali devojke, ali i o svojim strastima, vrlinama, manama, i odnosu prema braku.
Story: Kakve su vaše impresije nakon trijumfa u Rimu?
Nikola: Prezadovoljan sam i ponosan na svoju ekipu. Dali smo sve od sebe da u Firenci, odmah nakon završetka klupske sezone i kratkih priprema, odbranimo titulu prvaka Svetske lige. Značaj ovog takmičenja je veći budući da smo iz prvog puta osvojili i vizu za Olimpijske igre jer se samo prvak Svetske lige direktno kvalifikuje. Ali, vremena i prostora za trijumfovanje ima veoma malo jer već ulazimo u pripremni period za Svetsko prvenstvo u Šangaju od 15. do 31. jula. Očekuje nas još jedan težak ispit.
Story: Kako inače rešavate tremu pred važne mečeve?
Živko: Ona je za mene pozitivni naboj adrenalina i nimalo mi ne smeta. Volim da igram vaterpolo zbog toga što takve situacije za mene imaju veliku draž.
Story: Imate li neke posebne rituale kojih se pridržavate?
Marko: Kada sam bio mlađi imao sam te fazone da se na primer ne brijem pre važne utakmice, da se razgibavam i rasplivavam na isti način... Ali, nisam mnogo sujeveran.
Story: Šta mislite koje su najveće predrasude o vaterpolistima?
Živko: Da smo prepotentni, a da nije tako mogu da garantujem životom za celu našu ekipu. Svi smo mi od krvi i mesa, i to mogu da potvrde ljudi koji su bar nekad bili sa nama u društvu.
Story: A da žene padaju pred vama?
Živko: To su gluposti!
Marko: Moramo da se potrudimo oko devojaka kao i svi ostali. Možda imamo pet odsto prednosti jer smo sportisti pa to samo po sebi deluje pozitivno, ali svakako da ne možeš da priđeš nekome i počneš da pričaš gluposti.
Story: Koliko često pričate o ženama kada ste na pripremama?
Nikola: Što da ih smaram pričama o svojoj supruzi? (Smeh)
Marko: Naravno da pričamo o ženama, pa nismo homoseksualci.
Nikola: Ali, nemamo mi mnogo vremena da pričamo muške lovačke priče jer i kad se završi utakmica, uglavnom gledamo da se odmorimo i spremimo za naredni meč.
Story: Šta cenite jedan kod drugog?
Nikola: Kad sam sa sedamnaest godina došao u Partizan, imao sam težak period privikavanja u Beogradu, pošto sam iz Novog Sada. Od starijih igrača jedino je Živko živeo blizu mene, vozio me na treninge i pomagao mi u mnogim stvarima. Još od tada sam počeo da ga gotivim, a onda se to nastavilo u klubu i u reprezentaciji. On je jedan velika šmekerčina koja uvek zna šta hoće.
Živko: Mi smo stvarno iskreni u davanju sebe kako u bazenu, tako i u privatnom životu. Kod nas nema sujete i zavisti, kao što je slučaj u mnogim sportskim kolektivima, pa je prirodno što se ta iskrenost prenese i na druženje van bazena. Marko je po mom mišljenju možda najfiniji i najkulturniji među nama, momak koji čvrsto stoji na zemlji i zna gde mu je mesto. A Nikola je malo luđi! (Smeh) On je veliki drugar i veseljak, iskren i pošten čovek, i u svakom smislu reči ljudina.
Marko: Nas trojica igramo zajedno desetak godina, tako da njih viđam više nego devojku ili porodicu. Poznajem ih u dušu i na obojicu mogu da se oslonim.
Story: A koje su vaše mane?
Marko: Moja prevelika odgovornost i perfekcionizam, a to nije dobro jer ne treba sve da bude idealno.
Nikola: To što volim da sedim po nekoliko sati na jednom mestu jer me to odmara. Mislim da je moja velika mana i to što sam dozvolio da u moj život uđu neki ljudi koji su potpuno nebitni. Ali, hvala Bogu, primetio sam to na vreme i želim da ispravim tu grešku.
Živko: Mislim da sam dosta svojeglav jer mora da bude onako kako sam zacrtao, pa makar na kraju i ispaštao zbog toga. Ne samo u profesionalnom, već i u privatnom životu. To je mana koje sam svestan, ali ne verujem da ću uspeti da je ispravim.
Story: Koliko vam je važan vaš fizički izgled?
Marko: Naravno da je važan i volim lepo da izgledam, ali nisam neki metroseksualac koji se non-stop licka ili stoji pred ogledalom. Vodim računa da se ne ugojim, da sve bude na svom mestu jer sam sportista, ali nisam preopterećen time.
Živko: Mislim da sam tokom godina izgradio neki svoj imidž i ne obraćam pažnju na komentare, najvažnije mi je da se dobro osećam u svojoj koži.
Nikola: Nisam nimalo opterećen svojim izgledom. Tri puta sam lomio nos koji je sada kriv kao banana, ali ne patim zbog toga.
Story: A ko od vas trojice izaziva najviše pažnje kod nežnijeg pola?
Živko: Nikola je najprisutniji u medijima, ali Marko je omiljen u ženskim krugovima! (Smeh)
Marko: Mislim da nije pošteno tako reći jer nije politički korektno. (Smeh) Sva trojica smo podjednako zanimljivi.
Story: S druge strane, koje vi vrednosti cenite kod žena?
Marko: Cenim iskrenost i neposrednost. Volim kada se stvari dešavaju spontano i iz srca i na taj način devojka može da me osvoji. I naravno, osmeh na njenom licu jer ako njega nema, sve je uzalud.
Živko: Ja sam skoro oženjen čovek, tako da devojke ne posmatram više na taj način. Ali mislim da lepa devojka može da se sretne bilo gde, u autobusu ili biblioteci, a presudno je nešto što se desi u glavi.
Nikola: Sa Anom sam se zabavljao skoro dve godine pre nego što smo se uzeli i u tom periodu smo i živeli zajedno. To mi je bilo veoma važno pre nego što sam se odlučio na brak. Mogu da kažem samo da je Ana jedna poštena i iskrena žena, da je veliki borac i da sve što radi - radi srcem i iskreno do kraja. Kod nje su me privukle sitnice koje su mi mnogo značile.
Story: Da li je tačno da sportisti uglavnom za žene biraju manekenke i pevačice?
Marko: Ne rukovodim se time da li je neka devojka poznata jer mi to uopšte nije važno, ali kao javne ličnosti možda se malo više krećemo u takvim krugovima. Ipak, do sada se nisam zabavljao sa poznatim devojkama, a moja sadašnja devojka Jovana je student farmacije.
Živko: Možda je to više vezano za sportove popularnije od vaterpola, mada ima i kod nas primera. Nikola je u braku sa Anom koja je poznata pevačica, ali ja mogu da potvrdim da to nije imalo veze sa tim što su poznate ličnosti. Ljudi su se zaljubili, imaju divan brak i dvoje dece. Ali, mogu da kažem, pošto sam ove godine živeo u Italiji, da tamo devedeset odsto fudbalera fura sa manekenkama i to je bukvalno pravilo. I sve te manekenke menjaju iste fudbalere, idu ukrug, kao da su porodica, tako da to na kraju ispada incestoidno. Ali, to kod nas nije slučaj.
Nikola: Ana i ja smo se upoznali jednom prilikom, koja je sada komična, jer ja uopšte nisam znao ko je ona, dok mi kasnije nisu objasnili. Posle je sve uzelo maha zbog toga što je ona pevačica, pa je krenula i hajka po novinama, što je bilo veliko opterećenje za mene. Ali, meni je stvarno bilo lepo sa njom, zaljubili smo se oboje, i hteo sam da se zabavljamo uprkos dušebrižnicima. Za mene je ona devojka kojoj se divim, a ne pevačica. I dan-danas smo zajedno, iako nam je bilo teško na početku kada su nas razapinjali po novinama, ali vremenom smo oguglali.
Story: Koliko su vas pogodile glasine o vašem razvodu?
Nikola: Naravno da sam se iznervirao zbog toga, naročito zato što nisam bio u zemlji, tako da je cela ta priča bila jadna. I stresnije je bilo za članove naše porodice nego za nas dvoje. Ona je, jadna, morala da daje silne izjave po novinama da to nije tačno, što je za mene katastrofa jer govori koliko je kod nas poremećen sistem vrednosti.
Story: Mislite li da su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere?
Marko: Moje iskustvo nije takvo, pošto imam sestru kod kuće koja mi pomaže da bolje razumem ženski mozak. Neki ženski postupci kao što su sređivanje, oblačenje i vođenje računa o svakoj sitnici su mi smešni, ali nemam problem s tim da ih razumem.
Živko: Ja, naprotiv, nikada neću razumeti žene do kraja i slažem se sa tezom da su one sa druge planete. Jer, ono što žena može da smisli ili da napravi situaciju, ne može niko! (Smeh)
Story: Padaju li žene više na izgled, duhovitost ili na dubok novčanik muškarca?
Nikola: Na lovu sto posto, naročito u poslednje vreme.
Marko: Novac je objektivno bitan faktor, ali tako je bilo oduvek.
Živko: Nije samo u pitanju novac, nego i neka moć, kao i status u društvu. Sigurno da će mlada devojka danas pre izabrati momka koji više zarađuje i vozi bolji auto, nego studenta koji uči u biblioteci. Suštinski, ne bi trebalo da bude tako, ali to je realnost.
Story: Da li vam je taj faktor predstavljao opterećenje pri izboru devojaka?
Marko: Mislim da smo mi imali sreće da praktično budemo samostalni od sedamnaeste godine jer smo počeli da zarađujemo. To je možda startna prednost jer smo bili u mogućnosti da vodimo devojke i na piće i na večeru, da vozimo svoja kola, što naši vršnjaci nisu bili u prilici.
Živko: Moja devojka Svetlana i ja smo već deset godina zajedno, a kada smo počeli da se zabavljamo, ja sam bio najobičniji momak, što za sebe mislim i sada, i nisam se razlikovao od svojih vršnjaka. Imao sam neku stipendijicu pa sam možda mogao češće da je izvedem do grada, ali ne mislim da sam imao bilo kakvu prednost.
Story: Da li je vaš atraktivan izgled bio glavni adut za osvajanja devojaka ili ste morali dodatno da se dokazujete?
Marko: Uglavnom sam izbegavao da kažem da sam sportista, pa je tako bilo i sa mojom sadašnjom devojkom. Nikada nisam išao na tu prizemnu kratu: Ja sam vaterpolista i treba da ti se svidim, već sam se trudio da započnem konverzaciju na drugi način. Jovana i ja smo se prvo dobro ispričali pre nego što sam je osvojio i rekao čime se u stvari bavim. Smatram da devojka treba da se zaljubi u mene zbog toga kakav sam, a ne zbog toga šta predstavljam.
Nikola: Marko, ne treba da te bude sramota, ti si svetski prvak! (Smeh)
Živko: Ceca i ja smo smo bili baš mladi kada smo se upoznali kod drugara na rođendanu i razmenili telefone. Nisam joj ni rekao čime se bavim, a već sutradan sam otputovao na pripreme. Kada smo počeli da se zabavljamo, tek posle mesec dana sam joj rekao da dođe na utakmicu, na šta me je ona začuđeno pitala: Koju utakmicu? Kada je posle videla navijače na tribini, shvatila je da profesionalno igram vaterpolo.
Story: Da li vam je emotivna stabilnost važna za nove uspehe?
Nikola: Mislim da je to različito kod svakoga i da zavisi od čovekovog mentalnog sklopa. Sportisti su postali moderni gladijatori jer ljudi plaćaju kartu da bi gledali našu borbu u bazenu i nikoga ne zanima da li imamo privatne probleme. Sigurno je da sređen privatan život može samo da bude vetar u leđa.
Marko: Meni je bitna emotivna stabilnost jer imamo mnogo obaveza koje dovode do stresa tako da mi prija da, kada se vratim sa takmičenja, imam nekoga uz sebe. Vreme sa devojkom je za mene oaza mira kad dođem sa treninga.
Story: Jeste li strasni u privatnom životu, podjednako kao i u bazenu?
Živko: Ne verujem da van bazena mogu da osetim takav naboj adrenalina, energije i ludila koje nam se dešava kao kad ponekad uđemo u bazen. Mislim da nas je sport dobro vaspitao da se, šta god da radimo, predajemo tome do kraja. To je veliki plus za sve nas u životu jer moto da uvek daješ svoj maksimum pomaže da se lakše izboriš sa svim nedaćama.
Marko: Mi se čak i kada igramo karte međusobno takmičimo i niko ne voli da izgubi! Inače, ne volim da sam stalno na jednom mestu, već da se uvek nešto dešava oko mene.
Nikola: Kod mene je obrnuto jer kad nema takmičenja, volim da odmaram svoj mozak i provodim vreme sa ženom i ćerkama Ninom i Teom, a za sve ostalo me baš briga.
Story: U čemu je po vašem mišljenju jedna žena najseksepilnija?
Živko: U bikiniju.
Marko: Definitivno sa osmehom na licu.
Nikola: Meni je moja žena najlepša na svetu, a najbolje izgleda kada vidim da je zadovoljna. Tada sam najsrećniji.
Story: A kada se vi osećate tako? U bazenu ili...
Nikola: Kad mi legne plata! (Smeh)
Živko: Ja sebe uopšte ne doživljavam kao seksualni objekat, tako da ne znam kad izgledam seksepilno.
Nikola: Ali, Avra je seksualni objekat!
Marko: Ja se tako osećam kada se slikam za Story. (Smeh)
Story: Zbog čega se sportisti odlučuju da ranije stupe u brak?
Nikola: Mislim da je to stvar individualne odluke. Ja jesam mlad stupio u brak, ali to je zato što sam kod Ane našao sve što mi treba. I nemam nikakav problem sa tim.
Marko: Činjenica je da mnogo ranije sazrevamo i brzo postajemo materijalno samostalni, pa možemo sebe stambeno da obezbedimo, što je jako bitan korak za brak i zasnivanje porodice. Po mom mišljenju brak je nešto najbolje što može da se desi svakom čoveku. To je velika odgovornost, ali mislim da nema ničeg lepšeg od toga da pored sebe imate normalnu, zadovoljnu ženu i decu. Ne treba srljati u brak, ali ni voditi momački život do četrdesete godine.
Živko: Tako je Avro!
Story: Živko, da li vi planirate da uskoro ozvaničite vašu dugogodišnju vezu i ostvarite se u ulozi oca?
Živko: Nama je lepo i ovako, uživamo u zajedničkim trenucima, a kad bude pravo vreme, doći će i svadba na red. Naravno da sam spreman za ulogu roditelja, voleo bih da imam naslednike i mislim da će tako i biti.
Jelena Kulović
