Popularna violočelistkinja za Glossy u suret svom solističkom koncertu, koji će se 29. novembra održati u Sava Centru, priča o svojoj potrazi za magičnim violončelom, svojim počecima, o vrtiću koji je otvorila na Dedinju, rodnom Valjevu i o svom znatno partneru Bobanu Petroviću.
Vaš zaštitni znak je električno violončelo. Kada i kako se razvila ljubav prema ovom instrumentu kod vas?
Ljubav prema violončelu se javila na samom početku mog muzičkog obrazovanja. Prvobitno nije bio plan da sviram violončelo, želela sam klavir ili gitaru, ali se plan — kao i svaki plan — izjalovio i u ruke sam dobila violončelo. Nije mi dugo trebalo da shvatim da je violončelo izuzetno poseban instrument i svakako su se senzibiliteti mene i instrumenta poklopili. Tek po završetku specijalističkih studija na Fakultetu muzičke umetnosti sam se oprobala i u izvođenju na električnom violončelu i taj iskorak u nove dimenzije je samo doprineo širini mojih muzičkih vidika.
Koliko truda, napora, odricanja i vremena je potrebno da se postane majstor zanata u ovoj profesiji?
Profesionalno bavljenje muzikom i sviranje instrumenta je disciplina koja se može porediti s vrhunskim sportom. Zahteva mnogo vežbanja i discipline od najranijih dana, a gudački instrumenti su posebno zahtevni jer se proces sinhronizacije dobijanja kvalitetnog i lepog tona i dobre intonacije vrlo često oduži, ponekad i na par godina što je posebno nezgodno jer deca brzo gube strpljenje. Tu se pojavljuju prve prepreke, a kasnije u umetničkom sazrevanju dolazi do momenta kada snaga talenta koji dobijete kao dar do Boga počinje da bledi u odnosu na očekivanja i od vas se zahteva izuzetna tehnička spremnost koju možete imati samo sa mnogo sati vežbanja. Ne poznajem nijednog vrhunskog umetnika koji je prekinuo s vežbanjem i usavršavanjem jer smatra da je dosegao svoj vrhunac. Postoji i anegdota vezana za čuvenog violončelistu Pabla Kazalsa, koga su kada je imao 90 godina pitali zašto i dalje vežba. On je odgovorio da vežba jer misli da ostvaruje napredak. Vežbanje i nastupanje postanu stil života i bez ozbiljne posvećenosti ne može biti ni ozbiljnijeg napretka.
Druga ljubav vam je rad sa decom. Otvorili ste malo dečije carstvo — vrtić na Dedinju. Kako ste došli na ovu ideju i šta vas najviše usrećuje u radu sa decom?
Vrtić sam osnovala sa željom da svoju ljubav prema deci i muzici spojim i da kroz vaspitno-obrazovani rad pružim deci i roditeljima model obrazovanja koji nije standardan i tipičan a koji je pokazao veliki uspeh u radu u drugim zemljama sveta. Rezultati koje smo postigli u radu sa decom kroz umetnost i muziku su bili fantastični i nadam se da ću uskoro nastaviti sa radom sa decom jer sam zbog rada na projektu mog najnovijeg albuma sa simfonijskim orkestrom i drugih umetničkih akcija bila prinudjena da pauziram sa radom u vrtiću. Kako bih nadoknadila moje odsustvo iz direktnog kontakta sa decom i roditeljima, sa mojim timom sam kreirala animirani serijal “Muzički Karusel Jele Čelo” koji se od 5. oktobra emituje na RTS 2 svake subote u okviru dečijeg jutarnjeg programa. Autori serijala smo Boban Petrović i ja, dok je animaciju radio Vladimir Štrumberger. Kroz serijal se trudimo da zainteresujemo decu i mlade za klasičnu muziku i serijal je pre svega edukativan program ali sa izuzetno zabavnim pristupom životima i delima velikih kompozitora. Kako bi priča bila interesantnija, pored mog animiranog lika koja predstavljam domaćina u virutelnom studiju, Kompjuterko i Kompjuterkica, dva robota, sviraju teme najpoznatijih dela čuvenih velikana (Betovena, Čajkovskog, Mocarta, ali i Hendriksa i Bitlsa) i kroz svoje doživljaje prenose najinteresantnije činjenice iz života kompozitora.
Da li biste uskoro voleli da se ostvarite u ulozi roditelja?
Uvek sam imala stav da je idealno da postanem roditelj u momentu kada budem u potpunosti ostvarena i kada uspem da realizujem svoje umetničke ambicije, jer svemu što radim volim da se posvetim do kraja a smatram da je biti roditelj u današnje vreme ugovor na neodredjeno sa punim i prekovremenim radnim vremenom s obzirom na odgovornost koju snosimo za formiranje pojedinca. Samim tim, okvirni plan je da, kada postanem roditelj, budem tome u potpunosti posvećena, ali i rasterećena od drugih ambicija. Naravno, okolnosti su promenljive i čovek zaista ne može ništa da isplanira do perfekcije jer je život kompromisna igranka ali smatram da će roditeljstvo koje bi nastupilo u ovim godinama ili nekim narednim u mom slučaju svakako biti kvalitetnije nego da se to desilo pre, u nekoj ranijoj mladosti.
Specijalista ste muzičke umetnosti. Šta vam je tokom studija najteže padalo i da li je bilo momenata kada ste hteli da odustanete?
U umetničkom obrazovanju, kako koja godina odmiče, programi su sve teži i teži i od vas se očekuje da uz tehničku spremnost i umetnički sazrevate. Najteže mi je padalo kada treba da sviram delo koje ne leži mom senzibilitetu, ali kao i glumci koji ulogu koja im je dodeljena moraju da nauče i izvuku najbolje iz sebe. Bilo je teških momenata kao i što ih sada ima, ali kada prodrete u određeno delo na pravi način, savladate veštinu i izvučete najtananije emocije iz instrumenta u kojima i drugi uživaju, tada ste predsednik sveta i ništva više nije teško, imate utisak da sve možete ponovo i ponovo.
U vezi ste s pionirom srpske disko muzike Bobanom Petrovićem. Šta je to što je presudilo da započnete ljubav?
Ko poznaje Bobana, zna da je on pre svega džentlmen i šmeker sa neverovatnim intelektom i mnogobrojnim talentima. Izuzetan biznismen, ali još kreativniji u muzici i pisanju. Presudna je bila ljubav prema muzici, ali i radost življenja koju oboje u sebi imamo.
Da li mislite da su svi kod nas razvili svest o čuvenoj izreci “prava ljubav godine ne broji”?
Ja bih se pre zapitala šta uopšte ljudima znači termin “prava ljubav”. Doživljavam je kao apsolutno razumevanje za drugog, saosećanje sa njegovim ili njenim potrebama i ambicijama, podršku i vetar u leđa. Kada to imate, onda su godine zapravo samo činjenično stanje koje društvu služi da o tome priča, podržava ili osuđuje. Život je prekratak da bismo ga proveli kalkulišući.
Vaš izabranik je jednom prilikom rekao da ste u kosmičkoj vezi. Kako se vi slažete s njegovom konstantacijom i, generalno, ovom teorijom?
Apsolutno se slažem. Svi smo bića koja su sazdana od frekvencija, zavisimo od kosmičkih prilika i neprilika. Mi smo to prepoznali i to nam je samo pomoglo u našim kreativnim stremljenjima.
Koju stvar najviše cenite kod Bobana?
Dobrotu i radost življenja koju on sa sobom nosi.
Čija podrška vam je najvažnija u životu?
Podrška porodice i najbližih saradnika.
Rođena ste Valjevka. Koliko ste vezani za svoj rodni kraj i šta vam u nekim trenucima posebno nedostaje iz tog grada?
U Valjevu bih volela i da nisam rođena i odrasla u tom gradu, jer su Valjevci mangupi svetske klase, šmekeri i šarmeri, a Valjevo je grad sa izuzetno bogatom istorijom i kulturnim nasledjem. Ja sam ponosna Valjevka, i još sam ponosnija kada sretnem moje sugradjane kako u Beogradu i širom zemlje pa tako i u drugim zemljama sveta i vidim njihove uspehe i dostignuća. Uvek i najviše mi nedostaje porodica jer zbog brojnih obaveza koje imam specifično u ovoj sada fazi, ne stižem da idem u Valjevo koliko bih želela.
Dvadeset devetog novembra ćete održati svoj prvi veliki beogradski koncert, uz pratnju velikog simfonijskog orkestra. Kako teku pripreme i da li ste uzbuđeni?
Da, 29. novembra u Velikoj dvorani Sava Centra će se održati moj prvi veliki solistički koncert u Beogradu koji nosi isti naziv kao i moj treći album izdat u Srbiji za PGP-RTS — "Potraga za magičnim violončelom". Nastupiću sa mojim simfonijskim orkestrom Power Symphony Orchestra i izvešćemo upravo muziku sa najnovijeg albuma, a na kom se po prvi put potpisujem kao koautor muzike u timu s Markom Matovićem i Bobanom Petrovićem, fantastičnim umetnicima i kompozitorima. Pripreme idu svojim tokom, s tu i tamo malo nervoze i brige, ali s neverovatnom radošću i željom da publici priredimo zaista lep i interesantan umetnički sadržaj.
Šta spremate beogradskoj publici?
Koncert će biti audio-vizuelni doživljaj za sve generacije s obzirom da ćemo priču potrage za magičnim violončelom dočarati i video animacijama. Drugi deo koncerta je rezervisan za pop i rok obrade po kojima sam i postala poznata široj javnosti i koje su donekle i postale moj zaštitni znak, a koje će zbog našeg izbora repertoara i aranžmana u kom ćemo ih izvesti biti prijemčljive svim generacijama i poklonicima kako klasične muzike tako i ljubiteljima različitih žanrova.
