Legendarni pevač Zdravko Čolić (60) svojom harizmom suvereno vlada srpskom muzičkom scenom već četrdeset godina, a iako je uvek bio pod budnim okom javnosti, nikada nije želeo da eksponira svoju porodicu, suprugu Aleksandru i dve preslatke devojčice Unu Zvezdanu (8) i Laru (4). Uprkos tome što ga obožavaju dame svih generacija širom Balkana, harizmatični umetnik ne krije da istinski uživa u toplom porodičnom okruženju koje mu daje povod za osmehe, ali i snagu da preživi teške životne situacije poput onih protekle godine kada su mu preminuli majka Stana i otac Vlado. Slavni muzičar koji će 25. juna spektakularno održati koncert na Ušću, u intervjuu za Story otkriva zbog čega ništa ne može da naruši njegov odnos sa suprugom kojoj bi, po sopstvenim rečima, prešao preko svakog greha, ali i objašnjava kako se njegove mezimice menjaju s godinama.
Story: Zbog čega ste odlučili da ove godine 25. juna održite koncert na beogradskom Ušću?
- Od početka moje karijere pevao sam na raznim mestima od Doma sindikata, hale Pionir, preko Marakane, pa sve do otvaranja beogradske Arene 2005. godine i tako sam odlučio da zatvorim krug i pevam na Ušću. Po mom mišljenju, to je divan prostor za koncerte, a tamo su pevali Madona, Rolingstonsi, Ceca Ražnatović i sve je lepo sređeno. Volim da tamo odlazim i u šetnje, pa mislim da će to biti lep i opušten koncert.
Story: Tokom svoje briljantne karijere, snimili ste mnogo hit pesama. Kako ste sastavljali repertoar za koncert?
- Teško mi ide i obično mi zameraju da predugo pevam na koncertu. Veoma se teško odričem nekih pesama koje su vezane za neka lepa vremena, a ako želim da ubacim nešto novo, moram da izbacim neke stare numere. Opet ne mogu sve da stanu i ponovo će me kritikovati da će koncert biti predugačak. Kažu da upeglam publiku, ali oni koji dođu nikada nisu rekli da im je koncert bio predugačak.
Story: Pred svaki veliki nastup volite da se izolujete i sa muzičarima iz svog benda vežbate daleko od znatiželjnih pogleda. Da li ćete i sada tako uraditi?
- Planiram da u toku ove nedelje odemo negde gde ćemo boraviti do koncerta. To je lepo jer ćemo moći da se družimo, ali i da uvežbamo pesme, što je obavezno za neki bend koji inače ne svira zajedno.
Story: Da li će vaše ćerkice Una i Lara prisustvovati koncertu?
- Una sigurno hoće, a moja supruga Aleksandra još se dvoumi da li da povedemo i mlađu ćerku jer se boji da će zaspati. Voleo bih da bude i Lara jer je Una u njenim godinama došla u Arenu. To će za njih sigurno biti lepe uspomene.
Story: Jesu li talentovane za muziku?
- Primetio sam da imaju sluha, a sve češće same puštaju muziku i plešu. Ako budu želele, usmeriću ih na muzičko vaspitanje, a kada za to dođe vreme, mogu da sviraju klavir ili neki drugi instrument. Ako imaju talenta, nema problema, ali ako to ne žele, neću ih po svaku cenu gurati u muziku.
Story: Da li su njih dve mirne i tihe ili živahne devojčice?
- Veoma su živahne, a znaju i da se potuku u automobilu kada se oko nečega posvađaju ili ako jedna želi igračku ove druge. Una se veoma nervira kada joj mlađa sestra dira knjige za školu. Iste situacije sam i ja u detinjstvu prolazio sa bratom Draganom, a za to smo od roditelja dobijali po guzi i terali su nas da se izmirimo. Ipak, one su devojčice pa ih ne smirujemo na taj način, već s njima razgovaramo. Njih dve se izuzetno vole, pa je samo pitanje šta je predmet rasprave.
Story: Prošle godine na Jadranskom moru tokom odmora prvi put ste fotografisani sa ćerkicama koje, inače, javno ne eksponirate. Zbog čega?
- Ne volim poziranje za novine, ali nemam ništa protiv da me neko negde slika i ne pravim probleme oko toga. Burno sam reagovao jer su nas slikali na Brionima kod mojih prijatelja, a to je učinio oficijelni fotograf hotela u kome smo boravili. Bilo mi je krivo što smo na taj način fotografisani i bilo bi bolje da smo to znali.
Story: Da li ste ponosni otac devojčica ili biste voleli da imate i sina?
- Kao i svaki muškarac, želeo sam sina. Kada sam bio mali, hteo sam da dobijem sestru i govorio sam mami da rodi devojčicu. Zbog toga sam, kada je moj brat došao na svet, stalno pokušavao da ga ogrebem. Ali, budući da su mi ljudi iz komšiluka govorili kako je divno što imam brata i pošto su ga svi voleli, i ja sam ga zavoleo. Tako je ljubav koju sam imao za sestru preneta na brata. Inače, stvarno sam želeo da imam žensku decu, razmišljali smo kada je Aleksandra drugi put ostala trudna kako bi bilo lepo da dobijemo muško dete, ali ćerkicu smo prihvatili kao nešto najlepše što postoji. Što kaže naš narod Samo da je dete živo i zdravo. Smatram da su devojčice slađe i srećan sam što ih imam.
Story: Supruga Aleksandra nikada se ne eksponira u javnosti. Koliko ona učestvuje u vašem životu?
- Mnogo, žena je stub u domu i tako treba da bude. I moja majka je to bila, a dok je otac radio, ona je stalno bila u kući kao domaćica. Bilo nam je teško dok nisam počeo da privređujem, otac je imao državni posao u Ministarstvu unutrašnjih poslova i na neki način majka je uvek odlučivala o svemu što se u kući dešava. Ja imam vrlo korektan odnos prema ženi i volim kada ona odlučuje o kući, organizaciji i higijeni s kojom ona doduše ponekad i preteruje. Ja sam, naravno, prisutan u svim situacijama i spreman sam da oko svega pomognem.
Story: Kako ste supruga i vi izgradili odnos pun poverenja? Sumnja li i ona poput većina žena u svoje muževe da je varate?
- Nas dvoje se dugo poznajemo i imamo izgrađen odnos koji ništa ne može da pokvari, čak ni posao kojom se bavim. Inače, ja sam veoma tolerantan čovek i smatram da slobodu nikada ne bi trebalo žrtvovati zarad flerta. Mnogi ljudi žive u nadi da je sve idealno, pa se i ja držim tog pravila.
Story: Kako održavate strast u braku?
- Strast ili postoji ili je nema i to ne može da se održava.
Story: Za samo jednu godinu izgubili ste majku Stanu i oca Vladu. Kako ste prevazišli taj period?
- Moj otac je bio bolestan i imao je nekoliko operacija, a majka je iznenada preminula... Još se od toga nisam oporavio. Sve je to bio veliki šok jer smo bili preterano vezani. Oni su iz Sarajeva došli u Beograd, preživeli su dva rata i sve to bilo je mnogo teško za njih. Gubitak roditelja je veoma stresno delovao na mene, ali zahvaljujući mojoj energiji, pokušavam da normalnije razmišljam. Roditelji su se u početku protivili mom odabiru zanimanja jer sam završio fakultet, ali kasnije su se složili s tim da se bavim muzikom. Siguran sam da bi i sada podržavali ono što radim.
Story: Svojevremeno ste želeli da se oprobate i u biznisu. Da li i sada razmišljate o toj opciji?
- U periodu između 1985. i 1990. godine bavio sam se telefonijom i investirao u neke delove koji su bili potrebni za centrale, a radili smo nekoliko atesta koji su primenjivani u privatnoj proizvodnji. To se dešavalo u periodu mog zasićenja muzikom. Dobro je da se čovek odmori od standardnog posla i upozna nove ljude, a ja sam dobio materijal i za jednu dobru knjigu. Sve mi je to bilo zanimljivo dok se nisam vratio muzici.
Story: Nedavno ste obeležili 60. rođendan. Jeste li organizovali proslavu?
- Uvek svoj rođendan proslavljam u intimnoj atmosferi, na ručku sa porodicom i prijateljima. Proslave su intimnije ne zato što tako želim, već zbog toga što smo stariji i više nema tog entuzijazma kao kada smo bili deca.
Story: Da li je istina da ste počeli da sakupljate dokumenta za penziju?
- Nemam nameru da se penzionišem jer ta penzija nije ni blizu koliko je nama potrebno. (Smeh) Međutim, velika želja mog oca bila je da sebi uplaćujem radni staž, socijalno, penziono i to sam radio u Sarajevu od prvog dana otkako sam počeo da pevam sedamdesetih godina. To je nešto najlepše što sam njemu za ljubav uradio jer sam uz to uplaćivanje sada ostvario pravo na penziju. Po tom pitanju bio sam vredan i uvek sam vodio svoje papire kako treba.
Story: Poznato je da vežbate i vodite zdrav život. Koliko inače vodite računa o svom izgledu?
- Kako kada i suštinski veliki sam kampanjac. U principu volim da šetam i trčim po Adi ili Košutnjaku. Ne preterujem, ali želim da budem u dobroj kondiciji. Cilj svakog treninga je da čovek bude zadovoljan.
Story: Nedavno je objavljeno da ste vi i vaša porodica izloženi trovanju otrovnim gasovima. Kako to podnosite?
- U delu Dedinja gde stanujemo postoji stara vojna podstanica koju je komplikovano izmestiti, ali taj crni dim koji iz nje izlazi ugrožava okolinu. Dugo se o tome govori, ali verovatno ću se za godinu, dve odseliti odatle pre nego što izmeste podstanicu. Najgore je što ljudi to ne primećuju.
Story: Šta su vam najluđe vaše obožavateljke priredile?
- Bilo je svega u karijeri, ali ima jedna priča koje se setila moja majka. Jednog dana otvorila je vrata i ispred njih je bila devojka u venčanici i sa papirima, ali i muškarcem koji je bio zadužen da bude kum. Nisam bio kod kuće, a ta devojka je rekla: Ja sam došla da se udam. Moja majka je zbunjeno odgovorila: Zdravko još nije za ženidbu. Bilo je raznih situacija, od upadanja u hotelske sobe i praćenja do dobacivanja...
Story: Jesu li vam nekada kao drugim svetskim zvezdama devojke dolazile na vrata sa decom za koju su tvrdili da su vaša?
- To mi se nikada nije desilo.
Story: Važite za čoveka koji ima puno prijatelja. Kako uspevate da decenijama održite uspešna i duga prijateljstva?
- Teško je govoriti o velikim prijateljstvima jer u mom životu postoje brojna poznanstva. Svoja iskrena prijateljstva održavam dobrom energijom i ljudi to osete, pa mi vraćaju istom merom.
Ksenija Konić
