Folk zvezda Svetlana - Seka Aleksić-Piljikić (30) već mesecima vodi svoju najveću bitku u životu i uz svesrdnu podršku supruga Veljka Piljikića (28) pokušava da dobije dete. Uprkos tome što je nedavno objavila novi singl Soba 22 i što nije posustala u svojoj karijeri, atraktivnoj pevačici osnivanje porodice predstavlja jedinu misiju za koju je spremna da se bori do poslednjeg daha. Nakon što je u januaru imala vanmateričnu trudnoću, Seka je skrhana bolom jedva našla snage da se trgne zarad svog supruga Veljka i ostvarenja njihovog najvećeg sna. U intervjuu za Story, popularna pevačica otkriva kako je uspela da pobedi depresiju i u kojim momentima je želela da nestane, ali i na koji način se izlečila i sa osmehom na licu krenula u borbu za potomstvo.
Story: Kako ste uspeli da se izborite sa bolom nakon što ste doživeli vanmateričnu trudnoću u januaru?
- Mnogo veći bol je to što mi se tako nešto desilo i tu tugu ne mogu da zaboravim. Nisam verovala da mi se to događa. Kad sam saznala da sam trudna, bila sam najsrećnija na svetu, a moja sreća se srušila za samo nekoliko dana kad sam shvatila da trudnoća nije u redu. Ništa me više nije zanimalo. Prestala sam da mislim na sve oko sebe, nisam želela da živim, htela sam jednostavno da nestanem. Moj suprug i naše porodice su sve vreme bili uz mene, ali i pored toga moje stanje je bilo sve gore i gore. Danima ništa nisam jela, a nisam bila sposobna ni da govorim. Samo sam želela samoću! Prijatelji su me zvali, ali sam, kad se sve to dogodilo, telefon isključila i jedino mi je prijala samoća. Moj suprug je kontaktirao mog psihologa koji je odmah došao kod nas, nekoliko dana smo vodili kratke razgovore i nakon toga počela sam da spavam po nekoliko sati, ali je nastala nova nevolja, a to su ružni snovi od kojih me i sada, kad ih se setim, obuzme jeza. Moj psiholog je počeo ponovo da dolazi i danima smo dugo razgovarali. Bilo mi je bolje, ali ne potpuno jer još nisam bila spremna za posao i publiku... Na predlog svog supruga otišli smo na nekoliko dana u manastir Tvrdoš u Trebinje. Tamo smo spavali, družili se sa monasima i vodili duhovne razgovore koje neću zaboraviti dok sam živa. Oni su na mene uticali pozitivno, počela sam da pričam, da se smejem, da ponovo zavolim sve oko sebe i poželim da budem ona ista Svetlana kakvu su ljudi navikli da vide: pozitivna, puna energije, ljubavi i sreće. Sada potpuno drugačije gledam sve oko sebe.
Story: Da li ste tada osećali strah ili samosažaljenje?
- Ne znam šta sam u tom momentu tačno osećala, ali sam bila veoma ljuta na sebe, na sve druge oko sebe, na svoj posao. Činilo mi se da je sve oko mene podjednako krivo koliko i ja što mi se to dogodilo. Osećala sam ogromnu tugu, i činilo mi se da joj nikada neće doći kraj.
Story: Jeste li saznali medicinski razlog usled kojeg je došlo do trudnoće koja nije održiva?
- Moja doktorka mi je rekla da se to dešava iz više razloga, ali da žene i posle toga najnormalnije zatrudne. Kada mi je naknadno rekla da je sve u redu i da nema nikakvih komplikacija za ponovnu trudnoću, osećala sam se bolje i pao mi je teret sa srca.
Story: Kako se žena nosi sa bolom nakon gubitka ploda?
- Uh, jako, ali jako teško. Kad god vidim neko dete, pomislim da sam i ja mogla da imam jedno ili dvoje dece i uvek se rastužim, često i zaplačem. Ružan je osećaj i ja potpuno razumem sve žene kojima se ovo ili slično desilo. Mislim da taj bol ne može da se opiše i često znam da kažem da je taj čudan osećaj samo moj.
Story: Postoje li reči utehe u tim trenucima?
- Moja uteha u svemu tome bila je podrška mog Veljka koji me je tešio i nije se razdvajao od mene. Kad ja nisam spavala, nije spavao ni on, kad sam ja bila tužna, bio je i on. Njegovi čvrsti zagrljaji i poljupci govorili su mi više od reči.
Story: Da li vam se dešavalo da imate lažne trudnoće, odnosno simptome drugog stanja usled velike želje za potomstvom, a da realno nije došlo do začeća?
- Nije nikada, čula sam da je to neverovatan osećaj i da je žena u takvoj situaciji potpuno sigurna da je u drugom stanju.
Story: Javi li vam se ikada strah da nećete moći da imate decu ili odbacujete takve misli i verujete u pozitivan ishod?
- Nemam potrebe da razmišljam na taj način niti da strahujem zbog toga jer je sa mnom sve u redu.
Story: Pokušavate li i dalje da zatrudnite prirodnim putem?
- Kod mene ne postoje nikakve komplikacije. Krivo mi je što su ljudi pogrešno shvatili sve što mi se dogodilo, mediji su pisali o tome, ali pojedini su grešili i često mi se desi da mi priđe neka žena i kaže: Ništa se ne brini, ostaćeš ti trudna, videćeš... Ili, i meni se to dogodilo, evo ni ja nemam decu, ali eto, pomirila sam se sa tim! Ne prijaju mi takvi komentari, naročito zato što ja nemam takav problem. Moj suprug i ja želimo da dobijemo blizance i zbog toga sam se odlučila za vantelesnu oplodnju.
Story: Smatrate li da stres koji vaš posao nosi sa sobom negativno utiče na vaše reproduktivno zdravlje?
- Sigurna sam u to. Moj posao je takav i pokušavam koliko mogu da se, bar kad ne radim, izolujem od cigareta i da što više spavam, pošto ponekad mislim da sam hronično neispavana.
Story: Kako se opuštate?
- Moj najveći odmor je mir, tišina, cvrkut ptica, tiha muzika, moj suprug pored mene i tada sam najopuštenija. Često odlazim u tajlandski hram jer volim tajlandske masaže posle kojih se osećam kao ponovo rođena.
Story: Planirate li da se povučete sa estrade na određeno vreme i potpuno posvetite proširenju porodice?
- Moj plan je da kad zatrudnim ostanemo u Srbiji dva, tri meseca, a nakon toga da odemo u Beč gde bismo ostali tokom cele moje trudnoće pa i neko vreme posle porođaja. Želim da se izolujem i uživam u svakom danu svoje trudnoće.
Story: Kada krećete u proces vantelesne oplodnje?
- Sam proces je planiran za septembar i ja sam vrlo nestrpljiva i brojim dane kada će se to desiti.
Story: Jeste li spremni za sve što podrazumeva taj proces, poput hormonskih injekcija, mirovanja?
- Da. Kada se uradi vantelesna oplodnja, neophodno je ležanje, kao i hormonske injekcije.
Story: Za koju kliniku ste se odlučili i zašto?
- Potpuno poverenje dala sam klinici Ivanović i doktorkama Goci i Ani. Mnogo je važno da je lekar fin i ljubazan, da zna da vas uteši i ulije vam poverenje, a kako već neko vreme idem kod njih na preglede, potpuno im verujem.
Story: Kako mislite da ćete reagovati na pripreme za veštačku oplodnju koje podrazumevaju promene u organizmu zbog hormona?
- Rekla sam da ću dati orden onima koji me izdrže u tim momentima. Mislim da je moj suprug nagrabusio. (Smeh) Ali ne mora da znači da svaka žena reaguje isto i nadam se da bar neću reagovati negativno. Ali u svakom slučaju, mislim da je mnogo teže ljudima koji su u blizini takvih žena.
Story: Koliko ste promenili, ili ćete promeniti stil i način života? Primenjujete li savete o zdravoj ishrani?
- Mnogo sam promenila svoj život otkako mi se sve ovo desilo jer se hranim drugačije, redovnije idem na preglede kod lekara, imam svog nutricionistu, treniram sa Veljkom i svaki savet svog lekara slušam. Dajem sve od sebe da budem zdrava i spremna za septembar.
Story: Dosta ste smršali. Na koji način ste to uspeli?
- Uz korigovanu ishranu i vežbe koje upražnjavam više puta nedeljno uz suprugovu pomoć, postigla sam željenu liniju. Nikada nisam bila mršavica jer prosto to nisam ja. Kada sam se ugojila, imala sam zdravstveni problem, a o tome je malo ko znao. Nisam želela da pričam o tome, ali nakon oporavka otpočela sam treninge boksa sa Veljkom i sada se osećam mnogo bolje. Uz njega sam zavolela taj sport i danas, ako ne treniram bar dva puta nedeljno, postajem nervozna.
Story: Kako i na koji način vam suprug Veljko pruža podršku?
- On me podržava u svemu, pa ponekad mislim da ima veću želju nego ja sama da uspem u nečemu. Kada ga vidim i shvatim koliko se trudi oko mene i koliko mi pažnje posvećuje, shvatim da sam jako srećna žena.
Story: Postoji li neki konkretan zdravstveni problem kod vas ili supruga zbog čega ranije nije došlo do začeća?
- Ne postoji nikakav problem niti komplikacija. Jednostavno na početku veze nismo razmišljali o potomstvu jer smo tek dve godine zajedno. S obzirom na to da sasvim normalno mogu da ostanem u drugom stanju za brigu apsolutno više nema mesta.
Story: Predstavljaju li vam veliki stres lekarski pregledi i znatiželjni pogledi ostalih žena u čekaonici?
- Ne, naravno da mi ne smetaju znatiželjni pogledi. Retko kada se nađem u čekaonici jer idem kod prijatelja i ljudi kod kojih svako ima svoj termin. Ali i da je drugačija situacija, lepo bih se snašla. Ja sam osoba koja nema komplekse i ne bih imala problem i da porazgovaram sa nekim i dam ili primim savet koji će mi možda samo pomoći.
Story: Da li ste bili psihički poljuljani zbog ovog veoma stresnog perioda za svaku buduću majku?
- Verujte mi, otkako imam redovne razgovore sa svojim duhovnikom, ja sam nova žena, ponovo rođena. Ništa više ne može da me poljulja, savetujem svima da pročitaju knjigu od oca Tadeja Kakve su ti misli, takav ti je život i shvatiće o čemu govorim, pošto su meni ta knjiga i duhovni razgovori promenili život iz korena, Bogu hvala.
Story: Kako reagujete kada vidite tuđu decu?
- Srećna sam uvek, radujem se i znam da ću isto tako sa decom u naručju uskoro biti i ja. Mislim da je sve ostalo zanemarujuće u odnosu na osećaj kad vas rođeno dete zagrli ili vam se nasmeje.
Story: Jeste li skloni depresiji i kako iz nje izlazite?
- Nisam zaista. Sad je sve to iza mene i ja sam spremna za nove poslovne poduhvate, a kasnije i neki mirniji period kakav ću, nadam se, imati krajem godine.
Story: Zaplačete li se često?
- Često plačem, i sitnica ume da me rastuži jer sam veliki emotivac. Ali i kada to radim, onda me niko ne vidi, pa čak ni suprug.
Story: Izjavili ste da biste želeli da postanete mama dva dečaka. O čemu najčešće mislite kad maštate o njima?
- Veljkova i moja želja su dečaci i iskreno se nadam da će nam Bog tu želju uslišiti.
Story: Da li ćete biti stroga ili popustljiva majka?
- Mislim da ću biti veoma stroga, ali ne mogu da budem sigurna jer još ne znam kakav je osećaj kad imate svoju decu. Ali sam za Veljka sigurna da će sve da im popušta.
Story: Nakon vašeg odmora u Africi spekulisalo se i da ćete usvojiti dete u Gani. Šta je zapravo istina?
- U Ganu sam otišla kod prijatelja jer mi je odmor bio potreban. Tamo jesam obišla jedno sirotište, ali o usvajanju nisam ni razmišljala. Ako se to ikada desi, biće nakon što se ostvarimo kao biološki roditelji, a ako nam životne obaveze budu dozvoljavale, moj suprug i ja ćemo usvojiti jedno dete. Smatram da veći humani gest ne postoji, ali za sada je sve to samo želja. Ne volim da se od toga pravi halabuka i ne dopada mi se kada to neko radi iz marketinških razloga, što je vrlo ružno.
Story: Da li vas suprug savetuje kad je reč o životnim problemima? Verujete li mu slepo?
- On je u stvari jedini kome slepo verujem, obožavam ga i samim tim sve što kaže volim da poslušam i uvek se pokazalo da je u pravu.
Story: Imate jako lep odnos sa njegovim roditeljima što je neobično za odnos snaja - svekrva.
- Imamo predivan odnos, obožavam njegove roditelje i fenomenalno se slažemo, ali i Veljko sa mojima sjajno funkcioniše. Svi smo jedna velika i srećna porodica.
Story: Šta su vam donele tridesete? Osećate li da ste se promenili i sazreli?
- Kad shvatim da broj mojih godina više ne počinje dvojkom, uspaničim se na trenutak, ali shvatim i da sam tek počela da živim. Život je mnogo lep, ali nažalost kratak.
Story: Spekulisalo se i da ste se ošišali do glave. Da li je to istina?
- Nisam. Jednog dana sam na svom profilu na društvenoj mreži Facebook stavila status ćelava, jer se često zezam sa svojim fanovima i novine su to odmah prepisale. Dakle, nisam ćelava, to je šala za moje fanove koji su se uspaničili.
Story: Promenili ste i imidž i sada nosite afričke turbane. Zbog čega?
- Moj izgled je kombinacija Afrike i Egipta jer su to zemlje koje volim i koje me uvek inspirišu. Sve to je ideja moje prijateljice i stilistkinje Tijane koja se potpuno uklopila uz novi singl Soba 22. Turbani su autentični i ja sam jedina koja ih nosi na ovaj način kao što to radi svaka žena na ulici u Africi.
Story: Već ste zakazali letnju turneju. Gde ćete nastupati?
- Letnja turneja počela je 1. juna i trajaće sve do 1. septembra, a radiću koncerte po Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Sve je već odavno zakazano i radujem se svakom susretu sa publikom jer mi je posao velika ljubav.
Story: Jeste li već isplanirali gde ćete letovati?
- Svake godine idemo u Egipat u Šarm El Šeik i odsedamo u hotelu Four Seasons i tako će biti i ove godine. Zaljubljena sam u Egipat, a u tom hotelu kao menadžer radi moj prijatelj i uvek se osećam fenomenalno i slobodnije nego u drugim hotelima, zapravo kao da sam kod kuće.
Story: Jeste li zadovoljni kako je publika prihvatila vaš novi singl Soba 22 ?
- Prezadovoljna sam, prošle su tek dve nedelje od objavljivanja, a moji fanovi pesmu već pevaju horski.
Story: Mislite li da ste pesmu publikovali u nezgodnom terminu jer su i Ceca Ražnatović i Lepa Brena objavile nove numere?
- Ne mislim tako. Moj singl je izašao dve nedelje pre, ali mislim da svaka pesma ima svog slušaoca. I Ceci i Breni želim veliki uspeh sa novim pesmama.
Ksenija Konić
