Pevačica Lepa Brena otkrila je zašto joj je i u šestoj deceniji života važno da izgleda najbolje što može, ali i koje tajne nikada ne bi podelila publikom.
Osim toga, Brena je priznala da joj najveću radost u životu pričinjava unuk Aleksandar.
Skoro 40 godina trajete na muzičkoj sceni. Da li ste se ikada plašili da ne procure neke vaše tajne ili nemate šta da krijete?
- Uvek sam se vodila time da, kao velika zvezda, imam obavezu da podelim sa javnošću i svoje najveće tajne. Mnogo puta sam pričala o otmici svoga sina, što je bila moja najveća tuga. Kada se borim s nekim stvarima, volim to da podelim sa svojom publikom jer možda mogu nešto iz toga da izvuku. Tako savetujem i svoju decu.
Kako ste uspeli da sačuvate istu figuru koju ste imali na početku karijere?
Mnogo volim da jedem i teško mi je kada znam da moram nešto sebi da uskratim. Volim i slano i slatko i ne znam šta mi je draže. Baš zbog toga što nista odbijam i uvek imam problem s viskom kilograma. U poslednjih 30 godina pokušavam da skinem tih tri-četiri kilograma viška.
Da li vam teško pada odricanje?
Dok uživam u hrani, ne kilogramima, ali kada dođe vreme da obučem kostime za nastupe ili farmerke i kada vidim da ne mogu da zakopčam, tada se bacim na dijetu. Kažem: Dosta je bilo, Breno, sada ćes da jedeš kao veverica jer je vreme da podvučeš crtu.
I da li poslušate sebe?
- Naravno, pošto deset puta dnevno po tri-četiri zalogaja i nekako uspem da skinem višak. Ipak ne smem sebi da dozvolim da budem zapuštena. Osim toga, život me je naučio da budem disciplinovana.
Kako onda ne utičete na Bobu?
- To je druga priča. Meni je Boba presladak jer volim punačke ljude. Osim toga, on je zreo čovek i ne mogu da ga jurim da prestane da jede. On ne odustaje od svojih hedonističkih principa. Kada bude odlučio da smrša, to će i uraditi. Evo, sada je na nekom režimu i nadam se da će uspeti.
Uz hranu, ide i dobro vino, da li pazite i da ne preterate s alkoholom?
- Tu nisam za primer. Boba mi dozvoljava samo čašu vina jer zna da ću nešto zabrljati ako popijem više. Drži me dalje i od kuhinje i čaše.
Pored svih obaveza koje imate svakog dana, da li uspete da svratite kod Aleksandre i Filipa i ukradete malo vremena s malenim Aleksandrom?
- Otkad je Aleksandar ušao u naše živote, sve se promenilo. Svi se takmičimo ko će da provede što više vremena s njim. Pošto živimo veoma blizu, imam običaj da uletim kod njih bez poziva samo da ga vidim nakratko. Ali sad je ipak malo teže jer Aleksandar već ima deset kilograma i krupan je momčić. Mučim se kada ga držim u rukama, pa ga prebacujem sa drugi, pa se onda malo ukrug.
Nastavak na sledećoj strani...
