Nakon godinu i po dana, lepa glumica Jovana Balašević (30) odlučila je da stavi tačku na emotivnu vezu sa svojim pet godina mlađim dečkom, džudistom iz Novog Sada Vladimirom. Iako je pre samo nekoliko meseci bila sigurna u njegovu ljubav i zajedničku budućnost, tiho i bez velike pompe Jovana je odlučila da kaže zbogom dojučerašnjem izabraniku. Ipak, za razliku od većine dama koje posle rastanka zapadaju u očaj i do poslednjeg daha gaje nadu u pomirenje, Jovana je naučila kako da pobedi melanholiju i otkrije čari samoće. Iskreno i bez lažne skromnosti, ova zanosna glumica u intervjuu za Story otkriva razlog zbog koga je odlučila da ubuduće bude sama, ali i priča kako se bori protiv melanholičnog raspoloženja ističući da su joj u teškim emotivnim stanjima najveći oslonac članovi porodice, slavni kantautor i otac Đorđe (58), majka Olivera (50), sestra Jelena (28) i brat Aleksa (14).
Story: Nedavno ste prekinuli emotivnu vezu s vašim dečkom Vladimirom. Kada ste shvatili da je došao kraj?
- Citiraću pisca Visariona Grigorijeviča Bjelinskog koji je o ljubavi rekao: Velika potreba za ljubavlju često se shvata kao sama ljubav, ako se ukaže predmet prema kome ona može težiti, prepreke je pretvaraju u strast, a zadovoljenje je uništava. Eto mog odgovora zašto je došao kraj.
Story: U kakvim ste sada odnosima sa bivšim partnerom?
- Korektnim.
Story: Umete li da uživate u samoći ili uvek volite da ste u društvu?
- Uživam u samoći.
Story: Ranije ste govorili da se prepuštate melanholičnom raspoloženju. Kako sada reagujete?
- Dok bi se drugi u takvim trenucima napijali, ja se zagnjurim u samoću, čitanje i maštanje spasavajući se tim drugim i trećim identitetom. Uglavnom osećanje da si sam na svetu javlja se pomešano s ponosnim osećanjem superiornosti: omalovažavam ljude, čine mi se prljavi, ružni, nesposobni, zavidni, prosti, škrti... Ne plaši me moja usamljenost, ona je skoro olimpijska. Ovo je odlomak iz knjige Tunel i baš u tim trenucima sam je i pročitala.
Story: Kako sada izgleda vaš život, koje su to sitnice koje vas ispunjavaju?
- Svakog dana ulažem napor duha da oplemenim realnost.
Story: Razmišljali ste o braku i porodici? Da li i dalje želite da se ostvarite u ulozi majke?
- O, kako da ne.
Story: Koliko vam je porodica oslonac u važnim životnim trenucima?
- Ona mi je jedini oslonac, moja baza i tvrđava.
Story: Kome se poveravate i ko vam daje savete kada donosite bitne odluke?
- Poveravam se skoro svima i to znaju ljudi oko mene, ali neki bivaju uvređeni kada shvate da nisu privilegovani znajući nešto što su smatrali da sam samo njima rekla. Povređuje ih činjenica da ja sve svima pričam, ali zaista smatram da pripadam samo sebi. Ne sudi se o knjizi po njenim koricama, zar ne?
Story: Prija li vam to što vas mediji više ne klasifikuju samo kao lepu Đoletovu ćerku, već kao uspešnu i ostvarenu glumicu?
- Da bi postao simbol, čovek mora da zna šta predstavlja: samosvest je srž uspeha.
Story: Čije savete uvek i bezpogovorno prihvatate?
- Mamine.
Story: Da li ste se razočarali u ljubav? Hoćete li otvorenog srca ući u neku sledeću?
- Pre četiri godine razočarala sam se u ljubav kada sam posle pet godina veze shvatila šta je ona u svojoj suštini. Spoznala sam da nepobediva snaga koja pokreće svet nisu srećne ljubavi, nego one koje nailaze na poteškoće, ali to me ne sprečava da se iznova zaljubljujem.
Story: Jeste li sujeverni?
- Nažalost, jesam.
Story: Prijaju li vam udvaranja muškaraca ili ih odbijate svojim stavom?
- Uvek se pitam zašto mi stalno pogrešni prilaze. Pohvalim ih za hrabrost, ali kaznim za ideju.
Story: Da li za vas flert predstavlja zabavu ili tome ozbiljno prilazite?
- Ne sme čovek sve što može (Smeh).
Story: Kako izgleda vaš jedan savršen dan?
- Savršeni su oni dani u kojima uspeš da zidaš svoje snove.
Story: Koliko pažnje posvećujete svom fizičkom izgledu?
- Sada kao tridesetogodišnja žena sa sigurnošću mogu da kažem da je onda kada sam se najviše trudila, rezultat bio neočekivano loš u svakom smislu.
Story: Kajete li se zbog nečeg što niste uradili ili rekli?
- Non je ne regrette rein, u prevodu sa francuskog: Ne žalim ni za čim, kako glasi naziv pesme Edit Pjaf. Žena beše Strelac u horoskopu, kao i ja, pa se potpuno razumemo.
Story: Postoji li nešto zbog čega se kajete što ste uradili ili rekli?
- Između ostalog i ovo što sam prethodno rekla.
Story: Volite li iznenađenja i čija vam najviše prijaju?
- Volim, kako da ne, tata je majstor za to, ali ni mama nije ništa gora. Priređivali su nam kao deci, pa i danas, takva iznenađenja da nije ni čudo što su im svi kandidati za zetove nedovoljno interesantni.
Story: Možete li za sebe da kažete da ste srećna i uspešna žena?
- Zavisi kako se probudim, ali mogu da kažem da sam do sada imala više sreće nego pameti. A za uspeh morali bismo prvo dobro da razjasnimo šta znači danas biti uspešan u Srbiji.
Story: Koji poslovni izazov bi vas usrećio?
- Upravo oni pozivi koji predstavljaju izazov. Nažalost, ima takvih koji to nisu, pa im i ne pristupam uz alibi dobro je plaćeno. Izazov je dobar reditelj koji ima senzibilitet sličan mom, a ako je dobar, on će i od telefonskog imenika napraviti predstavu. Za ostalo ćemo lako. Relacija, sporazumevanje i sam rad između mene kao glumice i reditelja veoma su mi važni.
Story: Jeste li osoba koja voli promene ili vam prija ujednačen ritam života?
- Nisam neko ko se raduje nepredviđenim stvarima i volim da imam organizovan dan, a dovoljno zadovoljstvo predstavlja mi to što ne znam šta on nosi i koga danas uvodi u moj život.
Story: Koji su vam poslovni i privatni planovi za predstojeće leto?
- Da, ima jedno godišnje doba, odnosno leto, a ostala nisu ništa drugo nego prepreke da se ovo jedno uspostavi neprekinuto. Putujući bioskop nastavlja svoju turneju, a na leto smo u Hrvatskoj sa filmom Kao rani mraz.
Story: U Novom Sadu igrate u dve predstave. Da li vam je važnije da igrate u teatru ili na filmu?
- Rad u pozorištu je savršen nastavak mog dramatičnog senzibiliteta. Obožavam svaki proces koji mi donosi rad u pozorištu. Film je nešto potpuno drugačije, ali isto tako smatram ga izazovom i uživala sam radeći na projektu Kao rani mraz.
Story: Pripremate još jednu predstavu. O čemu se zapravo radi?
- U aprilu sam imala premijeru predstave Zojkin stan u režiji Dejana Mijača u Srpskom narodnom pozorištu, gde sam i zaposlena, a paralelno sam počela da radim, što inače ne praktikujem, dramu Miroslava Antića Parastos u belom, čija je premijera zakazana za 31. maj u okviru Sterijinog pozorja na salašu. Divni ljudi čine ekipu, moja uloga je veoma zahtevna i imam tremu. Igram nezadovoljnu ženu od četrdeset godina koja nema ništa sem patološke vezanosti za majku. Neostvarena i nesrećna nailazi na gomilu neistina tokom komada...
Story: Film Kao rani mraz potpuno je opčinio Srbiju i zemlje u okruženju. Da li vaša porodica i vi planirate da napravite neki sličan projekat ili možda nastavak filma?
- Još je sve samo ideja. Nastavili smo turneju po selima Vojvodine i Srbije, na leto opet obilazimo neke gradove u Hrvatskoj, dok 12. maja imamo premijeru u Ljubljani. I dalje se zalažemo za život filma nakon što je on snimljen. Nećemo da ga damo u klasičan oblik distribucije, ovako je uzbudljivije, lepše... Ljudi po selima zahvalni su što načinite taj mali napor, spakujete platno, projektor i dođete u njihovo mesto, grad ili selo. Srbija nije samo Beograd.
Story: Igrate li i dalje u predstavi Miris kiše na Balkanu i da li vam se dopada istoimena serija?
- Igram je s velikom radošću, a prepuna sala u Madlenianumu je za mene uvek kao mali praznik. Vidim drage kolege koje ne srećem tako često i radujem se svakom našem igranju. Videla sam seriju, ona je dokaz kako isto delo može da se čita na dva potpuno različita načina.
Story: Vaša sestra Jelena postala je savetnica u Vlade Vojvodine, pored toga što radi na katedri kao asistent na Akademiji umetnosti. Planirate li i vi da se posvetite još nekom poslu koji nije u vezi sa glumom?
- Za sad ne. Ponosna sam na svoju sestru što pored svega uspeva da nađe vremena i posveti se psima lutalicama i njihovom zbrinjavanju. Rada sam, naravno, kao i uvek da budem njen kmet i pomognem joj što god je u mojoj moći.
Ksenija Konić
