Diva našeg glumišta, Mira Banjac, ekskluzivno u intervjuu za Glossy.rs priča o porodici, roditeljstvu, otkriva čemu je naučila sina jedinca, emotivno se priseća prve simpatije, te priznaje šta je za nju smisao života.
Mira Banjac pre nekoliko dana na 33. Filmskom festivalu u Herceg Novom primila je nagradu Milan Žmukić za izuzetan doprinos afirmaciji Filmskog festivala u Herceg Novom. Proslavljena glumica za Glossy.rs otkrila je kako se oseća povodom toga, a zatim se osvrnula i na svoju dugogodišnju glumačku karijeru, otkrivajući odakle crpi snagu, energiju i inspiraciju.
Pre par dana primili ste nagradu Milan Žmukić za izuzetan doprinos afirmaciji filmskog festivala u Herceg Novom. Kako se osećate povodom toga?
Izuzetno sam počastvovana jer je Milan Žmukić moj veliki prijatelj. On je častan čovek, koji je utemeljio ovaj festival, i on je zapravo kičma festivala. Naravno da sam počastvovana ovom nagradom. Na kraju jedan naš duhoviti poznat čovek koji više nije živ je rekao: “Nagrade treba prezirati, ali onda kada ih već imaš”. Ja tako ne rezonujem , jer mislim da su to jedine i najbitnije stvari koje su ljudi zapamtili od mene. Najbitnije je ono šta ćete ostaviti ljudima, i vredi samo ono što su zapamtili, sve drugo je prolazno. Mi smo ceo život radili za publiku tj. ljude, a da nismo za njih radili ne bi imali hleba da jedemo. Meni je posle moje porodice najjvažnija pubilika. Ja sam pred svojom publikom kao vojnik! Svaka nagrada je za mene znak da je neko primetio da sam nešto uradila. Rekla sam da tim nagradama treba čuvati dostojanstvo, te nagrade ne sme da se osramote niti profanišu, one moraju ostati u svom dostojanstvu.
Koliko često posećujete ovaj primorski grad i šta vas posebno fascinira u njemu?
Obožavam ovaj grad jer ima duhovnu klimu, gde se dogadjaju velike duhovne stvari: festivali, muzika,knjiga... Volim crnogorski narod jer sam prečanka, a i oni su uspravni i otvoreni ljudi prema ljudima. Ovde imam mnogo prijatelja, i ja kad dolazim u Herceg Novi dolazim kući!
Kažu da je more lek za sve, kako ga vi doživljavate i da li ga volite?
Upravo tako - kao lek i kao jedan život eliksir! More ti daje sve! Ne dozvoljavati da budeš depresivan i deprimiran!
Na šta ste najponosniji u životu?
Na svog sina Branu.
Kako vam uspeva da uvek koračate kroz život uzdignute glave i da nikada ne pokleknete?
Ljudi vam daju tu snagu. Treba negovati prijatelje. Prijateljstva su banka u koju ulazete i dobijete sa kamatama ako dobro uložite. Prijatelji su tu i u teškim trenucima, ako su pravi.
Odakle crpite novu snagu, energiju i inspiraciju?
Samo snagom, rad,rad i samo rad! Sve što sam uradila je samo zasluga što sam radila. U penziji sam već dosta dugo i shvatila sam da se sa godinama mora pomiriti. Šta pripada starosti što joj morate dati, i ono što joj ne smete oduzeti. Za starost se mora raditi, za samoću se mora mnogo raditi da bi bio dovoljan samom sebi i nije mi teško! Ja i dalje radim! Mene više ne zanima slava a ni pare. Toliko koliko imamo-imamo, a koliko nemamo,nemamo. Samo želim da budem korisna, da se ne povučem negde i čekam da ta smrt dođe. Da budem sa svojom porodicom, koja se zove “umetnici” i sa svojom porodicom. Bog mi je dao zdravlje, i ja tu energiju skocentrišem na rad. Ja neću umreti, ja ću da uginem kao biljka koju nisu zalivali - tako sam uvek govorila!
Nastavak na sledećoj strani...
Šta vam je Beograd pružio, a šta oduzeo?
Doneo mi je karijeru, a oduzeo Novi sad, gde sam živela mirno , gde je grob moje majke , gde su moji stari prijatelji , ali sam to prevazišla!
Jednom prilkom ste rekli da bi jedino menjali u karijeri “veliki mračni deo svog života u Beogradu”. Zbog čega, i sa koliko iskušenja ste morali da se susretnete?
Sve je do prilagođenja. Dođete u novi grad gde treba da se naviknete i da prvo nadjete sebe! Nije mi bilo tako teško jer sam došla u Atelje , gde su bili sve odlični glumci i odmah su me prihvatili!
Koliko se razlikujete ispred i iza kamera?
Naravno da se razlikujete kao i svi ljudi. Pred kamerom pokazujete ono šta umete, a iza živite jedan mali život. Mali život! Ja sam živela mali život! Ničega mi nije žao, niti sam nešto izgubila! Vodila sam jedan lep mali život. Pred kamerama ili to znate ili to ne znate!
Da li ste nekada pomišljali da odustanete od glume i “dasaka koje život znače”?
Nikada!
Vedar duh vas uvek prati. Da li je upravo to vaše oružije, i da li možete da se prisetite kada vam je najviše pomogao?
Ne znam kada mi je pomogao, ali jeste! Ja sam vedra osoba i izbegavam zatvorene i sumorne ljude. Izbegavam ljude sa kojima nemam šta da pričam. Uvek sam se trudila, i negde bila lukava da budem u društvu pametnih ljudi i kupovala znanje od njih. To su najjvažniji i najjdragoceniji fakulteti!
Da li se kajete zbog nečeg u životu?
Ne.
Sećate li se prve simpatije i prvog poljupca?
Sećam se, kako ne. To je bio jedan dečak iz Hrvatske, roditelji su mu imali neku fabriku. Bio je odličan djak, zato sam i počela da se družim sa njim. On je tako nekada nosio moju torbu do kuće, podelimo sendvič ili jabuku ponekad . Sećam se da na jednoj školskoj proslavi smo se svi rukovali i ljubili, a njegov pogled se zadržao malo duže na meni. I posle se nije on tako družio sa mnom, pa se preselio za Zagreb, i ja sam patila, osećala sam prazninu! Dugo posle njega me ništa nije interesovalo!
Stalno ste bili okruženi boemima i voleli ste takve ljude. Zbog čega?
Zato što su boemi radosni ljudi koji slave život!
Šta je po vama suština ovog života i recept za srećan život?
Kada bih ja to znala, ja bih tako uredila svoj život! Mislim da svako kreira život kako želi.
Slava i popularnost vas nisu nikada promenili, niti iskvarili svih ovih godina. Kako ste uspeli da se sačuvate o tih stvari?
Slava je jako efermena. To danas jeste sutra ne mora da bude. Morate sačuvati dostojanstvo, morati znati šta smete a šta ne smete ali to dolazi sa sazrenjem!
Koja je po vama najjvažnija životna lekcija koju ste dali sinu jedincu Brani?
Moj sin je van moje karijere , nije se nikada mešao. Nikada nije bio sin određene ličnosti. On dugo radi na televiziji kao snimatelj, nismo čak nikada zajedno radili!
Koja je nedeljna tradicija Mire Banjac?
Nedeljni ručak koji ću dok mogu sama da pravim i naravno supa! Moj sin jako voli supu , a to je vojvodjanska tradicija.
Koji su vam naredni planovi vezani za karijeru?
Nemam planova.
NE PROPUSTITE
