Glumica Alis Braga Moraes rođena je 15. aprila 1983. godine u Sao Paulu u Brazilu. Odrasla je u katoličkoj porodici, a njena majka Ana i tetka Sonja takođe su bile glumice. Nakon što je glumu zavolela igrajući u školskim dramama, sa svega osam godina Alisa je krenula stopama svojih prethodnica. Prva komercijalna stvar koju je uradila bila je reklama za jogurt, a u tinejdžerskom periodu ostvarila je uloge u televizijskim i niskobudžetnim filmovima. Prvu značajniju rolu snimila je 1998. godine na portugalskom jeziku, a nakon snimanja vratila se da završi srednju školu zbog čega je pauzirala u karijeri naredne cetiri godine. Vratila se sporednom ulogom Anđelike u filmu City of God koji je kritika veoma dobro ocenila, a za koju je bila nominovana na prestižnom Cinema Brazil Grand Prize. Atraktivna brineta je potom upisala studije, a paralelno sa nastavkom obrazovanja pojavljivala se i u nekoliko cenjenih južnoamerickih filmova: Lower City, Only God Knows, ali bila je deo i popularnog televizijskog programa Carandiru.
Braga je svoj debi na engleskom jeziku imala 2006. glavnom ulogom u filmu Journey to the End of Night rame uz rame sa Brendonom Frejzerom, koji je premijerno prikazan na petom Tribeca Film Festivalu. Svega dvanaest meseci kasnije, debitovala je u blokbasteru Vila Smita I Am Legend, i drami Crossing Over, film u kojem je glumila sa Harisonom Fordom, Rejom Liotom i Ešlijem Džadom. Takođe se pojavila u filmu Redbelt Dejvida Mameta, a domaća publika uskoro će je gledati u ostvarenju Obred u kome igra zajedno s Entonijem Hopkinsom i Marijom Karan. Alis je 2004. godina započela romansu s kolegom Dijegom Lunom, ali su se nakon dvanaest meseci zabavljanja rastali. Njeno srce je 2008. osvojio kolega Rodrigo Santoro, a u njihovoj vezi, sudeći po škrtim izjavama koje je na ovu temu dala Alis, i dalje cvetaju ruže.
Koliko je ljubav važna u vašem životu?
- Veoma, ja sam obična devojka koju emocije, bilo da su vesele ili ne, pokreću i motivišu. Uživam u svom životnom putu i ljudima koji me podržavaju i vole zbog čega sam svakog dana zahvalna Bogu.
Kako se rešavate stresa?
- Često vežbam, a povremeno i popijem nešto što me opusti.
Da li vam nedostaje život u rodnom Sao Paulu?
- Najviše mi nedostaje energija koja tamo vlada: grad je uvek prepun, ima mnoštvo zgrada, gust saobraćaj i, čini mi se, najviše veselih ljudi na jednom mestu.
Vecina vaših kolega izbegava da komentariše aktuelna politička dešavanja, ali ste vi ipak pokazali svoje nezadovoljstvo politikom koju je vodio bivši predsednik Džordž Buš?
- Rekla sam da je bilo tužno što je jednu moćnu državu kao što su Sjedinjene Američke Države predvodio neko poput Buša i stojim iza te svoje izjave uprkos vremenskoj distanci.
Mislite li da bi ste vi nešto drugačije radili kada bi vam bila poverena tolika moć?
- Ljudi koji imaju moć komunikacije i veliki publicitet, samim tim imaju i ogroman uticaj. Ako ikada dobijem takvu priliku, sigurno ću je iskoristiti za prave stvari. Sve je u našim rukama, svako od nas može da napravi razliku i bori se. Ljudi su dužni da sami rasuđuju, to je nešto u šta verujem, a prvenstveno bih želela da brinem o drugima, da moje bivstvovanje bude korisno.
Kako ste zadovoljni filmom Obred?
- Mislim da smo uradili dobar posao i da će se publici dopasti film. Bilo je naporno, ali sam bila veoma zadovoljna zbog toga što sam imala priliku da sarađujem s Entonijem Hopkinsom kome sam se oduvek divila.
Moni Marković
