Pevačica Tijana Dapčević posle prijatnog odmora koji je provela sa porodicom na Kopaoniku za portal Glossy.rs otkriva sve detalje sa zimovanja, priča o najnovijoj pesmi „Prezir“, te tvrdi da ne postoji osoba koju može da prezire u životu.
Nova pesma „Prezir“ je izašla tačno na vaš rođendan 3. februara. Kakvu to simboliku predstavlja za vas?
Pesma „Prezir“ je izašla baš trećeg februara jer sam želela da je poklonim sebi i svojoj publici za rođendan. Dugo je stajala „u fioci“ i čekala pravi trenutak, a rođendan je uvek pravi trenutak za poklone, pogotovo kada su ti pokloni u obliku muzike.
Da li smatrate da svaka žena mora u ljubavi da prođe “put od obožavanja do prezira“?
Naravno da ne, nisam imala takvo iskustvo nikada, ali sigurno da ima onih koji jesu. Možda je ovo pitanje više za autora teksta, nego za mene, ja sam samo izvođač radova.
Šta treba da se desi da Tijana oseća prezir prema nekome?
Uh, ne znam, nisam čak sigurna ni da je to uopšte moguće, zato što mi se baš nikada nije desilo da nekoga toliko ne podnosim, da mržnja prema njemu preraste u prezir. Ne bih to dozvolila nikada, ni sebi, a ni drugoj strani da me toliko poremeti i povredi, da ga prezirem. Uglavnom izbegavam bilo kakvu negativnu energiju i ljude koji je šire, trudim se da budem okružena isključivo onima sa kojima mi je lepo, tako da uživam.
U kojim situacijama ste upali u neki vrtlog nemira?
U kružnom toku na Slaviji.
Na koji način ste vi doživeli novu pesmu?
„Prezir“ je nastao ubrzo posle „Reseta“ ali, kao što sam već rekla, nismo hteli odmah da je objavimo, čekali smo najpogodniji momenat za tako nešto. Možda je to više kao nastavak „Reseta“, kad potrošiš sve reči i sva osećanja, pa ostanu samo sećanja na svu tu prazninu, u kojoj si ti nekada video čitav jedan svet. Da se sad ne ponavljam, ali nije mi se nikada desilo da prezirem nekoga, tako da je nisam lično doživela, ja sam tu samo da prenesem ono što su autori hteli da kažu.
Zimovanje ste proveli na Kopaoniku. Kakve utiske donosite sa porodičnog putovanja i koliko volite da uživate u zimskim čarolijama?
Mi najviše uživamo na moru, leto je naše godišnje doba, ali od kada smo pre dve godine počeli da odlazimo na Kopaonik – apsolutno smo se zaljubili u skijanje i jedva čekamo svaki odlazak tamo. Vuk i Milan skijaju odlično, odavno, dok je meni u početku bila frka da stanem na skije, dok mi Nenad Miljojković, naš instruktor skijanja nije posle samo jednog časa pokazao da sam zapravo prirodni talenat za skijanje, tako da sad svi zajedno skijamo i verovatno ćemo otići još jednom, da još malo uživamo i zaokružimo sezonu.
Nastavak na sledećoj strani...
Koliko ste vezani za Makedoniju i na koji ste način doživeli pesmu „Kilometri“?
U Makedoniji sam se rodila i odrasla, moja porodica i rodbina živi tamo, tako da je potpuno prirodno i normalno da sam izuzetno vezana i „Kilometre“ sam doživela onako kako ih doživljavaju svi oni koji su ikada bili odvojeni od bliskih ljudi. Priroda mog posla je takva da često prelazim neke kilometre, ali se i organizujem tako da se svi redovno viđamo i provodimo što više vremena zajedno, tako da ti kilometri budu još kraći nego što jesu.
Šta vam najviše nedostaje kad pomislite na rodni grad?
Porodica, naravno. Roditelji, Tamara, Hana i Daren. Svaki slobodan trenutak koristimo da skoknemo do Skoplja i provedemo što više vremena sa njima, a kad smo u Beogradu čujemo se po nekoliko puta dnevno telefonom, tako da smo stalno „na žici“.
Koju to sreću vaše oči pamte u Skoplju?
Kada bih krenula da opisujem, trebalo bi nam nekoliko brojeva Glossy magazina da sve prepričam.
Kojim stvarima se trudite da naučite sina Vuka? Koliko je u današnje vreme teško izvesti dete na pravi put?
Nije teško ako se bavite svojim detetom i ako ste mu maksimalno posvećeni, a Milan i ja to jesmo od prvog dana Vukovog života. Koliko god obaveza da imamo u toku dana i gde god da se nalazimo (na poslovnom putu ili kod kuće) mi smo pre svega roditelji, pa onda sve ostalo i nema tih obaveza koje će nam biti ispred deteta, što verujem da je slučaj i kod drugih roditelja. Najvažnije nam je da on bude zdrav i srećan, da bude pošten čovek i da u životu radi ono što voli i što ga ispunjava, a mi ćemo biti tu da mu pružimo podršku koliko god to budemo mogli.
Sa suprugom Milanom ste u braku već više od decenije. Na koji način prevazilazite sve prepreke i barijere?
Volimo se. Ljubav je jedino u šta verujem i jedino što ima „moć“ da održi svaki odnos. Ako nje nema, ne može da bude ničega drugog. Pored ljubavi, važan je i razgovor, da se ništa ne gura pod tepih i da se ništa ne prećutkuje i ne podrazumeva, samo da bi se sačuvao mir u kući, jer posle ta gomila ispod tepiha postane previsoka da bi se preko nje prešlo.
Kako gledate na današnji položaj žena u društvu, kada se od njih očekuje da budu “super žene“ (majke, domaćice, supruge, žene s karijerom), i da li smatrate da ste uspešni na svim poljima?
Danas svi imaju svakakva očekivanja, ne samo od žena, nego generalno od svih i svega, ali tome ne bi trebalo pridavati mnogo značaja. Mislim da svako treba da radi onako kako misli da je najbolje za njega i da se ne obazire na komentare okoline. Svaka žena je super-žena ako je srećna i ispunjena, a to nema veze s tim da li ima karijeru ili ne, da li se ostvarila u ulozi majke ili nije, i tako dalje. Šta god da sam poželela da radim u životu, tome sam (bila) maksimalno posvećena jer smatram da, ako nešto radiš treba da daš svoj maksimum i uspeh ne može izostati, tako da sam u potpunosti zadovoljna svime što sam do sada postigla. Ali, polako, tek sam počela.
Kada vam je potreban reset na duši?
Reset na duši ne mora da bude uvek neki životni preokret – postoje i oni mali „reseti“, koji svakom čoveku trebaju svakog dana, a to može biti bilo šta što vam vraća dušu na mesto. Za mene je to vreme provedeno sa porodicom, druženje sa prijateljima, odlazak u bioskop, veče uz neku društvenu igru i palačinke, šetnja... Reset biramo sami.
Sa mladim pevačem iz Amerike, Ronom Holsijem, udružili ste glas i otpevali najpoznatiju pesmu „Jovano Jovanke“. Kakvo je to iskustvo bilo za vas?
Čarobno, Ron Holsi je divan dečko, sa magičnim glasom koji je tu pesmu otpevao kao da doživljava apsolutno svaku njenu reč i svako slovo, a zapravo ne zna ni reč, ni makedonskog, ni srpskog. To je samo još jedan dokaz da za muziku ne postoje nikakve granice i da je ona jezik koji cela planeta razume.
NE PROPUSTITE
