Kolin Firt: Oskara sam zaboravio u toaletu

Glumac Kolin Firt inspiraciju za poslovne uspehe pronalazi u svojoj supruzi Liviji i dvojici sinova koji su mu bili velika podrška tokom gužve koju je izazvala njegova nominacija za Oskara
0
1 / 6 Foto: Story Press

Engleski glumac Kolin Firt rođen je 10. septembra 1960. godine u profesorskoj porodici. Majka Šeli i otac Dejvid predavali su na univerzitetu, a ima stariju sestru Kejt i mlađeg brata Džonatana koji je takođe krenuo njegovim stopama i bavi se glumom. Zbog očevog angažmana u Nigeriji buduća glumačka zvezda proveo je dobar deo svog detinjstva u toj zemlji, ali se takođe često selio čime je objašnjavao činjenicu da se oseća kao građanin sveta. Karijeru je započeo 1984. godine kada je debitovao u pozorištu. Među njegovim najznačajnijim ulogama svakako su one u filmovima Engleski pacijent, Dnevnik Bridžit Džons, Devojka sa bisernom minđušom, Mama mia… Nakon skoro tri decenije uspešne karijere u svetu filma, televizije i pozorišta, Kolin je zaslužio tu čast da postane 2429. zvezda na holivudskom Bulevaru slavnih. Superstar koji je osvojio publiku ulogom Darsija u televizijskoj adaptaciji romana Džejn Ostin Gordost i predrasude, zbog sjajne interpretacije kralja Džordža VI u filmu Kraljev govor osvojio je dve najprestižnije nagrade za najbolju mušku ulogu na dodeli Zlatnog globusa i Oskara. Firt u maju 2012. počinje da snima rimejk filma Moja draga gospo iz 1964, u kome je Odri Hepbern igrala Elajzu Dulitl, a Reks Harison profesora Higinsa. Rimejk će režirati Džon Maden, najpoznatiji po filmu Zaljubljeni Šekspir. Inače, glumac je od 1989. godine bio u vezi sa glumicom Meg Tili sa kojom se upoznao na snimanju filma Valmont. Ona mu je rodila sina Vilijama sa kojim je uprkos njihovom razlazu i dalje u bliskom kontaktu. Od 1994. bio je u romansi sa glumicom Dženifer Ehle sa kojom je igrao u Gordosti i predrasudama, ali se veza ubrzo raspala. Sreću je pronašao u ljubavi sa italijanskom producentkinjeom Livijom Điđoli, sa kojom se venčao krajem devedesetih i dobio dvoje dece: devetogodišnjeg sina Luku i dve godine mlađeg Matea.

Kako se desilo da nakon dodele zaboravite statuu u toaletu?

- Ne osećam toliko užitak koliko olakšanje. Zahvalan sam i drago mi je što je sve napokon gotovo, a to što sam zaboravio statuu odraz je moje ushićenosti.

Zbog čega vam je pomalo presela priča oko Oskara?

- Cela ta pustolovina s Oskarima traje već mesecima. Mislim da mi je dosta zabave za ceo život, da više nikada ne odem na neku, to bi mi bilo sasvim u redu.

Ovogodišnji Oskar demonstrirao je dominaciju britanskih filmova. Zbog čega uglavnom odbijate holivudske projekte?

- Nije bilo pravih ponuda. Velike uloge možete ostvariti u Londonu, kao i u Holivudu. Mislim da bih samo izgubio da sam ostavio svoju sredinu, i otišao preko okeana. Snimao sam dosta u Los Anđelesu, volim Njujork, Čikago, to su kreativne sredine. Imam i mnogo porodičnih veza u Italiji jer su moja deca delom svog porekla Italijani, tako da i to tržište smatram zanimljivim. Kosmopolita sam, ali se najbolje osećam kod kuće.

Volite li više film ili pozorište?

- To su dve različite priče. Montaža je ključna stvar kod pravljenja filma, dok u pozorištu nema mesta improvizaciji i naknadnom ispravljanju. Veoma cenim reditelje koji govore malo, ali imaju jasnu viziju, znaju šta žele da ostvare i to prenose na sve učesnike i gledaoce.

Čini se da volite mlade autore. Šta vas motiviše da im pomažete?

- Rukovodim se svojim iskustvom i instinktom. Iskustvo reditelja me nikad nije brinulo sve dok verujem u njegovu viziju, što je bio slučaj i sa Tomom Fordom koji je zbog pojednih svojih projekata često ispaštao. U njegovom filmu igrao sam gej profesora. Sedeo sam sa Tomom i svojim mislima, a kamere su me pratile, i tu, čini mi, se nije ni bilo prave glume. Sve se odigravalo spontano. Razmišljao sam o odnosu trenutka sreće i emotivnog haosa koji treba da tumačim i to je zabeležila kamera.

Postali ste 2429. zvezda na holivudskom Bulevaru slavnih. Znači li vam to priznanje?

- Želeo bih da se zahvalim svima koji su me pratili na mom izuzetnom životnom putovanju. Međutim, osoba kojoj sam zahvalan van svih granica zamislivog jeste moja supruga Livija, koja je čitavim ovim putem istinski i s radošću išla ukorak sa mnom. Kada pogledam nadole u ovu zvezdu, jasno vidim da tu piše njeno ime.

Njoj ste i posvetili nagradu Američke filmske akademije?

- Živim za nju i svoju decu: devetogodišnjeg sina Luku i dve godine mlađeg Matea. Njima posvećujem sva priznanja.

Ipak, imate još jednog sina?

- Vil je odrastao momak, svoj čovek koji ne voli da se njegovo ime provlači po medijima.

Odrasli ste u Africi, da li je to razlog vašeg sadašnjeg zalaganja za siromašne širom sveta?

- Moj otac je bio učitelj u Nigeriji, gde sam odrastao. Naučio sam da poštujem druge i da nas geografske i socijalne razlike ne sprečavaju da razumemo i poštujemo jedni druge. U Engleskoj sam pohađao državnu školu u radničkoj sredini i izuzetno sam srećan kada moj humanitarni rad daje rezultate.

Priredila: Moni Marković

makonda-tracker