Poput likova koje je odigrala u kultnim domaćim filmovima Nije lako sa muškarcima, Ubistvo s predumišljajem, Mi nismo anđeli, Crna mačka beli mačor, koje se i danas pamte i prepričavaju, glumica Branka Katić (40) i kroz život uvek ide sa razoružavajućim osmehom na licu. Uprkos tome što je ostvarila zavidnu karijeru u Engleskoj i Americi, ova večita devojčica srpske kinematografije nikada nije dozvolila da je slava ponese, već čvrsto stoji s obe noge na zemlji, svesna da je njen najveći uspeh porodica koju je zasnovala sa britanskim rediteljem Džulijanom Farinom s kojim ima sinove Luija (7,5) i Džoa (5). U intervjuu za Story popularna umetnica otkriva kako je bezrezervno zavolela supruga s kojim je deset godina u braku, zbog čega nije klasična domaćica, ali i da još nije kasno da rodi devojčicu.
Story: Po čemu ćete pamtiti 2010. godinu?
- Nije mi to bila omiljena godina, verujem da će naredna biti bolja. Osam meseci bili smo razdvojeni, Džulijan je snimao seriju i film u Njujorku, a klinci i ja smo zbog njihove škole ostali u Los Anđelesu. Teško mi je to palo pa se nadam da ćemo u budućnosti, kao prava cirkuska porodica, putovati svuda zajedno.
Story: Kako inače proslavljate novogodišnje praznike? Jeste li pomalo euforični ili se tim danima raduju samo vaši dečaci?
- Mi smo svi uvek raspoloženi za proslave, praznike, druženje i Novu godinu smo dočekali u Londonu. Ovo je prva godina da nismo došli i u Beograd, pa smo pravoslavni Božić proslavili u Los Anđelesu.
Story: Da li za katolički Božić odlazite kod Džulijanovih roditelja u Englesku?
- Da, svake godine. I to je uvek magično, kada se cela porodica okupi bude nas po dvadesetoro za božićnom trpezom.
Story: Veruju li vaši sinovi u Deda Mraza?
- Lui zna ko je Deda Mraz , a Džo bezrezervno veruje u svakog ko donosi poklone.
Story: Dvadesetog januara napunićete 41 godinu. Imate li običaj da proslavljate svoje rođendane ili uz uzdah samo konstatujete da ste godinu dana stariji?
- Uvek priredim zabavu, veliki žur. Volim punu kuću i inače kada nisu rođendani. Sinoć smo imali dvanaest odraslih i jedanaestoro dece u gostima, danas smo umorni, ali srećni.
Story: Kako se osećate kao žena u četrdesetim godinama? Jeste li se promenili?
- Izgubila sam dvoje čarobnih prijatelja, Svetomira i Danijelu . To me promenilo, čini mi se više od godina koje prolaze. Prelivaju me tuge jer mi nedostaju. Od njih sam naučila kako se život voli i slavi do poslednjeg daha.
Story: Da li vam godi to što i danas važite za jednu od najlepših srpskih glumica i redovno se nalazite na listama najuspešnijih žena iz Srbije?
- Znači mi da me moja publika nije zaboravila i da naš svet uvek ima osmeh i lepu reč za mene. Karijera koju sam izgradila u Srbiji predstavlja izvor mog samopouzdanja i osećanja profesionalne ostvarenosti. I naravno da sam presrećna što sam mogla da se bavim svojim poslom u Engleskoj, kao i sada u Americi.
Story: Da li ste kao četrnaestogodišnja devojčica, kada ste se prvi put pojavili u filmu Nije lako s muškarcima, makar potajno maštali da ćete zaigrati u Holivudu?
- Ne da se sećam. Ni sada ne maštam, više bih volela da radim manje filmove koji imaju nešto da vam kažu nego bilo koji fantastično plaćen blokbaster prepun nasilja i tipova sa mašinkama koji spasavaju planetu.
Story: Zbog čega ste želeli da se bavite glumom?
- Snimanje mog prvog filma Nije lako sa muškarcima, nežno prijateljstvo sa Milenom Dravić i taj magični svet koji se otvorio preda mnom učinio je da me gluma začara. Nisam nikada bila stidljiva, pa je i to pomoglo.
Story: Jeste li u nekom trenutku poželeli da pobegnete iz te profesije?
- Nikada. Volim svoj posao i vazda imam nešto novo da otkrijem o sebi i ljudskoj prirodi.
Story: Pronalazite li se u izreci da su svi glumci velika deca i prija li vam što i danas kažu da ste večita devojčica srpske kinematografije?
- Lepo zvuči, hvala. Da, verujem da smo večita deca jer imamo maštu kojoj do mile volje puštamo da nas vodi gde nam duši godi.
Story: Kako ste uspeli da ostanete prisebni i da vas slava ne promeni, čak i sada kada ste izgradili karijeru u Holivudu?
- Ja sam se od slave izlečila još u Beogradu kada je moja popularnost počela. Isprva mi je smetalo što me odjednom svi prepoznaju i zagledaju. Biti popularan znači imati manje slobode i neprekidno biti objekat tuđe pažnje. To ume da bude zamorno. A onda sam odlučila da se zbog toga, kao i svih ostalih stvari koje ne mogu sama da promenim, ne nerviram. Shvatila sam da ne vredi strahovati od toga šta drugi misle o vama jer ne možete uvek svakome udovoljiti. Moji roditelji su me uvek učili da svako ljudsko biće zaslužuje jednako poštovanje kojim god poslom da se bavi i da niko nije vredniji od drugih.
Story: Jeste li i u privatnom životu uvek nasmejani i puni optimizma?
- Imam i ja žute minute, naravno. U Beogradu sam uvek srećna jer sam okružena ljudima koje volim i koji mi mnogo znače.
Story: Šta vam najviše smeta u Americi, koje navike tamo i danas ne razumete?
- Previše su materijalno orijentisani i vaspitani da je uspeh meren novcem jedini cilj.
Story: U kojoj meri je Rade Šerbedžija kao profesor glume uticao na vaš život i da li vam je žao što više ne živi sa porodicom u Los Anđelesu?
- Nisam jedina kojima Rade, Lenka i njihove devojčice mnogo nedostaju. Svi se potajno nadamo da će nam se uskoro vratiti. Njegova mudrost, blagost i ljubav svakako su imali dragoceni uticaj na moje odrastanje u svakom pogledu. On je veliko srce.
Story: Pre nekoliko meseci izjavili ste da se nadate da ćete se i vi uskoro vratiti u neki deo Evrope. Priželjkujete li to i dalje i hoće li se to možda ostvariti u narednoj godini?
- Nadam se nekom lepom filmu na Starom kontinentu.
Story: Da li biste voleli da sa suprugom živite u Beogradu i da Lui i Džo odrastaju na ulicama vašeg rodnog grada?
- Volela bih, ali u ovom trenutku to nije realno. Već godinama nameravamo da napravimo bazu u Beogradu, ali sa trenutnim obavezama ne stižem da to učinimo. Biće dana…
Story: Je li vam ponekad teško da izađete na kraj sa tri muškarca u kući?
- Nije lako sa muškarcima? Ma lako je, verujte mi. Toliko ih volim da im je sve oprošteno.
Story: Umeju li ponešto da vam pomognu ili su sve kućne obaveze na vama?
- Hm, na meni? Ja sam davno odustala od preterane posvećenosti kućnim obavezama jer ih smatram beskrajno dosadnim. Negde sam pročitala da je nered prirodno stanje stvari, a da je svaki red čudo…To čudo kod nas traje nekoliko sati posle velikog spremanja, onda život udari punom snagom, dođe do eksplozije Lego kockica, mačeva, lopti i sve je opet po starom.
Story: Postoje li neki njihovi posebni muški momenti kada ste vi isključeni?
- Još ne postoje, igramo i fudbal zajedno i mogu vam se pohvaliti da nisam loša.
Story: Da li vam je ponekada žao što niste rodili devojčicu kojoj biste mogli da pletete kikice i s njom delite ženske tajne?
- Još nije kasno, zar ne?
Story: Kako ste Džulijan i vi uspeli da uskladite britanski i srpski temperament?
- Meni paše njegov mir, a njemu moja pogolema energija.
Story: Čime vas je osvojio pre deset godina i zbog čega ste odlučili da se udate baš za njega?
- To su ti dragoceni momenti koje ne možeš racionalno da objasniš već samo imaš snažan osećaj da je sve baš kako bi valjalo da bude. Došao je u moj život u pravom trenutku, zaljubila sam se toliko da su mi obrazi goreli i osetila sam spremnost da se predam i posvetim nekome do kraja.
Story: Da li je bliskost vaših profesija bila olakšavajuća okolnost?
- Naravno, pored profesionalnih saveta koje dajemo jedno drugom imamo i potpuno razumevanje za duge sate snimanja, opsednutost projektom koji trenutno radimo, kao i nepredvidiv sled događaja u našim profesionalnim životima.
Story: Čime vas i danas razoruža?
- Duhovitošću i tananim razumevanjem mog bića.
Story: Ko je veći autoritet dečacima i kojim taktikama pribegavate u njihovom vaspitanju, imajući u vidu da suprug i vi potičete iz različitih zemalja?
- Mi nismo strogi roditelji. Učimo ih da je najvažnije kada si iskren, dobar i lepo vaspitan. Znam da je ovaj naš svet nesavršen, ali čvrsto verujem da je biti dobar čovek najveći uspeh.
Story: U kojoj meri se trudite da ih zaštite od štetnih uticaja američke kulture?
- Svuda na planeti ima dobrih i loših uticaja. Koliko god da je važno da su u dobroj školi i okruženju, ipak mislim da najvažnije vrednosti uče kod kuće. Uvek o svemu razgovaramo. A pošto živimo u Holivudu gde je ceo sistem vrednosti poprilično poremećen, često im pričam o tome da biti slavan ili bogat ne podrazumeva sreću i da najvažnije stvari u životu novac ne može da kupi.
Story: Jesu li vaši sinovi već sada zainteresovani za svet filma i televizije? Pokazuje li neko od njih talenat za glumu ili se nadate da se to neće desiti?
- Obojica vole da gledaju filmove, kao i sva deca. Lui je pominjao kako želi da bude glumac, zatim rokenrol zvezda, sada crta stripove sa fenomenalnim kadriranjem i detaljima, pravi je vizuelni umetnik. Džo je zvrk intenzivne energije i voli da bude u centru pažnje.
Story: Poznato je da ste izuzetno vezani za roditelje u Beogradu. Da li vam je ponekad teško što ne mogu više vremena da provedu s vama i unucima?
- Naravno, ali trudimo se da budemo zajedno kada god možemo, deca često provedu i po nekoliko meseci sa mnom u Srbiji.
Story: Šta uvek ponesete kada odlazite iz Beograda?
- Ljubav najmilijih. Zaključam je u fioku sreće i puštam da me prelije kad god osetim da sam daleko, daleko…
Story: Američka serija Big Love na HBO završiće se početkom 2011. godine nakon što bude emitovano deset epizoda iz pete sezone. Da li vam je na neki način žao zbog toga, imajući u vidu da vam je uloga Ane donela popularnost u Americi?
- Nedostajaće mi Ana i porodica Henrikson. Ta serija je uvek bila izuzetno originalna i svi zapleti su krajnje nepredvidivi. Sezone su uzbudljive poput vožnje na rolakosteru. Ana je odličan lik, gotovo da je glas zdravog razuma. Ljubav, strast, prijateljstvo, poligamija, religija koja joj je potpuno strana, život u tuđini, želja za pripadanjem, samo su deo emotivnih konflikta koje je prošla. Pisci serije Mark Olsen i Vil Šefer napisali su ulogu Ane specijalno za mene, na čemu sam im beskrajno zahvalna. Pametno su izbegli svaki kliše i napisali mi snažnu ulogu koju gledaoci vole i pamte.
Story: Imponuje li vam što je film Žena sa slomljenim nosem osvojio brojne nagrade i na međunarodnim festivalima, pored toga što je oduševio domaću publiku?
- Pored internacionalnih priznanja koja nam svima gode, volela bih da smo imali veći broj gledalaca u našim bioskopima. Bojim se da je naša publika odustala od odlaska u bioskopske sale i to je tužno. Ovaj film je duhovit i human, daje nadu u bolje sutra. I dalje ga toplo preporučujem. Film je prikazan na festivalu u Palm Springsu koji je trajao od 7. do 16. januara, a reditelj Srđan Koljević i ja bili smo gosti festivala.
Story: U kojoj meri ste uživali radeći na filmu Čovek koji je želeo da živi svoj život, ekranizaciji romana Big Picture američkog pisca Daglasa Kenedija, u kome glumi i slavna Katrin Danev?
- Bilo je to potpuno novo iskustvo jer sam prihvatila ulogu na jeziku koji zapravo ne govorim. Morala sam dobro da se pripremim, da znam napamet i svoje i tuđe replike. Francuski sam učila u osnovnoj školi i koliko god da mi je izgovor dobar, mnogo toga sam zaboravila. Reditelj mi je menjao replike pred sam kadar, što me činilo još više nesigurnom, a Romain Duris, koji je igrao glavnu ulogu mi je svojim talentom i vedrim duhom zaista pomogao. Bilo je pravo uživanje glumiti sa njim, jer su snaga i istinitost njegovih emocija fascinantni u svakom dublu.
Story: Priželjkujete li novu saradnju sa domaćim rediteljem, na primer Emirom Kusturicom?
- To bi bilo čarobno. On je genijalan reditelj. Ah, te sreće kada sam dobila ulogu u filmu Crna mačka, beli mačor. Sećam se da sam putujući na prvi razgovor sa rediteljem sedela u kombiju, sa srcem u nosu, gledala u letnje nebo i dovikivala oblacima da sam dobila ulogu u Emirovom filmu. Snimanje je bilo i ostalo najuzbudljivije iskustvo u mojoj karijeri, vulkan energije, ideja i emocija.Taj film mi je otvorio vrata u svet.
Story: Šta intimno želite sebi i svojoj porodici u novoj godini?
- Da smo živi i zdravi, u ljubavi zaigrani, što i vama želim.
Jelena Kulović
