Glumica Jelisaveta Orašanin nedavno je došla iz Amerike zbog uloga u serijama, kao i u predstavi.
Glumica iskreno govori o životu sa suprugom Milošem Teodosićem, slavnim košarkašem, o želji da postane mama, ali i odnosu koji ima sa bivšim dečkom glumcem Vukom Kostićem, sa kojim igra u seriji "Ubice mog oca".
Zbog supruga Miloša godinu dana si provela u Americi. Da li imaš želju da se oprobaš i u Holivudu?
- Nisam razmišljala o tome, nemam radnu vizu. Imam vizu supružnika, tako da ću biti u Americi sve dok je Miloš tamo.
Nedostaje li ti život u Americi sada dok si u Beogradu?
- Ne, nema razloga za to. Tamo živim lep život, ali lepo mi je kada dođem ovamo.
Kako si provodila vreme u Los Anđelesu, budući da je tvoj suprug dosta zauzet treninzima i utakmicama?
- Moj suprug mnogo putuje, pa se kada je slobodan, trudimo da što više vremena provedemo zajedno. Zaista mi je lepo u Americi. Zaista uživam. Slobodno vreme koristila sam i da upoznam grad, da obiđem muzeje i sve znamenitosti koje više nego vredi videti i doživeti.
Kako na vas utiču obaveze koje imaš u Srbiji?
- Noću ne snimam, to je sreća. Ne radim 24 sata. Snimam od sedam ujutru do sedam uveče, tako da uspevamo da provedemo neko vreme zajedno.
Planirate li proširenje porodice?
- Takve stvari se ne planiraju, već se prosto dogode. Kao i svaka žena, priželjkujem da postanem majka, ali to neko drugi planira umesto nas...
Tvoj bivši dečko Vuk Kostić i ti u ovoj sezoni nemate zajedničke scene u "Ubicama mog oca" Da li je istina da je to bio tvoj jedini uslov da se vratiš u seriju?
- To apsolutno nije istina i potpuna je budalaština. Nekako su ljudi navikli da kada se dvoje raziđu, obavezno moraju da budu u svađi, a to je grozno. U našem slučaju nije tako i zaista je degutantno pričati o tome da se bilo šta loše dešava između nas. Imamo normalan ljudski odnos i pre svega smo kolege. Mnogo bi ružno i glupo bilo da bilo ko od nas dvoje pravi neprijatne scene na snimanju.
Koliko vam je bilo neprijatno da snimite eksplicitne scene sa kolegom Predragom Bjelcem?
- Ljudi koji su ispred ekrana drugačije sagledavaju takve scene nego mi koji smo deo glumačkog sveta. Za mene je to scena napisana u scenariju za koju je reditelj meni i kolegi dao indikacije šta treba da radimo. To je jedan snimajući dan i prosto odigrate ono što vam je dato. Svaki glumac se u tim scenama oseća neprijatno, to je nesporno, ali drugačije na to gledaju ljudi sa strane nego mi koji smo u tome.
Da li si se ikada pokajala što si izabrala glumačku profesiju?
- Nikada se nisam pokajala što sam krenula glumačkim putem. Da nisam glumica, bila bih glumica. Glumački poziv bi bio moj izbor u svakom trenutku.
NE PROPUSTITE
