Čuveni muzičar Darko Rundek otkriva na koji način uživa i zbog čega se kaje, priznaje da njegova supruga Sanda Hržić ne voli kada on govori o njoj i ističe da se teško izborio sa tinejdžerskim danima svog sina Vidaka
Po mnogo čemu osoben i autentičan muzičar Darko Rundek (54) zrači energijom koja istovremeno i ledi i otapa, a njegova genijalnost utkana je u pesme koje decenijama usrećuju i rastužuju na hiljade njegovih vernih obožavalaca. Raskalašni šaman na sceni, mirni povučeni dečak u duši i tajnoviti porodični čovek uspeo je da pronađe sklad između naočigled nespojivih životnih sfera. Zaslužna za Darkov uspeh jeste i njegova supruga, rediteljka Sanda Hržić, sa kojom je uplovio u vezu tokom studentskih dana, a pre osamnaest godina njih dvoje dobili su sina Vida zbog čega je Rundek rešio da se preseli u Pariz. Ipak, promena životne okoline nimalo nije uticala na njegovu popularnost, čemu u prilog svedoče koncerti koje čuveni muzičar i njegov bend Rundek Cargo Trio 22, 23, 26. i 27. decembra održavaju u Beogradu na sceni Ustanove kulture Vuk Karadžić.
Story: Zašto ste odlučili da nastupite na maloj i intimnoj sceni kakva je ona u Ustanovi kulture Vuk Karadžić?
- Sala prima više od četiri stotine ljudi tako da to baš i nije mali prostor, već dosta velika pozorišna dvorana. Ljudi su navikli na ogromne prostore, ali mislim da su sale ovog tipa idealne da bi bilo moguće da se između muzičara i publike nešto dogodi. Do hiljadu ljudi je prihvatljivo, a sve preko toga je masa, televizija ili utakmica.
Story: Tom prilikom ćete promovisati i novi album.
- Da. Album se zove Plavi avion i objavljen je krajem novembra u Zagrebu, a nadam se da će uskoro doći i u Srbiju. Radila ga je standardna postava: Izabel na violini sa efektima, Dušan Vranić Duco koji svira klavir i udaraljke, a ja sviram gitaru, ukulele i pevam. Na albumu se nalazi dvanaest pesama i sve su veoma lepe.
Story: Kakvi su vam planovi nakon beogradskih koncerata?
- Do kraja januara planiram da završim muziku za dva filma, a potom odem na duže putovanje na drugi kontinent.
Story: U tekstovima vaših pesama provejava ljubav. Da li vas ona motiviše i pokreće?
- Ljubav je vasionska sila, nešto kao gravitacija. Što čistije osećamo tu vibraciju bliži smo stvoritelju.
Story: Važite za zavodnika za kojim žene godinama uzdišu. Da li vam saznanje te vrste prija?
- Više prija, nego što ne prija.
Story: Kako uspevate da se sačuvate od nasrtljivih obožavateljki?
- Počeo sam da se bavim karateom (smeh). Svakom muškarcu, pa i meni, prija tako nešto, a srećom žene nisu tako nasilne kao muškarci.
Story: Smatrate li da ste uspešno odgovorili na roditeljski zadatak?
- Sigurno da nisam najbolji mogući otac, a teško je znati koliko gorih od mene ima.
Story: Kakav ste suprug?
- Nekad očajan, nekad predivan.
Story: Ljubitelj ste duvana i čokolade. Postoji li još nešto što vam prija?
- Sve zavisi od trenutka. Volim dobru crnu čokoladu koju na sreću u Parizu mogu da pronađem. Čokolada mi veoma prija, a ono što me smiruje jeste kombinacija crne kafe, piva i duvana.
Story: Kako uspevate da sačuvate sve ono što se dešava između vaša četiri zida?
- Supruga bi me ubila kada bi počeo da pričam o tome, a i šta koga briga šta se dešava u mom privatnom životu. Sve priče o zavodništvu su novinarske bajke, u stvari sam veran muž.
Story: Vaš sin Vid napuno je devetnaest godina. Da li pokazuje interesovanja za muziku?
- Zanima ga potpuno nešto drugo.
Story: Kada sa sinom najčešće provodite vreme?
- Uglavnom se srećemo oko ručka ili večere jer najčešće negde zbriše.
Story: Kako ste proživljavali njegov tinejdžerski period?
- Bilo je teško kada mi je sin prolazio najžešći adolescentski period. Tada sam čitao jednu praktičnu knjigu u kojoj se kaže da na taj period treba gledati kao na jednu vrstu prirodnog ludila i prema njemu se odnositi nežno i strpljivo, ali čvrsto. U to vreme se u mozgu uspostavljaju veze između nagona i zakona.
Story: Kako se najradije relaksirate?
- Volim da šetam, imam sreću što se moj stan nalazi blizu parka - šume u kojoj mogu da hodam i uživam u društvu s nekim, u suncu, kiši, prirodi, pesmi ptica, labudova, pataka, gusaka...
Story: Da li na prostore bivše Jugoslavije dolazite isključivo poslovno ili nekada i privatno svratite?
- Potpuno privatno dolazim samo leti i to uglavnom u jedno selo na Braču.
Story: Zbog čega ste odabrali Pariz za vašu konačnu adresu?
- Zbog toga što mi se u vreme kada je počinjao rat tamo rodio sin, pa sam odlučio da odem kod njega i njegove majke i da budem otac.
Story: Umete li da sa društvom opustite uz vino ili pivo?
- To se desi ponekad, ali uglavnom kada smo na turnejama. Tada se kao muzičar opustim, pa kada sam kod kuće nemam potrebu za tim.
Story: Šta je zaslužno za vašu fizičku formu?
- Verovatno to što se nisam opustio, u smislu kauča i televizije. Vodim računa o ishrani, ali ne zbog toga da bi dobro izgledao, već zato što je odnos prema hrani i odnos prema svetu u svakom pogledu. To što opažam, mislim ili osjećam ima veze s time što jedem.
Story: Jeste li po prirodi emotivni ili plahoviti?
- Plahovit sam čovek.
Story: Zažalite li nekada zbog odluka koje ste doneli?
- Kao i većina ljudi, pola dragocenog vremena radiš gluposti, a drugu polovinu žališ zbog njih.
Moni Marković
