Hrvatska pop zvezda Zlatan Stipšić Džiboni tokom dvadesetak godina svoje karijere napisao je pesme koje rado sluša publika svih generacija širom prostora bivše Jugoslavije. Iako godinama nije izlazio van okvira rodne zemlje, ovaj umetnik protekle srede održao je uspešan koncert u Subotici, a za doček 2011. godine zapevaće na budvanskom trgu. Džiboni je poznat po stavu da intervjue daje samo sa dobrim poslovnim povodom, a o svojoj supruzi Sanji, sinovima Rencu (5), Randomu (15) i ćerki Tanji (23) uvek govori sa puno zadrške kako otkrivanjem svoje intime ne bi okrnjio njihov intimni svet. Ipak, u ispovesti hrvatskom izdanju magazina Story, pevač je otkrio neke svoje slabosti, govorio o svom odnosu sa naslednicima i ispričao čime ga je osvojila životna saputnica,.
Story: Supruga Sanja i vi ste zajedno više od dvadeset godina. U čemu je tajna?
- Sanja je živa legenda. Znam je od desete godine kada se doselila u moju ulicu. Prvo smo bili prijatelji, onda ljubavnici, pa smo postali supružnici. Znam kako ja nju vidim i mislim da i ona mene vidi slično. Stvorili smo odnos koji se temelji na ljubavi i poverenju. Sve što imamo dogodilo nam se iz dugog poznanstva i nikada nismo imali potrebu da lažemo jedno drugo, niti da glumimo.
Story: Kako gledate na brak?
- Ljudima je stalo da se ožene, ali mislim da je najlepše sve ono što prethodi braku. Mislim na strast, kada čovekom upravlja želja. Posle nekoliko godina braka pritisnu problemi, pa mislim da bi trebalo raditi na tome da se strast nikad ne ugasi. Neki parovi kažu da su pre svega prijatelji, pa onda supružnici, a ja tvrdim da ne smeju da zaborave da budu ljubavnici. Treba grejati tu svetu vatru.
Story: Kako je vi grejete?
- Ne znam jesam li baš romantičan prema novim kriterijumima pa, recimo, kada listam Story, sam sebi ispadnem potpuni luzer. Zapitam se kako to ljudi idu po Maldivima, Sejšelima, a moja Sanja i ja sa naše troje djece ne stignemo nigde. Na svoj je način grejem, volim da joj kupim cveće, ali moram priznati da se Sanja više seti mene. Ona je prava, a ja se trudim.
Story: Pomažete li ponekad u kućnim poslovima?
- Volim da očistim deci voće ili da im napravim doručak. Sanja insistira da zdravo jedu, a ja da jedu. Zato vole da sa mnom odu u grad i mami iza leđa pojedu i nešto nezdravo. Ali ne možete me baš videti sa krpom, ipak sam muškarac iz prošlog veka.
Story: Je li vam žao što Sanja nije pokrenula modnu liniju?
- Sebe krivim za to, ali u jednom trenutku jednostavno nismo mogli da sedimo na dve stolice. Sanja se žrtvovala za mene, učinila ustupak, što mnogo poštujem.
Story: Kako provodite vreme sa svojom decom?
- Sve mi je dobro sa njima, i da pričam, i da ćutim, i da se igram. Ponekad danima nisam kod kuće i nedostaju mi.
Story: Jesu li sinovi ponosni na tatu?
- Ništa više od dece automehaničara. Koliko znam, nemaju nikakve privilegije i trudim se da tako i ostane.
Story: Pokazuju li zanimanje za muziku?
- Rando dosta dobro svira gitaru. Za petnaest minuta savlada ono što bih ja u njegovim godinama za dva sata.
Story: Imate i odraslu ćerku Tanju. Čime se ona bavi?
- Diplomirala je dizajn. Tanja i njena prijateljica napravile su mi omot za album na šta sam ponosan. Sviđa mi se što sama želi da se dokaže, a to podseća na mene. Kod nje mi je super što ne naseda lako na glamur, odlučila je da bude nešto u životu, a ne dete poznatih roditelja. Kakva je ona, voleo bih da budu Rando i Renco, da budu svoji ljudi, imaju svoju vrednost i onda kada izađu iz svoje zemlje. Ako znaju dobro da crtaju ili popravljaju zube, znaće to i u Mađarskoj i na Aljasci. To sam uvek želeo sebi, to u najboljoj nameri želim i svojoj deci.
Story: Publika je zbunjena i fascinirana vašim stihovima. Kako stvarate pesme?
- Što sam mirniji i usklađeniji, veća je šansa da ću napisati nešto dobro. Ja sam čovek koji pod stresom ne može da napiše ništa. Kad imam puno posla, obavljam puno razgovora i osjećam se kao izlizani lonac, prazno. Treba mi mir i dani koji su pitomi. Možda sam najbolje pesme pisao u vreme kada je Sanja drugi put bila trudna. Dosta sam bio kod kuće i tada su se dogodile neke lepe pesme poput Činim pravu stvar, Posoljeni zrak...
Story: Jeste li sa četrdeset dve godine zadovoljni onim što ste postigli?
- Ima jedna super rečenica: Možeš uspeti u životu ili ti može uspeti život. Kad sam to čuo, shvatio sam da sam uvek želeo ovo drugo. Možeš biti na vrhu Olimpa, ali bez ljubavi, sve je to ništa.
Antonija Nazor
