Čudo od deteta ili običan prevarant, arogantan mladić ili dečko koji nije uspeo da se snađe u surovom svetu finansija, ekonomije i Interneta, obično su epiteti koji idu uz ime Marka Cukerberga, čoveka koji je zaslužan što milioni korisnika širom planete koriste društvenu mrežu Facebook. Rođen je 14. maja 1984. godine kao jedini sin doktorke psihijatrije Keren i zubara Edvarda. On i njegove tri sestre, Randi, Dona i Arijel, rasli su u jevrejskoj zajednici, ali on se izjašnjava kao ateista, a jedina stvar u koju veruje jesu kompjuteri. Programiranjem je počeo da se bavi još u srednjoj školi, a jednu od najvećih internet stranica za druženje napravio je sa samo 20 godina, zajedno sa tri druga dok je studirao na Harvardu. Popularnost koju je stekao postala je nemerljiva, a njegovo bogatstvo procenjeno je na oko sedam milijardi dolara. U poslednje četiri godine pojavljivali su se ljudi koji su tvrdili da im je Mark ukrao ideju, a protiv njega je bio pokrenut i postupak s optužbom da se na ovoj mreži zagovara terorizam i kako je on za to kriv. Trenutno je aktuelan film Društvena mreža u kome je opisan, kako on smatra, na veoma ružan način.
Kako ste došli na ideju da napravite društvenu mrežu Facebook?
- U jednom trenutku shvatili smo da je privatnost u današnje vreme potpuno prevaziđen pojam i kako ljude najviše ispunjava da gledaju šta drugi rade, o čemu misle, kako izgledaju, jednostavno, to im hrani sujetu, radoznalost i potrebu da u svojoj glavi budu bolji od drugih.
Da li ste očekivali toliki uspeh?
- Jesam! Kada imate dobru ideju i mozak da je realizujete, uspeh je zagarantovan.
Već sa dvadeset godina zaradili ste mnogo novca, imate li osećaj da vas je on bar malo pokvario?
- Moji roditelji su oduvek bili imućni i rastao sam u izobilju. Nemam neku tužnu priču i rastao sam normalno, tako da me pare nisu pokvarile, nemam takav odnos prema njima, ali volim da ih uvek posedujem. (Smeh)
Trenutno se u bioskopima širom planete prikazuje filmsko ostvarenje Društvena mreža koje govori upravo o vama i vašem izumu. Da li ste pogledali taj film?
- Jesam.
Kako vam se čini? Da li su neki delovi verodostojni?
- Izuzetno mi je drago što je neko snimio film o meni, to samo govori o mom uspehu i da ljude zanima ko sam i šta sam. Ipak, u njemu ima dosta grešaka.
Kao na primer?
- Prikazan sam potpuno pogrešno, u filmu taj momak, na primer, ima devojku, a ja nemam nikoga i ne planiram da u skorijoj budućnosti budem s nekom ženom.
Zbog čega ne želite da poklonite svoje srce nekoj ženi?
- Zato što bi to verovatno podrazumevalo da joj poklonim i pare, a ja to ne želim. (Smeh)
Da li je moguće da vam se baš nijedna devojka ne sviđa?
- Nije stvar u sviđanju, privlače me žene i imam ih, ali jednostavno nisam upoznao takvu s kojom bih se upustio u neku ozbiljniju priču.
Jeste li po prirodi druželjubiva osoba?
- Kako za koga, neki me smatraju suviše arogantnim da bi mi bili prijatelji, a ja sam samo svestan sebe.
Vi ste Jevrejin, zar ne?
- Imao sam svoju Bar Micvu, ali sam ateista. Moj Bog je kompjuter, odnosno mašina, ništa drugo.
Pojedinci su vas optuživali da ste im ukrali ideju, a drugi da zagovarate terorizam, ima li istine u tim navodima?
- Naša mreža ima više od trista miliona korisnika i stvarno ne mogu da se opterećujem pričama o terorizmu. Mi se trudimo da svakom pomognemo i da poštujemo njihove prohteve. Što se tiče priča o krađama, to je na sudu razrešeno i više nema smisla da pričam o tome.
Koliko vam pomaže porodica u poslu kojim se bavite?
- Jedna od mojih sestara je marketing direktora Facebooka, a otac mi je obezbedio prvi program za programiranje, što znači da mi veoma pomažu, kao i ja njima. Vaspitani smo tako da se držimo zajedno.
Jeste li ikada pomislili da ste suviše mladi ušli u jedan takav svet biznisa?
- Neki me nazivaju čudom od deteta i ja to isto mislim za sebe. Uvek sam bio napredniji od mojih vršnjaka i negde duboko u podsvesti znao sam da me čeka veliki uspeh.
Koliko vi vremena provodite na Facebooku?
- Odlično i dosta često pitanje.
Imate li osećaj da putem mreže kontrolišete tuđe živote i šta za vas to predstavlja?
- Ne kontrolišem ja ništa, već ljudi koji su zaposleni u firmi, a kao i mnogim mojim vršnjacima, prija mi da virnem šta se tamo dešava.
Priredila: Aleksandra Dimitrijević
