Sve popularniji mladi glumac otkriva zašto mu leže uloge istorijskih ličnosti, kako se stiže do glavne uloge u inostranoj produkciji i zašto je gluma ostvarenje svih njegovih snova.
Milan Marić sa divljenjem priča o uspomenama koje nosi iz Rusije,donosi utiske sa Berlinskog filmskog festivala i otkriva da mu je gluma bila dečački san.
Publika vas trenutno gleda u seriji „Nemanjići - rađanje kraljevine“ u ulozi Vukana sina Stefana Nemanje. Kako je došlo do ove uloge i kako vam je legla?
- Ulogu u Nemanjićima sam dobio na kastingu. U startu mi je bila zanimljiva jer me je zanimalo da pronađem razlog zbog kojeg je Vukan ostao bez krune.
Kolika je odgovornost na glumcu kada tumači neki važan istorijski lik?
- Što se mene tiče, ulogama prilazim na isti način. Ne pravim razliku u tome da li je lik fiktivan ili istorijski. Naravno, veća je odgovornost na glumcu kada tumači istorijski lik iz prostog razloga što ljudi imaju već određeno viđenje te ličnosti, kako bi on trebalo da izgleda, kako je govorio, kako se ponašao.
Da li ste u školi voleli istoriju i da li vam je možda pomoglo neko predznanje za ovu ulogu?
- Istorija je bila jedan od mojih omiljenih premeta u školi, jer iako je istorija, ona je promenljiva. Pogotovo na ovim našim prostorima, svako malo se prekaraja neki istorijski događaj i ne možete se osloniti na samo jedan izvor informacija. Morate uključiti i internet i još dodatne literature i onda izvući zaključak o nekom događaju ili periodu.
Da li je teško glumiti istorijsku ličnost?
- Uloga Vukana mi nije prva istorijska ličnost koju sam igrao. Glumio sam i Gavrila Principa, Danila Ilića, Obrenovića, ruskog pisca Sergeja Dovlatova i na kraju Vukana. Glavno mi je uvek bilo da ne pokušavam da napravim imitaciju te ličnosti, već da izvučem ono što mi je najzanimljivije iz podataka o njemu, ono šta i kako moj lik radi u scenariju i da sve to provučem kroz sebe.
Igrate Vukana iz mlađih dana, a kasnije ga glumi prerano preminuli Nebojša Glogovac. Kako se osećate povodom toga i po čemu ćete ga pamtiti?
- Nebojša Glogovac je bio jedan od najvećih glumaca na ovim prostorima. Njegov gubitak je ogroman gubitak za pozorište, film, i za televiziju.
Film "Dovlatov" prikazan je premijerno na Berlinskom filmskom festivalu, a kasnije i u Beogradu. Kakvi su vaši utisci?
- Premijera je jako dobro prošla. Svi smo zadovoljni. Film je dobio odlične kritike, ljudi divno reaguju na film, dobili smo dve nagrade u Berlinu, odlične su kritike i u Rusiji gde je film za četiri dana imao preko 300.000 gledalaca. Prodat je u preko 30 zemalja gde čeka svoju distribuciju, i Netflix ga je otkupio za zemlje engleskog govornog područja i Skandinaviju. Zaista mogu da budem prezadovoljan, i da nekako pratim život tog filma dalje. Uradili smo odličan posao i srećan sam zbog toga.
Da li je lakše dobiti glavnu ulogu kod nas ili u svetu?
- Meni se dogovodilo da sam ja svoju prvu glavnu ulogu odigrao u inostranstvu. Iskreno, ne znam da li je teže ovde ili u inostranstvu. Ima tu nekoliko faktora, uključujući i sreću.
Kakve uspomene nosite iz Rusije?
- Prelepo mi je bilo tih šest meseci u Rusiji. Bio sam sve vreme u Peterburgu, koji je magičan grad, sa fantastičnom arhitekturom, bogatom istorijom, jakim kulturološkim aspektom, čudnim vremenom, divnim ljudima. Peterburg zovu i severnom Venecijom zbog tih kanala koji presecaju ulice. Nalazi se na severu Rusije, te je zima ona prava ruska zima, a sneg izgleda kao u bajkama. A doživeo sam i bele noći, to je tek posebna priča. Preporučujem svima da posete Peterburg, koji je za mene, posle Beograda, moj drugi grad.
Koliko se razlikuje rad u pozorištu od malih ekrana?
- Glavna razlika između rada u pozorištu i rada na filmu je u tome što se pozorište dešava odmah pred publikom, odmah se desi sinergija između nas na sceni i publike, ili se ne desi. Ako pogrešiš u pozorištu, moraš da smišljaš kako da nastaviš dalje, dok na filmu možeš da ponoviš kadar. Dakle, film se malo duže čeka da bi došao do publike. Sve ostalo je isto.
Da li ste kao dečak sanjali da ćete se upravo baviti ovim poslom?
- Kao mali sanjao sam da budem mnogo toga i ubrzo sam shvatio da je jedini način da to ostvarim, tako što ću postati glumac. I eto, ostvarujem želje iz detinjstva.
NE PROPUSTITE
